DR MILOŠ TUCOVIĆ, POTOMAK DIMITRIJA TUCOVIĆA
U Beogradu sa Slavije, 13. novembra, premešten je spomenik i zemni ostaci Dimitrija Tucovića. Njegov potomak i ujedno predsednik Udruženja Užičana u Beogradu, dr Miloš Tucović, kaže da je to jedan sraman čin, koji se odigrao u nedelju, u 6.30 časova ujutru.
– Ne postoji nijedan Srbin u Srbiji kojeg pet puta kopaju iz groba i šesti put ga sahranjuju. To je jedna ružna poruka pravoslavlju, pogotovu kada je reč o istorijskim ličnostima od ogromnog značaja. Od prvog mesta sahranjivanja gde je i poginuo, na Vračar brdu kod Lajkovca, pa evo do ovog ovde poslednjeg, posle 67 godina, promenio je pet mesta gde je bilo njegovo telo. Da li je to poruka našim junacima i našim veličinama koji su značajni za istorijat Srbije? Ne želim da me neko pogrešno shvati, a pitam se da li zaslužuje da bude sahranjen u Aleji velikana? Naravno da da, i to još mnogo godinu pre nego što je pokrenuta priča o izmeštanju njegovog groba i spomenika – rekao je Miloš Tucović.
On kaže da je priča o promeštanju spomenika njegovog pretka počela još 2004. godine kada je Skupština grada Beograda pokrenula inicijativu o premeštanju spomenika i posmrtnih ostataka Dimitrija Tucovića.
– Uvredljiv je i poražavajući način kako je to izvedeno. U Udruženju Užičana u Beogradu imali smo ideju da zajedno sa mesnom zajednicom Gostilje, odakle je i poreklo Dimitrija Tucovića, da tu premestimo njegove zemne ostatke, da u mestu gde je rođen pronađe svoj mir i spokoj, gde će mu se ljudi diviti i obilazati. Poslali smo molbu Gradu Beogradu i predložili da se kosti Dimitrija Tucovića prebace u Gostilje, a bista u Užice. Dobili smo negativan odgovor od menadžmenta Grada Beograda i gospodina Vesića. Čak nam je pre neki dan poslao poruku da ako Užičani žele bistu Dimitrija Tucovića, neka mu je sami naprave, a to znači da nije upoznat da u Užicu već postoji bista Dimitrija Tucovića. Tu bistu sa Slavije će da postave u blizini Narodne banke, u blizini mesta gde je Tucović rekao: „Ja ne želim kredite“. Da li to šalju neku drugu poruku, suprotnu od onoga zašta se on borio?
– Inače, dobio sam dopis od pogrebnog preduzeća da će nas obavestiti kada budu hteli da premeštaju posmrtne ostatke mog pretka. Ali, obaveštenje nismo dobili i bili smo iznenađeni kada su 13. novembra, u nedelju ujutru u 6.30 časova, kada narod spava, kada je rodbina spavala, počeli sa radovima na skidanju spomenika i vađenju metalnog kovčega, koji je obeležen sa brojem tri, u kome su kosti Dimitrija Tucovića. Grad Beograd ga je iskopao i njegove posmrtne ostatke, zajedno sa spomenikom, preneo na Novo groblje. Stavio ih je pod video nadzor. Slučajno sam čuo od našeg člana da vrše iskopavanje i vrlo brzo sam došao na lice mesta, ali već su bili sve završili. Mesto je bilo preorano i pusto. Sreo sam jednu baku koja prodaje cveće kod Mekdonalds restorana. Videla je moj tužan pogled upućen na mesto gde mi je predak ležao i pitala me gde sam jutros, gde su mu zemljaci da ga ispoštuju i isprate kako je trebalo. Ona je jedna od nemih svedoka ispisivanja neke istorije. Mi smo samo želeli da nas Grad Beograd obavesti kada će biti taj čin, da na miran način ispoštujemo jedan od poslednjih ispraćaja Dimitrija Tucovića. Možda bi došla neka delegacija iz Užica, Gostilja ili političkih partija, koje se kunu i zaklinju iza lika i dela Dimitrija Tucovića kada im treba. Sada kada je trebalo da se dostojanstveno izvade njegove kosti, nije bilo nikoga – tužno je rekao Miloš Tucović.
Pred pripremu ovog broja, u sredu, 14. decembra, Miloš nam je potvrdio da će sahrana ostataka Dimitrije Tucovića biti u četvrtak, 15. decembra, u Aleji velikana, u 12 časova.
– Rečeno nam je da će biti sahranjen uz sve državne počasti i da će biti delegacija ispred ministarstva, da će biti nekoliko govora. Nadam se da će tako i biti i da ga više neće premeštati, da će tu konačno naći svoj mir. Na grob će biti postavljena replika biste sa Slavije, a da će spomenik sa Slavije, samo ne znamo kada, biti postavljena u parku kod Narodne banke – dodao je Miloš.
– Na trgu Slavija ostao je jedan totalno neuređen prostor, kao da su ga huligani raskopali. Na tom mestu umesto spomenika biće postavljena Muzička fontana, koja će bacati mlaz vode u visinu do 12 metara i imaće posebno osvetljenje – rekao je naš sagovornik.
Miloš je još pod utiskom načina na koji su izvađeni posmrtni ostaci njegovog pretka.
– Nije on zaslužio tako. Dok je većina sedela kući, on je otišao u rat, iako je bio protivnik rata i osvajačke politike koja je tada vladala, kao i sa politikom sa kojom se ponašala naša zemlja na čelu sa kraljem. On je podario svoj život za svoju zemlju. Njega pogrešno tumače da je podržavao albanski narod. To je velika greška i zabluda. „Mi nećemo da osvajamo tuđe teritorije, mi ćemo da čuvamo naše“, govorio je Dimitrije. On je na neki način preteča Evropske unije, jer je zagovarao jedinstvo balkanskih zemalja. On je bio protivnik rata, kredita, ali mu nije bilo teško da se među prvima javi kao dobrovoljac, da napusti svoje lično usavršavanje, doktorske studije, u Beču, kada je Srbija krvarila i po ko zna koji put nepravedno napadnuta, da stane na branik zemlje. Poginuo je u Kolubarskoj bici, kada je podigao moral srpskim vojnicima, slobodno možemo reći srpskom seljaku, jer je taj srpski seljak izvojevao ovu borbu, za razliku od drugih, koji su se sklanjali i krili – rekao je Miloš i dodao da je Dimitrijev otac bio sveštenik i da je u porodice bilo sedmoro dece.
Dimitrije Tucović se nije ženio i nije imao dece. Imao je brata Vladimira i Stevana. Oba brata su poginuli. Imao je još jednog brata, koji je umro od turbekuloze u drugoj godini života. Našem sagovorniku Dimitrije Tucović je na neki način pradeda, odnosno Milošev pravi pradeda je rođak Dimitriju Tucoviću i koreni su im iz istog mesta.
– Moj otac, koji ima 86 godina, nosi ime po Dimitriju, a moj sin se zove Dimitrije – objasnio je Miloš srodstvo sa Dimitrijem Tucovićem.
On je pozvao sve one koji nešto znaju o dnevniku njegovog pretka, a za kojim već traga decenijama, da ga pozovu, jer taj dnevnik možda krije neke tajne koje još nisu ispričane o životu u Srbiji i kraljevini.
Inače, Miloš Tucović je dugogodišnji član Udruženja Užičana u Beogradu, a pre tri godine postao je i predsednik tog udruženja. Osnovnu i srednju školu završio je u Užicu, a potom Višu železničku školu u Beogradu, da bi titulu diplomirani ekonomista stekao na sveučilištu u Rijeci, na Institu za ekonomiju i organizaciju. U Novom Sadu je pre dve godine postao doktor ekonomskih nauka, a polagao je i stručni ispit za profesora ekonomske struke predmeta. Radi u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Beogradu kao profesor ekonomske grupe predmeta.
Zvezdana Gligorijević
