NEBOJŠA ĐURIČIĆ – DIREKTOR MUZIČKE ŠKOLE
Jedina škola u gradu koja beleži porast učenika poslednjih nekoliko godina je Muzička škola „Vojislav Lale Stefanović“. O njenom istorijatu, radu i aktuelnostima razgovarali smo sa direktorom Nebojšom Đuričićem.
UN: Recite nam nešto o istorijatu škole.
– Muzička škola osnovana je 1976. godine. Počela je da radi u prostorijama tadašnje Pedagoške akademije. Nastava se tada odvijala na tri odseka – klavir, harmonika i gitara. Školske 1980/1981. godine škola dobija u vlasništvo prizemlje porodične kuće porodice Stefanović i na taj način rešava pitanje školskog prostora. Taj prizemni deo je opština tada kupila od porodice Stefanović i to preuredila za potrebe škole. U toku 2007. godine smo verifikovali srednje obrazovanje i te godine smo dobili u nasledstvo testamentom ostatak kuće od Vojislava Lala Stefanovića. Zato smo te iste godine, kao sećanje na darodavca, promenili dotadašnji naziv školnj za osnovno muzičko obrazovanje „Petar Konjević“ u ime „Vojislav Lale Stefanović“. Lale Stefanović je takođe bio donator mnogih instrumenata, a novac ostavljenog testamento u iznosu od 18.000 evra iskoristili smo za rekonstrukciju tavanskog prostora zajedno sa lokalnom samupravom. Sada imamo školu na tri nivoa – prizemlje, sprat i potkrovlje, i zahvaljujući tome možemo da odradimo nastavu.
UN: Koliko škola sada broji đaka?
– Škola sada broji oko 562 učenika na 12 različitih instrumenata u 37 klasa (jedna klasa je kao jedno odeljenje). Nastava se odvija u našim prostorijama. Imamo 77 zaposlenih. Radimo šest dana u sedmici, jer je subota radni dan, radimo u tri različite smene i takvom organizacijom i načinom rada uspevamo da odradimo i organizujemo nastavu.
UN: Da li je sada veće interesovanje dece za Muzičku školu ili ranije?
– Školske 2006/07. godine bilo je 147 učenika i 15 zaposlenih, a školske 2015/16. godine 562 učenika. To je jedina škola koja je uspela da trostruko uveća broj đaka za zadnjih 10 godina. U svim školama se smanjuje broj, jedino mi povećavamo broj učenika, broj klasa, a samim tim i broj zaposlenih. Razlog tome je možda što je školovanje u Muzičkoj školi uporedno sa osnovnim obrazovanjem, odnosno ova škola dođe kao paralelno dodatno obrazovanje. Naravno, može se reći da je i interesovanje dece sve veće, možda zbog njihovog samog razvoja i opšteg obrazovanja.
UN: Koliko učenika pohađa osnovno, a koliko srednje obrazovanje?
– Četrdeset đaka ide u srednju školu, a ostalo je u osnovnom obrazovanju, s tim što imamo mlađu i stariju pripremnu grupe u koju ide oko 70 učenika. U 2007. godini otvorili smo dva orbazovna profila i to muzički izvođač i muzički saradnik, a 2011. godine verifikovali još jedan profil za srednju školu a to je dizajner zvuka.
UN: Kako je to organizovano, odnosno koliko traje osnovno obrazovanje i sa koliko godina se polazi u Muzičku školu?
– Muzička osnovna škola traje šest godina. Da bi dete pošlo u prvi razred muzičke škole treba da pođe u treći razred osnovne škole. To je za one instrumente kojima je predviđeno šestogodišnje školovanje, jer imamo nastavu na instrumentima sa kraćim školovanjem. Ko hoće da upiše dete za šestogodišnje školovanje, ti roditelji treba u toku drugog razreda da dovedu dete u maju ili junu, pošto imamo dva prijemna ispita svake godine. Na prijemnom ispitu se ispituje detetova muzikalnost i tada se rangira, da bi posle toga moglo da dođe do upisivanja u prvi razred Muzičke škole. Za četvorogodišnje školovanje u pitanju su sledeći instrumenti: truba, klarinet, saksofon i kontrabas. Za njih je potrebno da budu starija dve godine, odnosno sa poslakom u peti razred mogu da se upišu u prvi razred tih instrumenata. Imamo odsek solo pevanje koje traje dve godine. Tu mogu da se upišu i starija deca koja uče srednju školu, ali je u principu potrebno da prođe proces mutacije da bi dete moglo da peva solo pevanje.
– Osim toga imamo i pripremne grupe. To su starija i mlađa pripremna grupa gde mogu deca koja hoće da se upišu sa polaskom u prvu razred u mlađu pripremnu grupu i sa polaskom u drugi razred u stariju pripremnu grupu. Tu je najvažnija stvar da se razvije sluh, to jest da deca nauče da slušaju i reprodukuju ono što čuju. Malo je tu učenje nota, ali ništa značajno, ali da im ne bude ne poznato kada pođu u prvi razred. Posle svi zajedno izlaze na prijemni ispit u prvi razred.
– U osnovnoj školi u prve tri godine deca imaju dva časa intrumenta i dva časa solfeđa, a u četvrtom razredu dobijaju dva časa hora, a učenici na solu pevanju imaju klavir i toeriju muzike, dok u završnim razredima dobijaju sve predmete.
UN: A šta je potrebno da se dete upiše u srednje obrazovanje Muzičke škole?
– Preduslov za srednje obrazovanje je da završi osnovno ili da poseduje znanje osnovne muzičke škole, koje se dokazuje na diferencijalnom ispitu, koji se održava sedam dana pre prijemnog ispita u srednju muzičku školu, a to je krajem maja. Prijemni ispit je početkom juna i ispituje se sviranje na instrumentu, usmeni i pismeni iz solfeđa i pismene iz teorije muzike. I oni se posle rangiraju i prema broju dozvoljenih mesta se posle prime. Broj je ograničen. Prošle godine smo na dva obrazovna profila muzički izvođač i muzički saradnik primili po 8 učenika.
UN: Otvoreno je izdvojeno odeljenje u Požegi? Kako ono radi i da li je u planu otvaranje još nekih odeljenja po opštinama?
– Od školske 1014/2015. godine počelo je da radi izvdojene odeljenje u Požegi i sada imamo drugu generaciju koja se tu školuje dole. U pitanju je osnovna škola. Ono o čemu intezivno razmišljamo je otvaranje izdvojenih odeljenja u Bajinoj Bašti i na Zlatiboru. To nam je u nekoj u budućnosti. Ima dosta zainteresovane dece i mislim da bi opština Čajetina to rado prihvatila i našla prostor i izvršila nabavku instrumenata, ali, otom-potom. Tek smo krenuli sa Požegom i tu nam gravitiraju sva deca iz Arilja, Kosjerića, ima iz Ivanjice i Lučana, jer je lakše da roditelji dovedu decu u Požegu, nego u Užice.
UN: Kakva je situacija sa instrumentima i da li ih imate dovoljno?
– Instrumenata nikada nije dovoljno. To je roba koja ima svoj vek trajanja, naročito što različita deca sviraju na njima, ne može to baš da se sačuva i održi kao što bi neko sačuvao svoj instrument kod kuće. Ali, za sada imamo dovoljno isntrumenata i svake godine se trudmo da obnovimo postojeći fond kupovinom novih i popravkom starih. Trenutno smo u projektima sa ambasadama Češke i Poljske za nabavku novih instrumenata.
UN: Koji instrumenti su popularni, za koje vlada najveće interesovanje?
– Konstantno je popularan klavir i gitara, a ostali instrumenti su u zavisnosti od godine do godine. U poslednje vreme prilično ima dece zainteresovane za violinu, dok se za duvačke instrumente, za koje smo pre par godina otvorili nastavu, polako sve više dece interesuju.
UN: Učenici užičke muzičke škole su poznati po uspesima na takmičenjima.
– Svake godine imamo niz takmičenja i pod obavezno je da deca idu na njih, jer dete koje želi da se nastavi da se bavi ovim mora da se i takmiči. Dosta ima tamičenja u našoj zemlji koje obrazuje školu. Ima jačih takmičenja i onih manje jačih. Otprilike naša deca, po nekoj zadanjoj proceni tridesetak učenika, prošle je godine bilo na takmičenju i osvojili su 60 nagrada. Dakle u proseku jedno dete ide na dva takmičenja. U zadnje vreme se u teoretskom i usmenom delu, smer gde deca uče solfeđo, ističu.
UN: Šta je sada aktuelno u školi?
– Sada su u jeku takmičenja i pripreme za prijemne ispite, koji počinju za dva mesece i kraj školske godine. I ovo godini bi trebalo da bude u srednje obrazovanje upisano 16 učenika. Takođe, pripremamo se u posetu osnovnoj školi u Ljutomeru. Jedne godine mi idemo kod njih, pa sledeće oni kod nas, zatim sledi pauza od godinu dana. Tako je sada došao red na nas da idemo kod njih u posetu. U okviru te posete imamo zajednički koncert i razmenu iskustava.
UN: Škola je preuzela slavu porodice Stefanović?
– Da, naša škola slavi Đurđevdan, slavu koju smo preuzeli od porodice Stefanović. Tada nam je neradni dan, organizujemo svečani ručak i dolaze nam gosti. Za Svetog Savu održavamo koncert u Gradskoj kući. Do sada smo svakog 9. februara imali dan koji je posvećen porodici Stefanović i tada pozovemo nekoga od rođaka i prijatelja porodice Stefanović. Oni kažu nešto o toj porodici. Do sada na o njima pričali rođak porodice Stefanović, Dragan Veselinović, zatim Milorad Iskrin, pa onda Petar Jovanović, i ove godine je to pismom uradio Prodan Draškić, prijatelj pokojnog čika Lala, koji sada ima preko 90 godina. Ove godine smo to uradili na Svetog Savu, zbog pomeranja zimskog raspusta.
UN: Na kraju nam recite na šta ste posebno ponosni?
– Posebno sam ponosan, kao i svi u školi, što su od ove školske godine u školi počeli da rade nastavnici koji su završili našu srednju školu i to one 2007/08. godine.
Z. G.
