BOGDANKA ĐORĐEVIĆ – DIREKTORKA MEDICINSKE ŠKOLE
Medicinska škola u Užicu je jedina škola u Zlatiborskom okrugu koja svake godine školuje medicinski kadar. Njen rad je zvanično ocenjen među najboljim u Srbiji, a potvrda tome je i dobijanje Svetosavske nagrade početkom ove godine. Direktorka škole Bogdanka Đorđević kaže da je to podstrek za još bolji rad i velika odgovornost da u narednom periodu opravda ukazano poverenje.
Međutim, iako je škola regionalnog karaktera, broj odeljenja je u poslednje dve godine smanjen. Pre deset godina, kada je preseljena u novi objekat na Carini, imala je skoro 1.100 đaka, a danas broji 766 učenika.
– Broj odeljenja određuje ministarstvo i takva je politika upisa. Bez obzira što je došlo do smanjenja broja učenika, škola svoj posao obavlja kvalitetno i tome svedoči ocena koju je dala stručna komisija. Naime, pored toga što su roditelji i đaci izražavali zadovoljstvo što su bili ili su sada učenici naše škole, mi smo dobili i zvaničnu ocenu. Vrednovanje rada škole se radi svake pete godine. Naša škola je vrednovana u maju 2014. godine i ocenjuje se kakvo je stanje škole u svim oblastima kvaliteta rada škole. Tih oblasti kvaliteta ima sedam, od učenja, preko podrške učenicima, postignuća učenika, atmosfere koja vlada, materijalnih i ljudski resursa, sve do rada organizacije i rukovođenja škole. Najviša ocena u tom vrednovanju je četvorka i mi smo vrednovani tom ocenom. Komisija je provela u našoj školi tri dana i posebno zadovoljstvo je izrazila što su osetili tu atmosferu u školi. U pojedinim oblastima bila je poneka trojka, ali sveukupna ocena je četvorka. Sugestija je bila da popravimo individualizaciju u nastavi i tu smo imali trojku. Krajnjom ocenom dobili smo potvrdu da je naša škola jedna od najboljih škola u Srbiji. Svi smo zadovoljni, i osoblje, i roditelji i đaci, ali smo u obavezi da nastavimo da radimo na održavanju tog nivoa – rekla je zadovoljno direktorka.
Kao potvrda tom radu i da je nastavljen kvalitetan rad, stigla je u januaru ove godine u vidu Svetosavske nagrade.
– Dakle, nastavili smo tim nekim dobrim putem. Naša dalja obaveza je da održimo takav tempo. U tom smislu nam je nedostajao neki novi izazov i onda smo aplicirali za elektronski dnevnik. Zbog dobrih materijalnih uslova i resursa, ušli smo među 60 škola u Srbiji za taj pilot projekat uvođenja elektronskog dnevnika, a to će za naredne dve godine biti obaveza za sve škole. Naš kadar je mlađi i jako lepo su prihvatili tu novinu, iako u ovom momentu vode dvojnu evidenciju, i papirno, odnosno koriste još uvek stare dnevnike, i elektronsko vođenje dnevnika. U osnovnim školama je dozvoljeno da se odmah vodi elektronski dnevnici, ali kod srednjih nije. Mi smo od ove godine počeli da ga primenjujemo i uskoro ćemo da arhiviramo papirne dnevnike, jer ispunjavamo zakonsku formu. Ostala je faza da vidimo kako će na to roditelji reagovati. Oni još uvek nemaju pristup elektronskim dnevnicima, a kada budu imali pristup, moći će da vide elektronskim putem preko određene šifre, ocene svoga deteta, izostanke ili bilo kakve karakteristike koje profesor zabeleži. Sa druge strane, profesori će moći da vide samo svoj predmet. Možda deci neće odmah odgovarati, ali će kasnije shvatiti da je to dobrobit za njih. Za korišćenje elektronskog dnevnika trebalo bi da svi roditelji budu naučeni da ga koriste, mada smo imali problema i kada je bio samo ovaj dnevnik, jer smo imali decu iz nekih udaljenih krajeva da im roditelji nijednom u toku školske godine nisu došli u školu – objasnila je Bogdanka Đorđević.
Ono na čemu će posebno raditi u narednom periodu je da roditelje još više animiraju da učestvuju u radu škole.
– Na to nas obavezuje i zakon, pre svega da budu članovi svih saveta u školi, da učestvuju u timovima za zaštitu dece, podršku učenicima i još niz aktivnosti. Takođe mnogo radimo na tome da se i deca uključe u mnoge aktivnosti škole – najavila je naša sagovornica i dodala da ima dobru saradnju sa ministarstvom, školskom upravom i sa lokalnom samoupravom, za koju kaže da ima velikog udela u planiranju upisa.
– U tom delu oko upisa smo ostali malo nezadovoljni, jer nam smanjuju broj odeljenja. Mislim da nemamo još dobro razvijene mehanizme koji ukazuju na to kakve su potrebe za kojim profilima. To kada kažem mislim na sve škole. Mislim da je to više neki lični stav i osećaj, nego realno stanje. Procena Zdravstvenog centra u Užicu je da im je potrebno oko 200 radnika, imajući u vidu odliv i u kontekstu politike vezane za zapošljavanje. Ne mislim da imamo problem sa velikim brojem kadra. Naši zdravstveni radnici su cenjeni i dešava se da odlaze u druge zemlje, Naravno, sa aspekta pojedinca to je dobro, ali sa aspekta države, ako se ulaže u njihove obrazovanje i školovanje, onda ispada da školujemo kadar za druge države. Kada budemo došli do toga da kao država možemo obezbediti standarde u zdravstvu, ovaj broj dece koji školujemo neće biti dovoljan. Mislim na nivou čitave Srbije – rekla je direktorka.
Užička Medicinska škola ima dobru saradnju i sa komorama zdravstvenih radnika i tehničara. U maju i oktobru, na Zlatiboru i Tari, pozvani su na njihova okupljanja, gde učestvuju u edukaciji, ali i u njihovom programu. Škola je članica Udruženja medicinskih škola i to vrlo istaknuta. Učestvuje na mnogim takmičenjima u raznim oblastima struke, a ponajbolji su u takmičenjima iz prve pomoći, zdravstvena nege i latinskog jezika. Ništa manje ne zaostaju na takmičenjima iz matematike, istorije, književnosti, biologije i hemije, iako to nisu stručni predmeti. Tu su dobri rezultati i iz sporta.
Bogdanka je istakla i dobru saradnju sa zvaničnim organizacijam i institucijama, kao na primer sa RCU. Posebno je naglasila i saradnju sa VMA, na koju vode zaslužne učenike na izlet, odnosno učenike koji su učestvovali na republičkim takmičenjima i koja nemaju izostanke. Na VMA rade i neki učenici ove škole.
– Kako koja generacija je uspešna. Sada imamo jednu manje uspešnu generaciju, a to su deca koja su upisana bez polaganja prijemnog ispita (ako se sećate afere oko testova za prijemne ispite). Objektivnije je kada imamo pred sobom za upis rezultate iz škole i završnog ispita. Inače, mi smo škola gde ima tri puta više zainteresovane dece nego što primamo, tako da imamo veliki broj odlične dece. Kada imate takvu decu sa dobrom osnovom, znači da su i zahtevnija i da je naš zadatak kao profesora da više osmišljavamo program kako bismo omogućili da deca razvijaju sve svoje talente i da steknu veštine i znanje. Mi možemo da obrazujemo sve profile u okviru rada socijalne zaštite. Verifikovani smo za sve to. Svake godine pravimo kombinacije, ali u u jednoj godini uvek imamo generaciju medicinskih sestara i farmaceutskih tehničara, dok se kombinuju medicinska sestra vaspitač, laboratorijski teničar, babice, pedijatrijska sestra i td. Imamo 14 profila, od čega je 12 profila vezano za četvorogodišnje školovanje, a dva profila za trogodišnje. Ta dva profila do sada nismo upisivali, a to su zdravstveni negovatelj i maser. Očekuje se reforma naših škola i ako ministarstvo bude to prepoznalo kao jedan od nedostajućih profila, mi ćemo upisati. Sada u decembru nas čeka da predamo smerove i planiramo opet sedam odeljenja, mada smo u poslednje dve godine uvek dobijali šest odeljenja. Još jednom ponavljam da je interesovanje jako veliko i da sada imamo još 50 molbi da se deca iz drugih škola prebace kod nas. Događa se da neko dete ode u drugu državu ili drugu školu, mi onda od tih molbi popunjavamo ta prazna mesta – rekla je direktorka i dodala da sada imaju tri generacije po šest odeljenja i jednu generaciju od sedam odeljenja.
U školi je zaposleno oko 100 nastavnog i nenastavnog osoblja, od čega je 75 posto nastavno osoblje.
Škola je posebno angažovana na izradi raznih projekata i poslednjih godina redovno konkurišu kod nadležnog ministarstva.
– Konkurišemo sa projektima za obnovu nastavnih sredstava i održavanje objekta. Ove godine smo od ministarstva dobili sredstva da opremimo laboratoriju, a pre četiri godine za opremanje kabineta za informatiku. Za održavanje objekta nismo ništa dobili, jer smo relativno nov objekat. Mi smo se potrudili da iz sopstvenih sredstava i uz pomoć lokalne samouprave saniramo krov na sali. Od početka smo imali problema sa izvođačem radova oko saniranja krova, koji se odugovlačio godinama. Iz godine u godinu se taj problem sa izvođačem radova produžavao, pa smo na kraju to uradili na naš način. Sukcesivno radimo krečenje. Ove godine okrečen je čitav sprat, a hodnici pre tri do četiri godine. Postoji predlog da se do kraja ove školske godine okreči ceo objekat zbog sanitarnih uslova. Pored svega toga uveli smo i toplu vodu po nalogu sanitarnog inspektora. Povremeno dolazi do pucanja nekih cevi, ali se brzom intervencijom one poprave i nemamo velikih problema – rekla je Bogdanka.
Ono što je ovoj školi nedostajalo je razmena razmena iskustava sa školama istog tipa iz drugih zemalja.
– Prema radu najbliže su nam škole iz Slovenije i iz zemalja iz okruženja, valjda zato što smo imali isti osnov. Kod škola u Sloveniji moralo je da dođe do promena u radu, a i biće kod nas kada uđemo u Evropsku uniju. Kod njih medicinske sestre moraju da budu visoko obrazovane, da imaju visoke škole i fakultete, a praktično se svodi na to da je medicinska sestra – asistent. Deca koja se školuju samo u srednjoj školi nivo njihovih kompetencija biće smanjen. Ono što naše sestre uče ovde to uče sedam godina u Slovačkoj. To će verovatno i nas čekati u budućnosti. Mi smo imali želju da sarađujemo sa tim školama iz drugih zemalja i uspeli smo da ostvarimo kontakt i saradnju sa školom u Nitri u Slovačkoj, preko našeg okruga. Naši đaci su išli na takmičenje iz prve pomoći kod njih, pa su oni dolazili kod nas. Sada smo dobili poziv iz Foče i Višegrada za kulturna i sportska dešavanja, kao i da zajedno apliciramo na nivou evropskih projekata – rekla je direktorka Medicinske škole i dodala da je u prethodnom periodu bilo pokušaja preko projekata prekogranične saradnje da apliciraju kod evropskih fondova i da za malo nisu uspeli da dobiju neka sredstva.
Na kraju je naša sagovornica ocenila da je Medicinska škola škola sa dobrom atmosferom i međuljudskim odnosima između roditelja, dece i profesora.
– Moja deviza je da iako je dobro, uvek može više, što i imamo obavezu nakon velikih rezultata koje smo do sada postigli. Kolektiv je mlad i nastavićemo tako – zaključila je Bogdanka Đorđević.
Zvezdana Gligorijević
