Слава у Библиотеци
Крсну славу Преображење, у присуству градоначелника Тихомира Петковића, чланова Градског већа Јелене Васовић, Зорана Аџића и Зорана Ковачевића, као и представника других установа културе и својих запослених и пензионера, обележила је Јавна установа „Градска библиотека“, 19. августа. Домаћин славе био је директор „Библиотеке“ Драгиша Станојчић. На почетку протокола он се обратио следећим речима:
– Добро ми дошли, поштовани гости. Случајно сам се сетио да позајмим три стиха, од једног нашег човека кога ви већ сви знате, која говори о хлебу. Србија и хлеб, то су синоними. Хвала Богу никада нисмо гладовали ни уз један ратз и нећемо гладовати ни убудуће. Колач је данас нама центар света. Да видите како је то човек написао. Ову песму схватите као добродошлицу и уместо офуцаног говора који понавља овештале, офуцане фразе. Песма се зове „Хлеб“. Кад нас сколи пораз и издаја/И осуде мрки крајпуташи/Када вране навале на дане/И заболи оно што соколи…/ Е, мој хлебе, да ми није тебе!/Тад се кунем својом крсном славом/Чашћу оца, чесницом и главом/Па ме мине иако се гине/Тад и смрти кажем „Кучкин сине!“/Нема неба, ако је без хлеба!/Од хлеба су зидали Србију/И вешала правили од хлеба/Све што треба и све што не треба…/Сви су Срби крунисани хлебом/Хлебни свеци што крстаре небом!/Кад од брашна умесиш комшије/У колачу пронађеш кумове/Златним зрном засејеш друмове/Способан си да полетиш небом/окрилаћен образом и хлебом./ Аутор Слободан Ристовић. Хвала вам.
Након директора, поп Павле се обратио радницима „Библиотеке“ и њиховим гостима.
– Шта ова празник нама данас поручује, шта он значи и шта је то преображење? То је кад рашчланимо „пре образ“, „преображење“. Онај образ који смо имали, кад нас је Бог створио, кад смо били рајски људи. Образ који смо због греха изгубили, образ који треба поново да се врати. Господ је на данашњи дан, на који пред својим ученицима, у присуству пророка Илије и Мојсија показао у људском телу, у које се он обукао, тај образ који смо имали. И шта каже јеванђелист овде? Каже „Апостоли Јаков, Јован и Петар попадаше, не могоше да га сагледају. Грех је толико као кад не можеш да сагледаш Сунце, а да му се примакнеш близу. Изгоре ти очи. Изгори ти све.“ Тако је тај образ био сјајан и прави, онај животни образ који треба да имамо, али је грех то помрачио. То је Господ на данашњи дан показао. То је тај образ који треба да нам се врати. Када ће нам се тај образ вратити и да ли ће нам се вратити. Ако верујемо у Бога, ако овај живот завршимо с његовим именом… Како каже Његош? „Васкрсење не бива вечно. Крoз смрт у васкрсење. И онда ка том образу. Овај живот се зато живи и само зато има смисла да људи буду људи, као што је партријарх Павле нас учио. Онда, дакле, да стално будемо људи. И онда ћемо то дочекати. Кад ће то бити? Као што нисмо знали ни кад ћемо доћи, тако нећемо знати ни ово кад ће то бити, али ми тој причи припадамо, Бог то тако каже. Господ је то потврдио својим светињама и својим паљењем огња сваке године на Велику суботу, оним огњем који не сагорева једно време. Са исте те свеће часно прва не сагорева, а остале сагорева. Како, то опет Бог зна. Ето, једно је порука те безгрешности, а друго је порука заједница са њим. Ето, то је данашњи празник. Срећна слава и дај Боже да ми то сазнамо, да у своја срца уносимо и да тиме живимо и да ми тако у ту причу уђемо. А Бог ће све друго дати. На здравље и на спасењије. – закључио је свештеник Павле.
Милан Ђокић
