Covid-19 in USA – Dan četrdeset drugi
“Vise volim opasnu slobodu, nego mirno ropstvo” – Tomas Džeferson
U teatru apsurda koji prilično dugo živimo više ništa ne može biti ni šok, ni iznenađenje, ne postoje načini da proverimo tvrdnje, potvrdimo laž, ustanovimo istinu, ne daju nam ni da sumnjamo, ušuškali su nas u konfuziju i strah. U zemlji demokratije juče su sa YouTube skinuli snimak dvojice doktora iz Kalifornije koji su se, potkrepljujući razloge statistikom i podacima sa terena, zapitali da li je bilo neophodno zatvoriti zemlju, kada je u Kaliforniji, recimo, verovatnoća da se umre od coronavirusa 0,03 odsto. Snimak je za kratko vreme imao 5 miliona pregleda. YouTube je prikačio i neko nemušto objašnjenje da će sklanjati sadržaje koji su u suprotnosti sa uredbama lokalnih vlasti o ponašanju tokom pandemije. U istom danu sa Facebook je uklonjena grupa “Open Michigan”, koja se oglašavala i okupljala zbog mirnih protesta u državi čija je guvernerka malo prekardašila sa idejom o zatvaranju. Gde smo to pošli, kuda idemo i da li ćemo stići?
Juče su počele i isplate drugog kruga odobrenih kredita – pozajmica za mala i srednja preduzeća, a iz Ministarstva finansija nam rekoše da će rođaci pokojnika, na čije su adresu greškom stigli čekovi ili uplate, morati da ih vrate državi, kao i da će velike korporacije koje su dobile sredstva iz fonda za spas malih preduzeća morati da novac vrate. Ne moram da pominjem transfer blama koji osećam, sramota me i od pomisli da im je palo na pamet da novac potražuju.
I predsednik Tramp je bio aktivan, u Beloj kući se sastao sa guvernerom Floride, sa kojim je razmatrao plan otvaranja “države sunca”, sreo se i sa predstavnicima malih kompanija, a juče popodne je potpisao i akt o obaveznom radu klanica i fabrika za preradu mesa, uprkos informacijama o velikom broju zaraženih i obolelih radnika tokom pandemije. Podsećamo, nekoliko velikih prerađivača mesa bilo je prinuđeno da zatvori kapije, što ej ozbiljno ugrozilo stočni fond i tržište mesa i mesnih prerađevina, uz pretnju nestašicama.
Nekako u isto vreme kada se predsednik Tramp sa svojom kćerkom Ivankom obraćao novinarima u Beloj Kući, iz podruma svoje kuće u Delaveru, Džo Bajden, kandidat za predsednika Amerike imao je webinar o položaju i pravima žena, dok su neki konzervativni mediji prenosili izjave Tare Rid, službenice u njegovom timu dok je devedesetih bio senator, o navodnom seksualnom zlostavljanju, o kome se Bajden za sada ne izjašnjava. A baš mu se juče pridružila i Hilari Klinton, da mu da podršku u izbornoj kampanji, a možda pomogne i oko zataškavanja zlostavljanja, žena makar sa time ima iskustva. Uostalom, ni u izbornoj kampanji ni u pandemiji, nikome nije stalo do čistog obraza, važno je da je odlično pendžetiran. Sada će Bajdenu, izvesno je, redom pristupati ugledni članovi Demokratske partije, fondovi za kampanju će početi da se pune. Prema nekim ispitivanjima javnog mnjenja, Bajden vodi na saveznom nivou i među neopredeljenim biračima sa 48,4, dok Tramp ima 42,1 odsto naklonosti birača. “Ovo je momenat u kome nam treba líder i predsednik kao što je Džo Bajden” – reče Hilari. “So help us God”! – kažem ja.
Juce je tržište novca bilo u zelenom, drugi dan za redom, a finansijski stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da 2 triliona dolara koja su ubačena u ekonomiju moraju dati makar kratkotrajnu sigurnost, a pomažu i najave ekonomista da će oporavak slediti u julu, avgustu i septembru, osećaj da je najgore u pandemiji iza nas, kao i pokreti i demonstracije “povratak na posao” u mnogim američkim državama.
Hoće li biti ekonomskog paketa broj 4, da li će Demorkate insistirati na redovnim mesečnim isplatama zagarantovanih zarada svima koji su pre pandemije bili zaposleni, ili će savezna administracija ponuditi paket efikasnijih mera, uz smanjenje poreza na prihode, planiraju li isplatu još jednog jednokratnog čeka, u iznosu od 1.200 dolara, na koji će način pomoći državama, a da izbegnu vađenje iz bule onih koje su pre pandemije bile na ivici bankrotstva, samo su neka pitanja koja muče običnog, zaustavljenog Amerikanca, zatvorenog u kući.
Države sa najmanjim brojem zaraženih i stabilnim stanjem u poslednje dve nedelje najavljuju slabljenje zabrana od 1. ili 4. maja; u Ilinoisu će otvoriti državne parkove, golf terene, rasadnike, veterinarske ordinacije, i omogući će iseljavanje studenata iz studentskih domova. U Teksasu najavljuju otvaranje restorana sa baštama, muzeja, robnih kuća i radnji, uz striktno poštovanje propisa o higijeni i držanju odstojanja. U Njujorku se već ozbiljno i sve glasnije pitaju – da li stvarno treba nositi maske, dok trčite u Central parku? Ne znam kako vi, ja bih se ugušila!
Zvaničnici se sada dogovaraju kako da uspostave uredbu o testiranju putnika na domaćim i međunarodnim linijama. Za međunarodne će, kažu, biti obavezno, za domaće još nema konačnog misljenja. Avio kompanije koje još uvek lete na domaćim linijama primenjuju stroge mere higijene i distanciranja, a American Airlines, recimo, svim putnicima obezbeđuje maske, vlažne maramice i dezinfekcioni gel za ruke.
Prešla je Amerika juče cifru od milion zaraženih – sada ih je 1.012.399, preminulo je 58.348, izlecilo se 115.648. Američki Kongres neće nastaviti zasedanje 4. maja, kako je najavljeno, jer u Vašington DC i dalje važe uputstva o ostanku kod kuće, mada predsedavajuća Kongresa, Nensi Pelosi, između dva zalogaja, po narudžbini, pravljenog sladoleda, reče da zakonodavci nisu na odmoru, rade od kuća, pripremaju zakonska akta, glasaju virtualno.
I da nam baš ne bude totalno dosadno, Pentagon je upravo objavio kratke snimke nedefinisanih fenomena u vazduhu, na kojima se jasno vide kako se rapidno pomeraju u prostoru, a na dva snimka se vide i reakcije pilota koji su sa njima imali bliski susret neke vrste. Snimci su iz septembra prošle godine, a sada su objavljeni da bi se izbegla nagađanja javnosti, koja je još u septembru videla snimke koje je napravila The Stars Academy of Arts & Sciences. Nedavno su vojni zvaničnici usvojili uputstva i protokol za pilote o izveštavanju o mogućim susretima sa NLO, bez obzira da li se radi o dronovima, balonima ili malim zelenim.
I u ovom danu smo izgubili pojam o tome šta je normalno, ali je vreme i da prihvatimo da danas normalno više ne postoji. Sutra će nam, u nekoj novoj normalnosti, biti kako nam bude.
Mila Filipović, Čikago
