ALEKSANDAR JEVĐIĆ – „BALKAN GRADNJA“
Radnja za arhitektonske, građevinske i inženjering usluge „Balkan gradnja“ Užice postoji od 2009. godine i uskoro slavi desetogodišnjicu uspešnog rada. Delatnost firme je projektovanje svih vrsta objekata, stručni nadzor gradnje, građevinska veštačenja, etažiranja objekata, procene nekretnina, ozakonjenje objekata i dizajn.
Čovek koji je uspeo od kućne kancelarije u Užicu da stigne do projektanta, koga sad zovu investitori iz cele Srbije je Aleksandar Jevđić, specijalista str. inž. građevinarstva, sudski veštak građevinske struke i procenitelj nekretnina.U desetogodišnjem periodu poslovanja izgrađen je prepoznatljiv stil u projektovanju objekata.
– U 2004. godine počeo sam da radim u preduzeću „Progres“ u Arilju, koje je bilo velikan na ovim prostorima i zapošljavalo preko 100 ljudi. Prosto sam se javio na konkurs u novinama, bez ikakvih veza sam prošao pred komisijom preduzeća i bio ispred drugih kandidata. Dobio sam posao inženjera građevine u tad renomiranom preduzeću. Nekoliko godina sam radio kao inženjer u tehničkoj operativi preduzeća i kao odgovorni inženjer na gradnjama ozbiljno velikih objekata koje je preduzeće „Progres“ tih godina radilo. Svi objekti na kojima sam učestvovao uspešno su izgrađeni i završeni – rekao je Jevđić.
Dve godine kasnije dobio je ponudu od firme „Ikel inženjering“ iz Požege, da pređe kod njih, a kasnije i u drugu firmu.
– Zbog dobre finansijske ponude sam to prihvatio na godinu dana. Radio sam na istoj poziciji kao i u prethodnoj firmi, u tehničkoj operativi preduzeća, kao odgovorni inženjer na gradnjama objekata, ali sa proširenjem i na projektovanje objekata. U 2007. godini sam na poziv gospodina Miška Banovića prešao u preduzeće „Boneks“ Užice, gde sam radio u tehničkoj operativi preduzeća i kao odgovorni inženjer na izvođenju sistema suve gradnje (rigips i knauf), jer je to bila glavna delatnost preduzeća. Tih godina sam projektovao i dizajnirao mnoge unutrašnjosti poslovnih prostora i lokala, sa mnoštvom tada popularnih spuštenih plafona sa raznim kaskadama, skrivačima, bogatom rasvetom itd. Neki od tih projekata sa mojim dizajnom spuštenih plafona su preslikani i izvođeni u Beogradu u prestižnim lokalima uz, naravno, moju saglasnost kao projektanta.
U 2009. godini Aleksandar Jevđić je otvorio svoju firmu.
– Krenuo sam sa jednim lap-topom, a kancelarija mi je bila u kući. Krenuo sam pretežno sa projektovanjem objekata i stručnim nadzorom gradnje. Pored toga sam radio kao ovlašćeni procenitelj nekretnina i sudski veštak građevinske struke. Nije bilo nimalo lako izboriti se za tržište i klijente. Kao mala firma, gde sam ja jedini zaposleni, borio sam se na jedini mogući način – svojim radom, vizijom i kvalitetom.
Vreme je pokazalo i uspeh je došao.
– Projektovao sam veliki broj objekata za ovih deset godina, od kuća, vikendica, luks stanova, lokala, pa do reprezentativnih višespratnih objekata, koje sam radio na Zlatiboru i Zapadnoj Srbiji. Ovaj posao morate da volite i da imate viziju, da se razlikujete po svom radu od drugih. To su mnogi prepoznali i sada sarađujem sa investitorima iz cele Srbije – rekao je naš sagovornik.
Reference firme su za sada reprezentativne. Zovu ga investitori iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Zlatibora, da im se projektuje objekat. Sada, dosta radi na Zlatiboru i upravo pregovara za veliki projekat na Srebrnom jezeru.
– Nameravam da u narednim godinama još podignem nivo kvaliteta da bi se konkurisalo na inostranom tržištu. Videćete da ću i u tome uspeti.
Aleksandar kaže da sve ovo nije bilo moguće postići, da nije imao oko sebe saradnike, gde svako obavlja svoje zadatke svog dela projekta.
– Ja ih imam i svih ovih godina su sa mnom, a ovom prilikom želim da ih pomenem i da im zahvalim na svim godinama uspešne saradnje. To su: Dragana Radovanović-dipl.inž.arh., Ivan Laković-dipl.inž.građ., Zoran Bogdanović-dipl.inž.el., Jasminka Novaković-dipl.inž.maš. Mala, ali odabrana profesionalna družina.
Da zna da dobro radi svoj posao, da pravi građevine koje zadivljuje mnoge, govore i razne fotografije nepoznatih osoba koje su se sa namerom fotografisale, da bi se video taj objekat u pozadini, kao i mnogobrojne poruke sa sjajnim kritikama.
– Najlepši mogući način da shvatite da nešto dobro radite je kad ljudi stanu nakon završene gradnje objekta, recimo na Zlatiboru, i slikaju se da se objekat vidi u pozadini, jer se njima sviđa. To se često dešavalo i mnoštvo dobrih komentara sam doživeo lično, putem imejla, čak su mi ljudi pisali pisma sa pohvalama. Svima od srca želim da se zahvalim.
Kada zaposleni u „Balkan gradnji“ rade, oni sasvim studiozno prilaze svakom projektu.
– Prilikom projektovanja dosta se prvo bavim analizama, pa onda prelazim na arhitektonske podloge. Nakon formiranja celine, recimo jedne zgrade od 30 stanova, pristupa se tehničkim radnim crtežima i prostornom sadržaju. Dosta detaljno se bavim osnovama etaža, kao i izgledima budućeg objekta. Nijedan objekat nije isti, uvek je drugačije i uvek uspemo da sklopimo kockice na najbolji mogući način. Detaljne proračune i analize statike perfektno izvodi kolega Ivan Laković, koga zovem „profesor“. Svako od ostalih pomenutih kolega završava svoj deo projekta. Na kraju se detaljno radi tkz. render objekta u 3D, da bi se moglo videti kako će objekat finalno izgledati.
– Stava sam da je projektovanje zahtevan i vizionarski poduhvat. Projektovanje je podignuto na veći nivo, nego pre 25-30 godina. Morate imati dosta kreativnih poteza u projektu da bi objekat finalno bio upotpunjen i moderan. Znate, nije samo dovoljno da imate diplomu inženjera ili arhitekte, morate iza sebe imati radove, tj. objekte koje ste projektovali i to je najbolja ocena. Ti objekti će ostati tu gde jesu narednih 100 godina.
Aleksandar je angažovan i kao nadzorni organ na izgradnji.
– Što se tiče izgradnje objekata, ponekad mi nije nimalo lako biti nadzorni organ na izgradnji objekta. Lako je kad imate ozbiljnu firmu koja je izvođač i koja ima znanje, dobru radnu snagu i mehanizaciju, kao i inženjere i tehničare. Ali, dosta je malih firmi osrednjeg kvaliteta, i tad mora duplo više vremena da se posveti nadzorisanju gradnje i analizi kvaliteta. Nadzorni organ ima veliku ulogu i odgovornost prilikom izgradnje objekta.
Na pitanje da li u Užicu ima mesta za nova arhitektonska dela, naš sagovornik kaže:
– Užica je kao regija usko opredeljena, zbijeni su prostori u ovoj kotlini. Jednostavno nema prostora za neka nova arhitektonska dela i sve se svelo na neke rekonstrukcije i renoviranja, nadogradnje i slično. A to nije ono čemu težim i što je moj cilj. Nije mi bitno da učestvujem u urbanom okruženju Užica, jer ne postoji način da se napravi reprezentativan objekat, nedostaju lokacije. Ljudima, koji su zaduženi za to u Gradu, vezane su ruke. Mnoge zgrade se prave za komercijalu, ali, tako je ne samo u Užicu, već i u drugim gradovima u Srbiji. U mestima kao što je Zlatibor, tu može da se pokaže kreativnost.
Za njega u Užicu jedna od lepših zgrada je hotel „Zlatibor“ , kao i zgrada Narodnog pozorišta zajedno sa celinom trga. Za hotel kaže da arhitektonski lepa zgrada, ali šteta što je zapuštena.
Prema njegovim rečima, eko i zelene zgrade skoro da se ne grade u Srbiji, jer je njihova izgradnja skupa.
– Mi ne možemo da isfinansiramo njihovu gradnju, jedino ako se ne finansiraju iz nekih fondova u svetu ili Evropske unije. U svetu se prave odavno, ali, u principu, kod nas ljudi i ne znaju šta znače eko zgrade. Naravno, to je pozitivna stvar. Međutim, mi kao nacija privrženi smo starom principu gradnje – rekao je Jevđić, koji je uvek u toku moderne izgradnje preko mnogobrojnih časopisa i literature.
Od materijala, kaže Aleksandar, koriste se beton, armatura, ali i neki moderniji elementi.
– Podigao se nivo gradnje poslednjih godina. U gradnjama se sve više koristi klima blok, koji je sjajan, dosta štedi energiju. Jeste skuplji, ali je odlična stvar. Mislim da na Zlatiboru nema zgrade koja ne koristi te blokove, izuzev nekih skromnijih zgrada. Takođe, koriste se dosta prirodni materijali, tipa kamena, ali za oblaganje. Od stolarije se koristi PVC stolarija i aluminijum. Retko gde se koristi drvena stolarija. Stavlja se dvoslojno ili troslojno staklo. Završne obrade su uglavnom od mermera i keramike, što opet zavisi od finansija. Već sam rekao da se podigao nivo gradnje, ali je opet stao na nekoj granici i zaostajemo za nekim svetskim standardima. Na primer, zvučna izolacija, iako nisu skupi ti parametri, ne koristi se mnogo – rekao je Aleksandar.
Na kraju, naš sagovornik se zahvalio našim novinama.
– Ovom prilikom želim da se zahvalim Užičkoj nedelji i uredništvu, što ste me pozvali na intervju i prepoznali moj rad prethodnih godina. Samim vašim pristupom još više dajete satisfakciju meni i ljudima sličnim meni da još više pomerimo granice u poslu. Puno vam hvala.
Zvezdana Gligorijević
