30 godina rada Slobodana Simića
Povodom 30 godina književnog rada Slobodana Simića, 9. maja u 20 časova u Gradskom kulturnom centru održaće se veče pod nazivom“SIMA I PRIJATELJI“ . Program će biti kolažnog karaktera i učestvovaće glumci, pisci, pesnici, novinari i muzičari. Najavljeni glumci: Tanja Jovanović, Momčilo Murić i Bato Jelisavčić. Pisci: Rade Jovanović, Neško M.Ilić, Zoran Filipović. Pesnici: Željko Marković, Zoran Jeremić. Novinari: Nada Selaković i Toni Stanković. Muzičari: Šuki, Banat i Buco. Ulaz slobodan.
NOVE KNJIGE
SVE O LJUBAVI
(Slobodan Simić: OŽILJAK, Arte, Beograd, 2015.)
Ako čovek ima dušu, a ima je, ko će je bolje razumeti i ispričati o njoj od psihijatra?
Ko će bolje od aforističara, a Slobodan Simić to jeste – i to vrstan, u par reči reći istine koje žuljaju, smetaju, bole?
Ako, pri tom, i sam ima onu tananu, osetljivu, pesničku dušu, a čitajući ove stihove videćete da ima, biće vam jasno zašto ljubavna poezija Slobodan Simića, kao oblog od čudotvorne, spasonosne trave prijanja na duboke rane duše, pa i intelekta, zagađene i gnojne od svekolikih kulturnih dostignuća tipa „24 sata svadba“, „Domaćine, oženi se“ i svega onoga što po nama pljušti uz prećutni blagoslov ministarstava, kulturnih zvaničnika i poslenika.
Iskreno, nekada sam se, studirajući, družila sa Rilkeom, Šelijem, Jesenjinom… Takve su bile moje godine i takva su bila vremena. Posle sam se, radeći, susretala sa ogromnom količinom ljubavnih pesama, zbirki, knjiga (koje su izdavali raznorazni klubovi, od samoupravljača do mesnih zajednica), prepunih opisa, neshvatljivih metafora, atributa kojima je zatrpavano sve ono što se nije imalo ni umelo reći… te mi snemiliše poeziju, ljubavnu posebno.
I onda, slučajno, skoro neverujući da ti stihovi nastaju iz pera onoga čijim sam se aforizmima gorko, ali, ponekad, do suza smejala, stihovi Slobodana Simića su mi vratili veru u poeziju, u ljubavnu poeziju koja je najbliža onoj najosetljivijoj i najtananijoj niti duše koja drhturi na vetru i “smrzava se i u led pretvara”.
Kad razmislim zašto, imam jasan i jednostavan odgovor – sve njegove pesme govore o poznatim osećanjima, jasnim i sažetim jezikom, gradacijom koja u poslednjim stihovima donosi razrešenje, otkriva suštinu i, kao na dlanu, pruža nam poentu koju na počeku nismo naslućivali, a koja nam donosi prepoznavanje, saosećanje i rasvetljenje. I sve situacije su životne, one koje smo i sami preživeli (ili, ako nemamo dovoljno godina, preživećemo ih, sigurno)…, a ako imamo poprilično godina (kao pisac ovih redova), učini nam se da je to još juče bilo, zaboleo, iščilelo i ostavilo osmeh iskustva…
U svakom slučaju, ukoliko vas je ujela vaša plavooka, zelenooka ili tamnooka zmija, ako namerno nosite haljinu koju on nikada nije voleo, ili spavate u sobi u koju nikada svojevoljno nije ušao, ako u nekoj bari sanjate njene usne, koje će vas pretvoriti u princa, ili čekate neku bolest, pa da ozdravite – poklonite njemu ili njoj, poklonite sebi ovu zbirku pesama Slobodana Simića koja će vam reći sve o ljubavi…, onoj pravoj, nesrećnoj, slučajnoj, telesnoj, surovoj i uzvišenoj, proračunatoj i nevernoj, onoj koja hrani dušu i ubija je, a pritom joj daruje dah života…
Nada Selaković
