Tošina banja u Rožanstvu

Grupa naših sugrađana pre desetak godina otkrila je Tošinu banju u zlatiborskom selu Rožanstvo, udaljenu nekih sedam kilometara od centra sela.

Na putu ka banji nalazi se velika spomen česma u obliku flaše, od koje se skreće levo, a na trećem kilometru od nje, putnici namernici dolaze u, možda, jedinstvenu privatnu banju na ovim prostorima. Samo sedam kilometara od centra Rožanstva, a od Užica nekih četrdeset, nalazi se, kažu, pravo malo građevinsko čudo, delo jednog vrednog čoveka, pokojnog Todora Toše Lazovića, po kome je banja dobila naziv.
Reč je o staroj banji, jer, kako kažu naši sagovornici, poreklom iz Rožanstva, još su njihove bake, koristile ovu banju za preradu konoplje, od koje se u prošlom veku pravila garderoba.

– Tu su bila močila u koja se potapala konoplja, i kade u kojima su se žene kupale. Sve se to nalazi na oko hektar imanja u vlasništvu Toše Lazovića… Davne 1974. godine, on je na tom imanju podigao banju, sazidao velike građevine, koje su se, na žalost, u međuvremenu pretvorile u pravu ruinu…
Koliko pamte Užičani koji su nam pričali o Tošinoj banji, u njoj se i flaširala voda sedamdesetih godina. Pre deset godina, kada su prvi put videli banju, još su mogle da se pronađu etikete, a okolo samog izvora puno flašica.
Tošina banja je okružena šumom, ima lep prilaz rečicom. Na samom ulazu, nekada je bilo mesto gde se moglo kupati, a danas je prepuno žabokrečine i zaraslo u korov. Do pre desetak godina, i put do banje je bio lepši. Pošto ga niko ne održava, granje trenutno prilično zatvara prolaz putnicima namernicima.
Na ovom mestu ne izvire termalna voda. Reč je o temperaturi vode od nekih 17 stepeni Celzijusovih. Česme su izvučene na tri cevi. Dve su smeštene posebno, a jedna malo dalje.

Promer cevi je oko šest centimetara. Voda je pitka i lekovita za kožu.
– Mi smo je stalno pili- kažu naši sagovornici- i mislili smo da svi iz Užica znaju za Tošinu banju, a evo, ispostavilo se da malo ko zna za ovo mesto.
U Tošinu banju uvek navrati po neki posetilac, ili je tu neko od meštana Rožanstva. Sunčaju se, prskaju lekovitom vodom, pošto ne mogu da se kupaju.
Građevina koja se može videti na fotografijama u prilogu ovog teksta, još je u gorem stanju nego pre deset godina kada su je prvi put videli naši sugrađani.
– Kada smo odlazili pre deset godina, u ovoj građevini se mogao zateći i nameštaj, kojim je Toša opremio objekat i verovatno imao velike planove. Od svega, danas su ostala samo dva totalno razvaljena kreveta, a bilo je i komoda, pisaćih stolova, šporeta.. Sve je to odneto… Vidi se i da su sobe u unutrašnjosti građevine korišćene, po tragu od dimnjaka.

Na samom ulazu u prostor banje, kažu, postoji jedan ograđeni deo, a desno od njega, Toša je planirao da gradi crkvu, sve od crvene cigle. U produžetku je neobična, petospratna građevina sa više sečenih krovova, a desno od nje još jedna, sva u pločicama, za koju, kažu, da je do pre deset godina bila prilično očuvana. Danas, na žalost, ne liči ni na šta. A u njoj se, zanimljivo, nekada prerađivao maslac.
Od Tošine banje, kažu Užičani sa kojima smo razgovarali, sva je prilika da neće biti ništa.
Toša, i kada je gradio ovu banju, bio je star čovek. Iza njega su ostala dva sina, od kojih jedan živi „negde u Srbiji“ i apsolutno je nezainteresovan za ovu banju, a drugi je u Americi i, zanimljivo, pokazuje interesovanje da je obnovi. Kada, to niko ne zna.

– Pre tri godine smo saznali da je sve izgrađeno bez dozvola, da bi nedavno opet čuli da je navodno imao sve dozvole. Šta je prava istina o ovoj banji, teško je reći. Pored nje iza Toše je ostala kuća u centru Rožanstva, a da li neko živi u toj kući, nije nam poznato….
Zanimljivo je da brojne banje u državnoj svojini u Srbiji tek treba da se privatizuju, a evo, nedaleko od nas, neko je pre više od 40 godina gradio privatnu banju. Prava je šteta da ideja ovog plemenitog čoveka propadne…

Lj.K.

Comments

comments