Прва основна школа у средњем веку

Прва основна школа краља Петра II
Не, није реч о недостатку савремених учила, већ о необичној и креативној идеји наших наставника. Жеља је била да се деци на занимљив начин приближи живот у средњем веку и да школа учествује у обележавању важног јубилеја – 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног.
Недеља средњег века у нашој школи почела је у уторак, 23. јануара, даном посвећеним мало познатим српски мсредњовековним именима. Уместо Немање, Драгице, Стефана, Саре, школом су шетали Лахора, Дабижива, Хреља, Алтоман, Ћутана, Достана, Пупољка…

У уторак смо уживали у музици која нас је пренела у средњовековни дворац или на витешки турнир.
Како живот на уста улази, нисмо остали ни гладни. Месо дивљачи нисмо спремили, али… На трпези у холу школе било је постављено сочиво са месом, спремљено онако како се спремало у средњем веку, јабуке, ораси, урме, суво грожђе, смокве, хлеб од хељде, медењаци. Наши школарци су кренули од медењака и сувог воћа. Сочиво су најпре неповерљиво меркали, па се распитивали о његовом пореклу и укусу, и на крају – пробали. Неки су се враћали по додатак. Ем ново, ем занимљиво, ем укусно искуство.

У четвртак тема је била средњовековна одећа, оружје и предмети. Интересовање – велико. У холу школе заставице са грбовима српских средњовековних великаша. У углу панона на коме су слике фресака великаша и владара из 13. и 14. века, које се налазе у црквама и манастирима у околини Ужица и радови ученика, чланова ликовне секције. Посебно је била вредна изложба предмета из тог периода: оригинални новчићи из времена византијског цара Исака Анђела, савременика Стефана Немање и из времена краља Драгутина. Ту је и копија печата кнеза Стројимира из 9. века, најстарији приватни предмет једног српског владара. И копија је реткост, и мало ко од ученика има прилику да је види ван музеја у Београду.
Наставник историје Миломир Максимовић је у одећи средњовековног витеза, с мачем у руци и у пратњи штитоноше Марка Јакше, ученицима причао о опреми коју носи на себи, и уопште о одећи и наоружању у том периоду. Овај час о средњем веку трајао је читаво поподне на задовољство ученика нижих и виших разреда, али и колега. Родитељи који су после наставе дошли по своју децу, са занимањем су посматрали несвакидашњи догађај.

Последњи дан ове необичне недеље био је резервисан за интегративну наставу. У ходнику испред кабинета за српски језик и историју, ученици 5-2, 6-2, 8-3 и наставници Госпава Топаловић, Јулија Филиповић, Миломир Максимовић и Весна Шекељић пошли су путевима Светог Саве из угла географије, историје и књижевности. Научили смо нешто о топонимима који носе Савино име, прошли путевима којима је он ишао, сагледали његов долазак на Свету гору очима Теодосија и Војислава Илића. Скоро деведесеторо учесника тискало се у ходнику, али, захваљујући изузетно коректном понашању ученика и ангажовању свих присутних, час је био веома успешан. И занимљив. И другачији.
Круна ове занимљиве недеље била је прослава Савиндана. Започела је ломљењем славског колача и “Химном Светом Сави” у извођењу хора школе. Своје обраћање присутнима директор је искористио да најави један посебан тренутак: Мирели Лазић, учитељици наше школе, председник скупштине града, господин Бранислав Митровић уручио је Светосавску захвалницу.

А онда су на сцену ступили они без којих ова прослава не би била потпуна. Наше вреднице, које су напорно радиле да би на што лепши начин указале поштовање лику и делу просветитеља. Представили су се ученици који похађају часове веронауке са рециталом о Светом Сави, чланови драмске секције који су извели кратки, духовити комад “Фридрих Барбароса и Немањићи” и ученици који су казивали одломке из дела Јефимије и деспота Стефана Лазаревића.

Честитке гостију показују да су наши учесници били и овај пут на висини задатка.
Савиндан је свечано прослављен и у ИО Качер и ИО Стапари. Програм у коме су учествовали сви ученици, поздравио је велики број родитеља, мештана, представника Месне заједнице и др.
Захваљујемо свима који су помогли да се тематска седмица реализује и да се једно давно доба, његови ликови и тековине мало приближе деци 21. века. Верујемо да ће се о њој још дуго причати, и да ће се ученици појединих момената сећати као неких од својих најлепших тренутака у основној школи.