Уметност градње

- Није само довољно да имате диплому инжењера или архитекте, морате иза себе имати радове, тј. објекте које сте пројектовали и то је најбоља оцена -

АЛЕКСАНДАР ЈЕВЂИЋ – „БАЛКАН ГРАДЊА“
Радња за архитектонске, грађевинске и инжењеринг услуге „Балкан градња“ Ужице постоји од 2009. године и ускоро слави десетогодишњицу успешног рада. Делатност фирме је пројектовање свих врста објеката, стручни надзор градње, грађевинска вештачења, етажирања објеката, процене некретнина, озакоњење објеката и дизајн.
Човек који је успео од кућне канцеларије у Ужицу да стигне до пројектанта, кога сад зову инвеститори из целе Србије је Александар Јевђић, специјалиста стр. инж. грађевинарства, судски вештак грађевинске струке и проценитељ некретнина.У десетогодишњем периоду пословања изграђен је препознатљив стил у пројектовању објеката.
– У 2004. године почео сам да радим у предузећу „Прогрес“ у Ариљу, које је било великан на овим просторима и запошљавало преко 100 људи. Просто сам се јавио на конкурс у новинама, без икаквих веза сам прошао пред комисијом предузећа и био испред других кандидата. Добио сам посао инжењера грађевине у тад реномираном предузећу. Неколико година сам радио као инжењер у техничкој оперативи предузећа и као одговорни инжењер на градњама озбиљно великих објеката које је предузеће „Прогрес“ тих година радило. Сви објекти на којима сам учествовао успешно су изграђени и завршени – рекао је Јевђић.
Две године касније добио је понуду од фирме „Икел инжењеринг“ из Пожеге, да пређе код њих, a касније и у другу фирму.
– Због добре финансијске понуде сам то прихватио на годину дана. Радио сам на истој позицији као и у претходној фирми, у техничкој оперативи предузећа, као одговорни инжењер на градњама објеката, али са проширењем и на пројектовање објеката. У 2007. години сам на позив господина Мишка Бановића прешао у предузеће „Бонекс“ Ужице, где сам радио у техничкој оперативи предузећа и као одговорни инжењер на извођењу система суве градње (ригипс и кнауф), јер је то била главна делатност предузећа. Тих година сам пројектовао и дизајнирао многе унутрашњости пословних простора и локала, са мноштвом тада популарних спуштених плафона са разним каскадама, скривачима, богатом расветом итд. Неки од тих пројеката са мојим дизајном спуштених плафона су пресликани и извођени у Београду у престижним локалима уз, наравно, моју сагласност као пројектанта.
У 2009. години Александар Јевђић је отворио своју фирму.
– Кренуо сам са једним лап-топом, а канцеларија ми је била у кући. Кренуо сам претежно са пројектовањем објеката и стручним надзором градње. Поред тога сам радио као овлашћени проценитељ некретнина и судски вештак грађевинске струке. Није било нимало лако изборити се за тржиште и клијенте. Као мала фирма, где сам ја једини запослени, борио сам се на једини могући начин – својим радом, визијом и квалитетом.
Време је показало и успех је дошао.
– Пројектовао сам велики број објеката за ових десет година, од кућа, викендица, лукс станова, локала, па до репрезентативних вишеспратних објеката, које сам радио на Златибору и Западној Србији. Овај посао морате да волите и да имате визију, да се разликујете по свом раду од других. То су многи препознали и сада сарађујем са инвеститорима из целе Србије – рекао је наш саговорник.


Референце фирме су за сада репрезентативне. Зову га инвеститори из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Златибора, да им се пројектује објекат. Сада, доста ради на Златибору и управо преговара за велики пројекат на Сребрном језеру.
– Намеравам да у наредним годинама још подигнем ниво квалитета да би се конкурисало на иностраном тржишту. Видећете да ћу и у томе успети.
Александар каже да све ово није било могуће постићи, да није имао око себе сараднике, где свако обавља своје задатке свог дела пројекта.
– Ја их имам и свих ових година су са мном, а овом приликом желим да их поменем и да им захвалим на свим годинама успешне сарадње. То су: Драгана Радовановић-дипл.инж.арх., Иван Лаковић-дипл.инж.грађ., Зоран Богдановић-дипл.инж.ел., Јасминка Новаковић-дипл.инж.маш. Мала, али одабрана професионална дружина.
Да зна да добро ради свој посао, да прави грађевине које задивљује многе, говоре и разне фотографије непознатих особа које су се са намером фотографисале, да би се видео тај објекат у позадини, као и многобројне поруке са сјајним критикама.
– Најлепши могући начин да схватите да нешто добро радите је кад људи стану након завршене градње објекта, рецимо на Златибору, и сликају се да се објекат види у позадини, јер се њима свиђа. То се често дешавало и мноштво добрих коментара сам доживео лично, путем имејла, чак су ми људи писали писма са похвалама. Свима од срца желим да се захвалим.
Када запослени у „Балкан градњи“ раде, они сасвим студиозно прилазе сваком пројекту.
– Приликом пројектовања доста се прво бавим анализама, па онда прелазим на архитектонске подлоге. Након формирања целине, рецимо једне зграде од 30 станова, приступа се техничким радним цртежима и просторном садржају. Доста детаљно се бавим основама етажа, као и изгледима будућег објекта. Ниједан објекат није исти, увек је другачије и увек успемо да склопимо коцкице на најбољи могући начин. Детаљне прорачуне и анализе статике перфектно изводи колега Иван Лаковић, кога зовем „професор“. Свако од осталих поменутих колега завршава свој део пројекта. На крају се детаљно ради ткз. рендер објекта у 3Д, да би се могло видети како ће објекат финално изгледати.
– Става сам да је пројектовање захтеван и визионарски подухват. Пројектовање је подигнуто на већи ниво, него пре 25-30 година. Морате имати доста креативних потеза у пројекту да би објекат финално био употпуњен и модеран. Знате, није само довољно да имате диплому инжењера или архитекте, морате иза себе имати радове, тј. објекте које сте пројектовали и то је најбоља оцена. Ти објекти ће остати ту где јесу наредних 100 година.
Александар је ангажован и као надзорни орган на изградњи.
– Што се тиче изградње објеката, понекад ми није нимало лако бити надзорни орган на изградњи објекта. Лако је кад имате озбиљну фирму која је извођач и која има знање, добру радну снагу и механизацију, као и инжењере и техничаре. Али, доста је малих фирми осредњег квалитета, и тад мора дупло више времена да се посвети надзорисању градње и анализи квалитета. Надзорни орган има велику улогу и одговорност приликом изградње објекта.
На питање да ли у Ужицу има места за нова архитектонска дела, наш саговорник каже:
– Ужица је као регија уско опредељена, збијени су простори у овој котлини. Једноставно нема простора за нека нова архитектонска дела и све се свело на неке реконструкције и реновирања, надоградње и слично. А то није оно чему тежим и што је мој циљ. Није ми битно да учествујем у урбаном окружењу Ужица, јер не постоји начин да се направи репрезентативан објекат, недостају локације. Људима, који су задужени за то у Граду, везане су руке. Многе зграде се праве за комерцијалу, али, тако је не само у Ужицу, већ и у другим градовима у Србији. У местима као што је Златибор, ту може да се покаже креативност.
За њега у Ужицу једна од лепших зграда је хотел „Златибор“ , као и зграда Народног позоришта заједно са целином трга. За хотел каже да архитектонски лепа зграда, али штета што је запуштена.


Према његовим речима, еко и зелене зграде скоро да се не граде у Србији, јер је њихова изградња скупа.
– Ми не можемо да исфинансирамо њихову градњу, једино ако се не финансирају из неких фондова у свету или Европске уније. У свету се праве одавно, али, у принципу, код нас људи и не знају шта значе еко зграде. Наравно, то је позитивна ствар. Међутим, ми као нација привржени смо старом принципу градње – рекао је Јевђић, који је увек у току модерне изградње преко многобројних часописа и литературе.
Од материјала, каже Александар, користе се бетон, арматура, али и неки модернији елементи.
– Подигао се ниво градње последњих година. У градњама се све више користи клима блок, који је сјајан, доста штеди енергију. Јесте скупљи, али је одлична ствар. Мислим да на Златибору нема зграде која не користи те блокове, изузев неких скромнијих зграда. Такође, користе се доста природни материјали, типа камена, али за облагање. Од столарије се користи ПВЦ столарија и алуминијум. Ретко где се користи дрвена столарија. Ставља се двослојно или трослојно стакло. Завршне обраде су углавном од мермера и керамике, што опет зависи од финансија. Већ сам рекао да се подигао ниво градње, али је опет стао на некој граници и заостајемо за неким светским стандардима. На пример, звучна изолација, иако нису скупи ти параметри, не користи се много – рекао је Александар.
На крају, наш саговорник се захвалио нашим новинама.
– Овом приликом желим да се захвалим Ужичкој недељи и уредништву, што сте ме позвали на интервју и препознали мој рад претходних година. Самим вашим приступом још више дајете сатисфакцију мени и људима сличним мени да још више померимо границе у послу. Пуно вам хвала.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.