СУГРАЂАНКЕ: МИРА КУТЛЕШИЋ – ДЕКУПАЖ
Вредна, упорна, креативна и насмејана, Мира Кутлешић се пре више од четири године упознала са чарима декупаж технике, која јој је, како каже, врло брзо “ушла под кожу”. Она давно заборављеним предметима даје нови, лепши и романтичнији изглед. У њеним рукама ново добија стари и рустичан изглед, а старо постаје модерно и употребљиво.
За ову древну технику осликавања предмета, она у шали каже да је њена “бенседин терапија”. Као инспирацију, а и узор, врло често користи радове мајсторица из Русије јер су, како каже, оне заиста усавршиле занат и сваки пут је оставе без даха.
Мира је, иако је завршила Педагошку академију за васпитача, 1995. године почела да се бави фотографијом у фото „Звезда“, а од 2004. године ради у фото „Флешу“. Јако јој се допао рад са фотографијом, јер је сама по себи фотографија креативни посао.
– Фотографија са собом носи много тога, а у једном фото студију можете добити много тога. Научите и рад од позивница, флајера, визит карти … И све то је некако скопчано са неком естетском и уметничком темом, како припремити нешто. Одувек сам имала склоности према лепом, оном што прија оку – рекла је Мира.
И та склоност као лепом је дубоко негде чучало у њој. Како је послом везана за интернет и много времена прoводила за рачунарима, на пинтересту је наишла на дивне кутије једне Рускиње. Видела је да се радо о декупажу.
– И како сам све дубље и дубље улазила у ту тематику, пратила туторијале, како се то ради, схватила сам да ми је то блиско и да бих се упустили у ту авантуру без икаквог страха. И онда сам свакодневно два до три месеца, када сам имала слободног времена, претраживала по интернету, пратила видео клипове, истраживала шта је потребно од материјала, технику како се ради и схватила сам да декупаж није само налепити салвету. Он са собом носи много техника и када се све склопи у једну целину добијате заиста нешто изузетно. Пожелела сам да стварам нешто својим рукама. Сви ти предмети одају неку причу. У њиховим порама се крије дух времена и због тога за мене имају посебну вредност, била то стара бакина четка за косу, кутија за накит или ручно огледало у ретро стилу… Разгледајући старине на интернету, схватила сам да постоји одређена техника којом предмет може да се „постари“, да се бојама удахне прича која недостаје. Тако је 2013. године декупаж закорачио у мој живот. У жељи да се опробам, набавила сам сав потребан материјал и направила нешто за своју душу пратећи туторијале на интернету. Тако је настао први рад, чију фотографију сам објавила на фејсбуку, не сањајући да ће изазвати интересовање мојих пријатеља. То ми је дало ветар у леђа и мотивацију да наставим да откривам чаробни свет декупажа у којем увек имаш нешто ново да научиш.- рекла је Мира.
Мира је објаснила да је декупаж – салвета техника, као техника први пут објашњен у 20. веку, иако се ова техника примењивала и много раније.
– Ова древна техника је у Европу стигла из Кине чак у 12. веку. Кинези су је довели до савршенства и уз помоћ ње су декорисали разне дрвене предмете, лампионе и сл. Ипак, тек у 20. веку су Французи одлучили да овој техници дају и име. Ово име има значење које је добило од француске речи “decouper”, које у преводу значи “исећи, исецати”. У Србији је декупаж постао веома популаран у последњих неколико година и његова експанзија је заиста приметна. Скоро на сваком кораку можете купити уникатне предмете украшене овом техником и људи се све чешће одлучују на овакав избор поклона – објаснила је Мира.
Код нас, према речима наше саговорнице, људи се најчешће са овом техником срећу на сајмовима или вашарима. Углавном је то та почетничка и јефтина техника лепљење салвете на одређени предмет. Постоји и искорак даље, али треба улагања, јер Мира каже да декупаж није јефтин. Ипак, она је ишла даље, јер воли када је нешто рустично.
– Али највише волим када тај предмет изазове емоције. Има предмета које ћерке поклањају мајкама са посветом, ученице професоркама, и то су све неке уткане приче, па онда крену и сузе. Радила сам за разне промоције књиге, на пример доста сам радила за Валентину Марковић Златановић. Иако већ имам доста искуства, и даље морам да учим и пратим токове, свакодневно истражујем, а нешто сама сазнам како да се укомпонује у причу, па понекад мислим да сам још на почетку. Ја сам самоука. Сваки пут када радим нешто, никад не радим да то нешто одрадим и никад не почињем док та идеја не сазри у мени. Морам да имам визију у глави, да познајем особу за коју радим или да ми неко пренесе о тој особи за коју се ради предмет шта воли, да ли је нежна, романтична или је јачег карактера и темперамента, и према томе стварам. Друго је када радим за галерије и цвећаре – каже Мира.
На питање да ли је декупаж техника или уметност, наша саговорница каже да је декупаж пре свега занат.
– Сматрам да свако ко жели, може да се бави украшавањем предмета овом техником. Крајњи изглед предмета који на крају добијемо зависи управо од онога што носимо у себи. Свака техника у декупажу се може научити, али како ћемо је ми пренети на неки предмет и како ће све то на крају изгледати мислим да зависи од много тога у нама, да би неки предмет имао уметничку ноту, и као такав сам по себи био уникат. Опет, декупаж као такав, свакако је врста уметности, који те врати у неко друго време и пружи шансу да испричате причу из прошлости, коју никада заправо ниси доживео, већ створио у својој глави. Онда бојама, четкицама, мотивима удахнем живот, свим тим предметима са пуно љубави, стрпљења и времена, који настављају да живе као такви у неким новим домовима оплемењујући животе неких других људи. Декупаж је за мене много више од заната. Када имате могућност да у нешто истински уткате себе и дате му свој лични печат, уносећи у то цело своје биће, повратна реакција људи буде вам највећа награда. Емоција је оно што је највредније у свему томе, а то је мој ветар у леђа – рекла је Мира.
Објаснила је да се декупаж може радити на било ком предмету од стакла, пластике, дрвета. Она највише ради на медијапану и дрвету, а то су обично предмети попут четке, комодица и кутија за накит, зидних сатова, огледала, старог намештаја, а чак је једном девојачком сандуку старом скоро један век удахнула нови живот.
– Све се радим акрилним бојама и лаковима, све се заштите, лакирам по седам пута, и тако предмет постане отпоран на оштећење и може да траје дуги низ година. Људи доносе неке предмете да им радим, па неко то види, па дође и тако знају за мене. Мој стил је већ постао препознатљив. Ја волим барок и ренесансу, додајем орнаменте и по томе ме препознају. За декупаж се користи штампа на салвети, штампа на рижа папиру и софт декупаж папиру. Све зависи за шта вам је то потребно. Не може сваки папир на било који предмет. И могу се радити велике површине. Али, ја њих морам прво осмислити, како би то изгледало, да то укомпонујем и компјутерски прво припремим, па тек онда реализујем. Доста жена ми се обраћа да им припремим и креирам неку деокорацију. Нисам себична у дељењу савета. Питали су ме многи да држим радионице, али немам времена за то. Иначе, декупаж никада не може бити исти, чак ако је исти мотив. Обично ми наручиоци препуштају да радим по свом нахођењу, само уз неку смерницу. Код мене нема серијске производње. Тражили су ми за књижару да радим серијску производњу, али ја то не могу. То није машинска производња, то је ручни рад. За једну кутију ми некад треба 7 дана да је урадим, а понекад само да је осмислим потребно ми је два седмице и то ми је неки оптималан рок. Кући имам гомилу одштампаних салвета и папира, па их често прелиставам да нађем оно што ми треба. То прелиставање може да траје и преко два сата и да опет не нађем ништа. Зато седнем за рачунар и сајтовима тражим нове идеје. Доста користим и радове уметника. Има доста и дорађивања и досликавања мотива, да би то деловало да није лепљено, али све то скупа даје једну фантастичну целину. Да стварам крећем после 23 сата и укључим неку релаксирајућу музику. Десило ми се много пута да сване, да не приметим, да је прошло време и да уопште нисам уморна. То је нешто што ме храни – рекла је Мира.
Као што је казала, код ње идеја понекад тиња данима, па и недељама, док не сазри, па је онда рука спонтано и са лакоћом спроводи у реалност.
– Бити креативан и продуктиван у пребрзој садашњости у којој живимо, а која се креће довољно брзо да никог не чека и да смо принуђени да некако ухватимо прави тренутак за све, тежак је задатак. Али то не значи да не вреди покушати. Верујте у себе и стварајте, негујући оно најлепше у себи створићете чаролију. Чаролију која је стварна и која живи. Самим тим учинићете да се осећате добро, да на свет гледате другачије, јер, декупаж је много тога, и занат, и врста уметности, и креативна терапија, и релаксација модерног доба. Каже се често да декупаж није нимало јефтин спорт, али узимајући у обзир све то, било да поклањате, продајете или радите само за своје потребе, није сувишно напоменути да све то чините са релативно мало новца у односу на резултат који добијете. Благо оном ко ради оно што воли, јер онда не мора никада да ради – закључила је наша саговорница.
Од ње помоћ у саветима, помоћ у штампи или шаблона, тражило је до сада тридесетак Ужичанки, тако да је овај занат у Ужицу експанзији. Многи предмети се могу наћи на ФБ страница „Звончица“ Ужице.
Звездана Глигоријевић
