ОБЕЛЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД БИТКЕ НА КАДИЊАЧИ
На Спомен-комплексу Кадињача обележено је 77. година од битке на Кадињачи. У тој бици изгинуо је цео Раднички батаљон, који се супроставио много надмоћнијем непријатељу. После парастоса, који су служили свештеници СПЦ, венце на спомен костурницу положио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Војске Србије, Града Ужица, СУБНОР-а, потомци палих бораца и друге делегације.
Према историјским подацима на Кадињачи, 29. новембра 1941. године, погинуло је око 300 радника, пекара, опанчара, металаца, сарача, сељака из Ужица, који су чинили Раднички батаљон. Они су бранили свој град покушавајући да зауставе око 3.000 наоружаних Немаца, који су надирали из правца Бајине Баште и на тај начин омогућили време Врховном штабу на челу са Јосипом Брозом Титом да се повуче преко Златибора, из тадашње једине слободне територије у Европи, Ужичке републике.
Потпредседник СУБНОР-а Србије, академик Жељко Зиројевић, обративши се присутнима са другарице и другови, подсетио је на јунаке Радничког батаљона које су предводили Душан Јерковић и Андрија Ђуровић.
– То су пре свега били борци отаџбине, војнички нешколовани и срцем наоружани, који су зауставили фашистичке снаге и омогућили несметано повлачење партизанских снага, грађана и народа Ужица на слободну територију, као и Врховног штаба НОР и партизанских одреда Југославије… Њихов хероизам је данас, а и за будућност, остао запамћен, јер се није веровало да се неко тако мали, војнички необучен, али добро организован под стегом Kомунистичке партије Југославије и Врховног штаба, може супротставити немачкој солдатески. Пекари, оружари, текстилци и металци тог 29. новембра 1941. године прихватили су неравноправну борбу са надмоћним непријатељем, који је потпомогнут домаћим издајницима, веровао да ће врло брзо срушити напор бранитеља Кадињаче. Борци Радничког батаљона су као један стали на браник отаџбине. Њихове жртве нису биле узалудне, а из њихове крви никла је слобода, у којој ми живимо и уживамо – рекао је између осталог Зиројевић и додао да СУБНОР има 130.000 чланова, осведочених антифашиста, који су увек спремни да се супротставе свима који хоће да продру у нашу територију.
Бранислав Митровић, председник Скупштине Града Ужица, рекао је да 29. новембар подсећа на болну и светлу тачку наше историје.
– Да заборавимо не смемо, да памтимо је наша обавеза према свима који су живот дали, супротстављајући се пошасти фашизма, уверени да је живот вредан само уколико живи у слободи – рекао је Митровић.
Државни секретар Ненад Нерић подсетио је на време када је формирана Ужичка република, једина слободна територија у Европи.
– Да би угасио ту једину слободну територију окупатор је повео из Европе своје јединице и са 3.000 добро наоружаних војника креће на слободну територију. И 25. новембра улази у Љубовију. Пешице са својим командантима, сељаци и радници, крећу на Кадињачу наоружани духом слободе на 3.000 до зуба наоружаних фашиста. Када је задња цев утихнула, силницима је отворен пут ка Ужицу. Са сутоном дана утихнула је и слобода у Ужицу. Утихнуо је само пламен, али жар је носио сваки борац. Тај жар наследила су данашња покољења. Њихово херојство је данас најсветлији пример жртве за слободу … Слобода је највреднија реч у нашем језику. Слобода је оно што морамо да оставимо потомцима – рекао је Нерић.
З. Г.
