COVID-19 u USA – Deveti dan
Američki Senat u nedelju popodne nije usvojio zakonsku odluku o paketu ekonomske pomoći ugroženima u pandemiji Coronavirusa, pa će pregovori levih i desnih zakonodavaca biti natavljeni u ponedeljak, i krenuti praktično od nule. Nije bilo saglasnosti skoro ni u jednom segmentu kompleksnog paketa – visina iznosa čekova ponjedincima i porodicama, način na koji će se pomoći malim biznisima, kao i vrsta pomoći koja će biti upućena velikim korporacijama. Nensi Pelosi, predsedavajuća u Kongresu, zapretila je da će Demokrate predložiti sasvim novi, drugačiji paket ekonomskih mera.
Odugovlačenje zakona nije sprečilo virus da nastavi haranje i u ovoj zemlji. U nedelju je bilo 34.000 obolelih i 417 mrtvih, najviše u državama Njujork, Vašington i Kalifornija, a broj obolelih u Ilinoisu se povećao na 1050, a 9 umrlih.
Predsednik je odobrio saveznu pomoć državama Njujork i Vašington u vreme nacionalnih opasnosti, razmatra i zahtev Kalifornije, što znači da su u ove države već upućeni članovi Nacionalne garde, finansiraće je FEMA, a Garda će, prema uputstvima guvernera i lokalnih vlasti, pružati pomoć u najkritičnijim segmentima. Predsednik Tramp je doneo odluku i o postavljanju medicinskih stanica sa 2000 kreveta u Kaliforniji i sa po hiljadu kreveta u državama Njujork i Vašington. Predsednik je obećao da će strateške rezerve maski i zaštitne bolničke opreme već sutra biti upućene u veće američke centre, jer je naložio fabrikama automobila Ford, General Motors i Tesla da počnu hitnu prozivodnju zaštitnih maski. Mnogobrojne destilerije su već prebacile svoju proizvodnju alkoholnih pića na proizvodnju sanitajzera, ali u šali dodaju da ni proizvodnja alkoholnih pića, čija je prodaja naglo skočila, u ovim uslovima ne sme prestati.
Na konferenciji za štampu Kriznog štaba posebno je naglasio pažnju koju će savezna administracija posvetiti vojnim veteranima, naročito onima koji su u kritičnoj starosnoj grupi, smeštajući ih u posebne bolnice i utvrđivanjem prioriteta testiranja i lečenja. Svi članovi kriznog štaba naglasili su da je ovo i dalje vreme velikih izazova, vreme u kome traže kooperaciju sunarodnika, na koje su ponosni, jer je sa nevidljivim neprijateljem trenutno u ratu 144 zemalja sveta, svih 50 američkih država, 5 njenih teritorija i 2 indijanska plemena.
Da zaraza ne bira ni klasu, ni rasu, ni društveni status, govori i činjenica da su na virus pozitivna 4 senatora i nekoliko kongresmena, pa cak i glasanje o važnim zakonskim aktima može biti dovedeno u pitanje, ako se privremeno ne promene pravila. Fokus je stavljen na zdravlje nacije, potom na već oslabljenu ekonomiju, ali su mnogi još uvek zabrinuti za tok i ishod novembarskih izbora.
Poruke sa terena i dalje su drugačije od onoga što im predstavnici administracije govore. Guverner Ilinoisa, JB Pitcker je i u nedelju javno tražio od predsednika da pomoć bolnicama uputi odmah, potvrđujući nestašicu zaštitnog materijala i bolničkih kreveta, i priznajući da su fondovi ove države, na žalost, skoro prazni. Mrežama su lutale i fotografije korišćenih maski lekara i medicinskih sestara jedne bolnice, stavljene u braon papirne kese, čuvane za ponovnu upotrebu. U nekim ustanovama od zdravstvenog osoblja se ozbiljno traži da skrivaju emocije u susretu sa bolesnicima. Neke bolnice, uprkos preporuci savezne administracije, i dalje su radile operacije koje nisu hitne. Potvrđene su i sumnje da neki skladišteri maske, koje su donedavno po komadu kostale 85 centi, sada prodaju po 7 dolara za svaku, bezočno koristeći nacionalnu krizu za privremeno i brzopotezno bogaćenje. Odluka o ostajanju kod kuće već je primenjena je u Vašingtonu, Kaliforniji, Ilinoisu, Ohaju, Njujorku, Nju Dzersiju i Luizijani, sa više od petine Amerikanaca u svojevrsnom karantinu.
Predsednik je, odgovarajući na pitanje novinara da li postoji mogućnost da neagresivne starije zatvorenike iz saveznih zatvora pusti na slobodu pre roka, rekao da takva mogućnost postoji i da će odluka biti doneta posle važnih konsultacija. Sa druge strane, Čikagom šetaju fotografije luksuznih radnji Guči, Versaće i nekih drugih čiji su izlozi zaštićeni daskama, kao da nam govore da neredi samo što nisu počeli.
Jedno od važnih pitanja lekarima danas bilo je da li coronavirus ostavlja ozbiljne posledice na zdravlje i disajne organe izlečenih, da li stvara ozbiljne ožiljke na plućima, koji mogu izazvati ozbiljne hronične bolesti, no ni lekari sa sigurnošću ne mogu da potvrde ili odbace takve tvrdnje, jer jednostavno ne postoji dovoljno podataka za jasan odgovor. I baš zato su lekari i apelovali na savezne vlasti da hitno, što pre, upute što više sofisticiranih ventilatora u američke bolnice, jer su oni namenjeni ozbiljnim bolesnicima, a njihovom upotrebom ozbiljnija trajna oštećenja se mogu preduprediti.
Administracija je obećala da će novi, rapidni testovi na virus biti dostupni širom zemlje do kraja sledeće nedelje, a rezultati tog testa će biti spremni za 45 minuta. Svim privatnim laboratorijama u zemlji naredjeno je da prioritete daju testiranjima na coronavirus.
Predstavnici Homeland Security su potvrdili da će i svi oboleli emigranti, bez obzira da li imaju legalan ili ilegalan status, biti testirani na virus i da će im biti pružena adekvatna pomoć, jer imigrantska kontrola neće biti obavljana u službama hitne pomoći ili bolnicama.
U ponedeljak će svim zaposlenima u zdravstvenim službama biti upućeno novo, kompleksno uputstvo Centra za kontrolu bolesti, o protokolu i postupcima pri tretiranju i lečenju pacijenata zaraženih virusom COVED-19.
I među našim sunarodnicima vlada neverica zbog svega kroz šta i svet i Amerika i zemlje bivše Jugoslavije prolaze. Mnogo je onih koji rade u zdravstvenim službama, mnogo zaposlenih u velikim korporacijama, mnogo onih koji imaju svoje kompanije, mnogo penzionera, ali svi prolaze kroz isti problem prilagođavanja na novi život, nove okolnosti, uz želju da i mi i svi naši iz ovoga izađemo zdravi.
“Kao zubna higijeničarka spadam u grupu zdravstvenih radnika koji su prinuđeni da idu na posao, ako zatreba. U zubnoj ordinaciji trenutno možemo da primamo samo hitne sučajeve, uzmemo rentgentske snimke, prepišemo antibiotike i pošaljemo ih kod endodontiste. Zbog aerosola, ne bi smeli da koristimo zubne burgije, pošto je poznato da se Coronavirus tako prenosi sa osobe na osobu.
Radila sam prošle sedmice, a radiću i u utorak, a možda i dalje zavisno od potreba u ordinaciji. Trenutno zovemo pacijente koji imaju termine u naredne dve sedmice, pokušavamo da ih premestimo za kraj aprila ili za maj, mada je i to vrlo nesigurno za sada.
Poprilično smo zabrinuti zbog nestašice zaštitnog materijala kada ovo sve prođe i kada se vratimo na posao i krenemo da vodimo brigu o svim pacijentima.
Pošto ja radim i logopediju i instruktor sam Butejko pravilnog disanja po doktoru Konstantinu Butejko, mogu da viđam moje pacijente virtualno i to radim bez prestanka.
Rad sa pacijentima koji imaju spavaću apneju je otežan pošto moraju da dođu u ordinaciju da bi uzeli test koji treba da rade ili ako mora da im se napravi usni aparat koji pomaže pri tegobama od spavaće apnije.
Dodajem takođe da sam juče provela 6 i po sati na telefonu, pokušavajući da otkažem maminu avionsku kartu, čekajući da mi neko iz Expedia ili avionske kompanije odgovori – nisam uspela ništa uraditi – zaspala sam, a i telefon mi je crkao.” – kaže Aida Bođnjak iz Cikaga, čija je sestra sa porodicom u Nemačkoj, a mama u Živinicama.
Milka Kovačević, penzioner, pokušava da nađe smisao u svakom danu i zaboravi na to da spada u kriznu grupu:
“Preselila baštu u kuću i slažem semena u posude za klijanje. Jedva čekam da krenu, jer to će biti znak novog života, i to mora da raduje. Više ne važi rečenica mog muža da mogu duže izdržati pod vodom nego u kući. Ovo je moj rekord boravka u kući. Na sreću, nikada mi nije dosadno i uvek nađem nešto što me zanima. Virtualno smo sa prijateljima svakodnevno, ali nam fizički nedostaje dvoje za remi.”
Anita Kostić Niketić, službenik u osiguravajućoj kompaniji, odnedavno radi od kuće i brine o on-line školi svoje troje dece.
“Pošto radim za zdravstveno osiguranje, otvaram račune za pacijente i šaljem ih na naplatu dalje (računi koji su povezani sa Covid-19 su 100% plaćeni od strane države tako da njih ne dobijamo). Pošto su deca trenutno ove nedelje na unapred planiranom prolećnom raspustu, nema učenja, ali sledeće nedelje ponovo počinje učenje on-line, oni inače koriste IPads i Chrome books za domaće zadatke, čak i kada su u školi, tako da za njih to i nije neka drastična promena, osim što ne idu u školu na časove. Rođendane slavimo u karanitu i u grupnim video chatovima, ali smo danas odneli kumici poklon i ostavili ga ispred vrata. Uglavnom slobodno vreme provodimo gledajući sve one serije i filmove za koje pre nismo imali vremena. I, naravno, u kuvanju. Zahvalni smo tehnici 21. veka, jer možemo da se vidimo sa porodicom i prijateljima, iako smo svi u svojim kućama, a pogotovo sa našima iz domovine. Organizovali smo se da pomognemo starijima da ne izlaze u nabavku, zahvaljujući još uvek mogućim dostavama na kućnu adresu. Moj suprug ima tetku 83, koja sama živi u Arkansasu, njoj smo uz pomoć Walmarta online naručili sve što joj je potrebno i što su imali u ponudi…naravno toalet papira nema. U Srbiji mojoj baki (90) i mami (66) sam naručila još pre nedelju dana preko Idea online sve što im je potrebno.
Pomažemo, sedeći kod kuće u karantinu. Eto, i to je moguće u današnje vreme.”
Stefanija Dokić, menadžer u konsultantskoj firmi, čija je porodica u Beogradu, o svojim iskustvima kaže:
“Nedavno sam instalirala aplikaciju “Houseparty” i sa društvom pričala do jutra. Svi smo bili srećni što možemo da se vidimo i razmenimo mišljenja gde smo, šta smo, šta nam se ovo dogodilo i da li ćemo se izvući? Hiljadama kilometara daleko od svojih kuća i porodica okupili smo se preko aplikacije, smejemo se i pričamo. Zahvaljujemo bogu što je neki programer bio toliko pametan da razvije aplikaciju koja bi nam ove dane u samoizolaciji učinila lakšim, ali opet u toku razgovora duboki uzdisaji i briga prvo za roditelje, braću, sestre, bake, deke i prijatelje, a onda i za nas same ovde, koji smo bili dovoljno hrabri da dođemo u nepoznato i započnemo sve ispočetka, iz ovih ili onih razloga. Sada u ovom magnovenju se pitam da li je sve to bilo ispravno. Da li je vredno biti ovde, a oni koje najviše voliš da su daleko u svojim šezdesetim, sedamdesetim godinama, izolovani u kućama sami sa svojim mislima i brigom o nama ovde. Da li smo dobro? Da li smo jeli? Da li smo srećni? Ma da li im prećutkujemo nešto, da ne bi brinuli.
Ja mislim da još nisam sasvim svesna šta nam se dešava. Pokušavam da budem pribrana, da poštujem pravila koja su zvanično izrečena, ali i dalje moja priroda se buni, moj duh traži slobodu. Govorim sebi živi i radi onako kako si i do sada i biće sve u redu, ali ne. Nova, strožija pravila me demantuju, jer od ponedeljka počinjem i ja da radim od kuće, kao i većina mojih prijatelja. Razmišljam naglas, ne može dugo da traje ovo stanje, pa moram klijentima da šaljem izveštaje o vrednostima akcija, a i Bloomberg terminal mi je u kancelariji, kako ću mu pristupiti?
Nažalost, svaki novi dan me demantuje kad čujem koliko ljudi umire i koliko je u porastu broj zaraženih. Mediji prave još veću histeriju među ljudima. Izjave zvaničnika nisu ujednačene, federalna vlast i lokalne vlasti još uvek nemaju ujednačen stav po pitanju pošasti sa kojom se borimo. Ako u ovoj situaciji nismo svi za jednog jedan za sve, nisam sigurna gde će nas to dovesti.
Žao mi je svih ljudi koji su radili u ugostiteljstvu i ostali bez posla. Žao mi je i mojih prijatelja što su ostali bez posla. Danas je to ugostiteljstvo, sutra je neki drugi sektor, a prekosutra možda i finansijski sektor u kojem radim i ja. Prodaja oružja i municije je porasla. Pitam se samo zašto? Da li će nas ovo sve dovesti da izađemo na ulice i otimamo toalet papir jedni od drugih. Ima li kraja ovome? Jedno je sigurno, život više nikada neće biti isti posle ovoga.
Skoro sam pročitala odličan post psihologa dr. Vladimira Đurića koji kaže: ”Teška vremena stvaraju jake ljude. Jaki ljudi stvaraju dobra vremena. Dobra vremena stvaraju slabe ljude. Slabi ljudi stvaraju teška vremena.”
Sve zavisi isključivo od nas! Budimo jaki i humani.“ – dodaje Stefanija.
Tea Paella, zaposlena u IT industriji, takođe radi od kuće, ali još uvek uspeva i da se donekle bavi svojom dodatnom delatnošću, koja sada razbija i monotoniju dana u karantinu.
“Ja i inače uglavnom radim od kuće, sada je jedina razlika što je i moj muž uvek tu. Zanimljiva je anegdota iz ovog vikenda. Trebalo je mušterija da dođe za nalepnice za kombi, koje smo po planu uradili na vreme, zove, kaže, boji se. Ja kažem, okej, možemo kad ovo prođe, ili šta misliš da dođeš i ostaneš u kolima dok mi oblepimo? On je konsultovao ženu, zovne ponovo i kaže OK. Tako da smo imali prvi “drive thru” za nalepnice. Došao, ostao u autu, ja sam telefonom s njim komunicirala, auto je bio spolja očišćen alkoholom (bonus), a platio je online. I bukvalno nova realnost. »
Dok šaljem ovaj tekst, Senatori i dalji jedni drugima zavrću ruke, pri tom ostavljajuci u čudu čitavu naciju. Naše crkve u Americi u nedelju su počele liturgije on-line. Jer, valjda sada samo Bog može da nam pomogne. Tako nam je bilo danas, a sutra će nam biti kako nam bude.
Za Užičku nedelju iz Čikaga – Mila Filipović
