početak GRADSKAINFO У „Петници“ сам пронашао себе

У „Петници“ сам пронашао себе

od nedelja
1,1K pregleda

ВУК ГОРДИЋ, МЛАДИ УСПЕШНИ УЖИЧАНИН
Наш млади суграђанин Вук Гордић, сада ученик четврте године природно-математичког смера у Ужичкој гимназији, скоро сваки свој летњи распуст посвети науци и истраживањима. И ове године, трећој по реду, провео је у „Петници“, истраживачко-образовној станици за младе, у истоименом месту код Ваљева. Радио је пројекат на тему „Испитивање утицаја дибутенфталата на ендотелне ћелије крвних судова на моделу хумане ћелијске линије“. Ове године је постао сарадник у Петници на ЛНШ-у (Летња научна школа – програм за основце) где ће држати предавања и показивати неке од лабораторијских вежби, са циљем да уведе младе у свет науке.
Вук је радо пристао да нашим читаоцима објасни на чему је то радио и од куда његово интересовање за науку.
УН: Вуче, реци нам шта си то радио у Петници и од куда интересовање за истраживања?
– Прво су ме заинтересовале кардио-васкуларне болести, болести које захватају срце и крвне судове. Постоје многи фактори који изазивају те кардио-васкуларне болести, као што je конзумирање мације цигарета, алкохола, загађеност ваздуха, физичка неактивност и остало. Али, научници сматрају да то нису једини изазивачи и почели су да се усредсређују на хемикалије у животној средини. Такође, кардио-васкуларне болести представљају једну од највећих изазивача смртности у свету, па и у Европи, тако да сам одлучио да користим тај дибутенфталат. То је један пластификатор, ендокрини ометач, који се налази, малтене, у свим производима око нас, у свакој пластици, јер побољшава флексибилност, даје јој мекоћу, налази се у дечијим играчкама, у завесама за купање, у кабаницама и многим другим производима. Такође, користи се у козметици, у лаковима за нокте, за парфема и мирисе итд. Заправо, он спада у ендокрине ометаче, јер ремети хормонални систем код људи и има потенцијално штетан ефекат на људско здравље. Рађене су многе студије на лабораторијским животињима „ин виво“, које су показале неку везу тих свих пластификатора ендокриних ометача и кардиоваскуларне болести. Сами специфични механизми којима дибутенфталат утиче на ствaрање и генезу кардиваскуларних болести су непознати и зато су битне „ин витро“ студије на ћелијама, којима показујемо супцелералне механизме. Ја сам радио „ин витро“ студије на ћелијама и хтео сам да докажем те механизме. Циљ мог пројекта је било схватање тих механизама који утичу на активацију ендокриних крвних ћелија при излагању дибутенфталату, док је централна хипотеза или претпоставка тог пројекта била да дибутенфталат подстиче продукцију роса (то су реактивне врсте кисеоника) активицајом ND PH оксидаза. То су ензими који катализују, тачније убрзавају стварање оксидативног стреса. То је један од првих показатеља настанка артеросклерозе, једне од најчешћих кардио-васкуларних болести у организму.


УН: Како си дошао до Петнице и колико си већ пута био? Шта си све тамо радио?
– Чуо сам за Петницу преко телевизије и читајући у новинама. Нисам ишао док сам био у основној школи. Покушао сам у првој години и пријавио се. Стигао је одговор да сам примљен. Те прве године сам отишао на семинар експерименталне биологије и хемије. Ту смо имали део где смо слушали предавања и ту сам се баш заинтересовао за биологију и за хемију. Научио сам доста нових ствари за које не бих имао прилику да научим у гимназији или у некој другој школи. Имали смо и лабораторијске вежбе, које су ми такође помогле и у овом пројекту, а радила се и методологије која је негде слична, а негде се разликује. И ето, ја сам се пријавио да идем на семинаре биологије. Прошле године сам радио на утицају никотина на раст гљива из рода кандида изолованих из усне дупље. Тај пројекат је успешно прошао пројекат и био сам јако задовољан. Надам се да ћу ове и следеће године поново у Петници радити неке од својих пројеката. Иначе, ове године сам био на три семниара, на почетку године, средином године и летос, и треба да идем на четврти семинар, крајем године, када ћу имати урађене податке на крају године и то презентовати. Надам се најбољим резултатима. Летос сам провео 14 дана у Пеници активног рада, остало је још да се ти резултати обраде.
УН: Да ли си извукао неке закључке из овогодишњег пројекта?
– Имам тренутно доста података, само још нисам стигао све да обрадим, али биће неки закључак – да ли утиче, како утиче и колико утиче. За сада, на први поглед, видим да утиче доста, али све то треба лепо обрадити и продискутовати те резултате. Ако буде нешто значајно, биће објављено у Петничким свескама и слично.


УН: Колико се рад у Петници разликује од школе?
– Петница нема везе са школом, а мој боравак тамо у школи се гледа као слободна активност, мада има професора који су ради да ми помогну када имам неко питање. Петница заиста младим људима пружа нешто што у школама не може да се пружи. Те лабораторије и све то, то је нешто што треба проживети. У школи се уче неке ствари које нису битне, које нам неће требати, које ме не занимају. Због успеха морам да учим и то. Не учим због родитеља, већ првенствено због себе, да бих се уписао на факултет који желим, и зато једноставно морам да учим неке ствари које су у плану и програму школе, а нису ми ни занимљиве, а ни толико битне у мом даљем животу.
УН: Да ли си ишао на такмичења из биологије и шта мислиш о њима?
– Ишао сам у основној школи, али у Гимназији нисам, јер нисам такмичарски тип. Више волим да седим кући да за себе нешто прочитам, да нешто научим. Не да учим нешто што мора да се научи, да би се постигао неки резултат. У Петници сам видео да није све у такмичењу. За такмичење мора нешто и да се набуба, није све логика, а у Петници сам видео да се без неког бубања може стићи и до закључка и резултата.
УН: Да ли сам смишљаш пројекте или их ти неко предлаже?
– Углавном те пројекте сам смишљам, читам радове на интернету, научне часописе, једноставно, то ме испуњава. И током распуста радим на том пројекту, усавршавам га, додајем нешто што мислим да може да се побољша и гледам да то буде на што вишем нивоу научног рада.


УН: Да ли има још неко из твоје школе да иде у Петницу и како твоји вршњаци гледају на то?
– Из Ужица ретко ко иде. Има нас неколико, а има и једна девојка која иде на астрономију. Не знам да ли је то незаинтересованост других ђака, мада многи имају предрасуде о Петници, иако не знају шта је то. Обично кажу да је то за штребере. Данас, у овом свету, привилегија је имати своје мишљење. Било је оних који су били незадовољни одласком тамо, али ја сам био презадовољан после првог одласка.
УН: Да ли ће твоја истраживања имати значаја за науку?
– Надам се да ће имати неког значаја за науку. У сваком случају, моје истраживање биће објављено, па ко буде заинтересован или ако му буду требале неке информације, рад ће бити слободан за читање, па ће можда неко и искористити. Ово на чему сам радио, ти механизми су битни због тога да се направе нове превенције те болести и да се побошљају терапијске интервенције.
УН: Шта би поручио младим људима који желе да се баве истраживањима?
– Свим младим људима који би волели да уђу у науку и који би да искусе нешто лепо, да оду у Петницу, да пробају, можда себе пронађу. Ја сам себе пронашао тамо и то ми је одредило даљи пут и школовање.
УН: С обзиром да си матурант, који су твоји планови за скорију будућност?
– Планирам да упишем молекуларну биологију и то у Француској, Они су познати по томе, добри су им факултети и универзитети. а видећемо како иде стање ствари, али се надам да ће бити ОК. Знам добро француски језик и зато себе видим у Француској.
УН: Поред науке, ти много волиш да играш, да се дружиш?
– Члан сам КУД „Ера“ већ пету годину. Пре тога играо сам у КУД „Први партизан“. Ове године сам учествовао и у организацији фестивала „Лицидерско срце“. Људи у „Ери“ су препознали мој таленат и жељу за играњем, и, након две године играња, поверили су ми да држим пробе млађој деци и то ми је сада нека професија. Доста путујемо и ове године смо били у Француској. Та путовања су ми исто једна од пасија. Дружење на фолклору је врхунско, као и у Петници где је друштво феноменално. Стичу се пријатељи за цео живот. Ту су људи који имају иста интересовања и никада није досадно са њима. Са друштвом са фолклора путујем, а и ван проба и концерата се дружимо. И то бих свим млађим поручио, да се баве фолклором. Фолклор је, поред науке, још једна моја љубав.
УН: Како твоји родитељи гледају на све те твоје активности?
– Имам пуну подршку од породице и за Петницу и за све даље што желим да радим. Моји родитељи нису тип који ће рећи студирај електро-технику ту се има пара, него су ми допустили да сам одлучим шта ћу студирaти. Када су чули да сам заинтересован за Петницу, а они нису ни знали шта је то, само су чули за њу, рекли су ми: „Супер, пробај, ако ти се свиди настави, а ако не, ништа“. И стварно су ми велика подршка у свему.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 968)

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.