Slava u Biblioteci
Krsnu slavu Preobraženje, u prisustvu gradonačelnika Tihomira Petkovića, članova Gradskog veća Jelene Vasović, Zorana Adžića i Zorana Kovačevića, kao i predstavnika drugih ustanova kulture i svojih zaposlenih i penzionera, obeležila je Javna ustanova „Gradska biblioteka“, 19. avgusta. Domaćin slave bio je direktor „Biblioteke“ Dragiša Stanojčić. Na početku protokola on se obratio sledećim rečima:
– Dobro mi došli, poštovani gosti. Slučajno sam se setio da pozajmim tri stiha, od jednog našeg čoveka koga vi već svi znate, koja govori o hlebu. Srbija i hleb, to su sinonimi. Hvala Bogu nikada nismo gladovali ni uz jedan ratz i nećemo gladovati ni ubuduće. Kolač je danas nama centar sveta. Da vidite kako je to čovek napisao. Ovu pesmu shvatite kao dobrodošlicu i umesto ofucanog govora koji ponavlja oveštale, ofucane fraze. Pesma se zove „Hleb“. Kad nas skoli poraz i izdaja/I osude mrki krajputaši/Kada vrane navale na dane/I zaboli ono što sokoli…/ E, moj hlebe, da mi nije tebe!/Tad se kunem svojom krsnom slavom/Čašću oca, česnicom i glavom/Pa me mine iako se gine/Tad i smrti kažem „Kučkin sine!“/Nema neba, ako je bez hleba!/Od hleba su zidali Srbiju/I vešala pravili od hleba/Sve što treba i sve što ne treba…/Svi su Srbi krunisani hlebom/Hlebni sveci što krstare nebom!/Kad od brašna umesiš komšije/U kolaču pronađeš kumove/Zlatnim zrnom zaseješ drumove/Sposoban si da poletiš nebom/okrilaćen obrazom i hlebom./ Autor Slobodan Ristović. Hvala vam.
Nakon direktora, pop Pavle se obratio radnicima „Biblioteke“ i njihovim gostima.
– Šta ova praznik nama danas poručuje, šta on znači i šta je to preobraženje? To je kad raščlanimo „pre obraz“, „preobraženje“. Onaj obraz koji smo imali, kad nas je Bog stvorio, kad smo bili rajski ljudi. Obraz koji smo zbog greha izgubili, obraz koji treba ponovo da se vrati. Gospod je na današnji dan, na koji pred svojim učenicima, u prisustvu proroka Ilije i Mojsija pokazao u ljudskom telu, u koje se on obukao, taj obraz koji smo imali. I šta kaže jevanđelist ovde? Kaže „Apostoli Jakov, Jovan i Petar popadaše, ne mogoše da ga sagledaju. Greh je toliko kao kad ne možeš da sagledaš Sunce, a da mu se primakneš blizu. Izgore ti oči. Izgori ti sve.“ Tako je taj obraz bio sjajan i pravi, onaj životni obraz koji treba da imamo, ali je greh to pomračio. To je Gospod na današnji dan pokazao. To je taj obraz koji treba da nam se vrati. Kada će nam se taj obraz vratiti i da li će nam se vratiti. Ako verujemo u Boga, ako ovaj život završimo s njegovim imenom… Kako kaže Njegoš? „Vaskrsenje ne biva večno. Kroz smrt u vaskrsenje. I onda ka tom obrazu. Ovaj život se zato živi i samo zato ima smisla da ljudi budu ljudi, kao što je partrijarh Pavle nas učio. Onda, dakle, da stalno budemo ljudi. I onda ćemo to dočekati. Kad će to biti? Kao što nismo znali ni kad ćemo doći, tako nećemo znati ni ovo kad će to biti, ali mi toj priči pripadamo, Bog to tako kaže. Gospod je to potvrdio svojim svetinjama i svojim paljenjem ognja svake godine na Veliku subotu, onim ognjem koji ne sagoreva jedno vreme. Sa iste te sveće časno prva ne sagoreva, a ostale sagoreva. Kako, to opet Bog zna. Eto, jedno je poruka te bezgrešnosti, a drugo je poruka zajednica sa njim. Eto, to je današnji praznik. Srećna slava i daj Bože da mi to saznamo, da u svoja srca unosimo i da time živimo i da mi tako u tu priču uđemo. A Bog će sve drugo dati. Na zdravlje i na spasenjije. – zaključio je sveštenik Pavle.
Milan Đokić
