SREĆAN ROĐENDAN
Na Aleksića mostu, kada se pođe ka Koštici, već pune tri decenije postoji jedno slatko carstvo – poslastičarnica „Una“. Unutra vredne ruke poslastičarki, a među njima i Marije Tešić, koja je preuzela vođenje „Une“ od oca Milana i majke Zorice.
Iako kao devojka sebe nije videla u ovom poslu, ipak je preuzela ovaj „slatki“ posao. Došao je i Milan Jevtić, koji sa ponosom ističe da su uspeli da traju punih 30 godina. Za to vreme prebrodili su neka teška vremena, ali i slavili lepa. Sada se spremaju da 24. aprila obeleže ovu godišnjicu.
– Marija je postala stub ove firme, a Zorica, moja supruga i ja smo u penziji. Zahvaljujući Zorici i njenom afinitetu, otvorili smo poslastičarnicu. Zorica je iz Vojvodine i prava je domaćica, a voli dosta da mesi. Pravi je kulinar. Znate, posle mojih putovanja na estradi, hteo sam da se malo zaustavim. Trebalo je nešto adekvatno otvoriti. Nisam hteo kafić, jer ima ona stara izreka – uđe ti prijatelj, a izađe neprijatelj. Došli smo do ove lokacije. U ono vreme je nekako bila daleko, ali sad već nije… Posle godinu dana otvorili smo i poslastičarnicu „Teatar“ na pozorištu. Radilo se lepo, pa smo i na Zlatiboru otvorili poslastičarnicu. Bila je to prva poslastičarnica na ovoj planini. I u gradu smo bili među prvima, pošto su Albanci otišli. Bila je samo poslastičarnica „Zora“. Oduvek sam poštovao ljude koji su je vodili, pa i dan danas. To su pre svega bili, a i sada su naslednici, divni ljudi. Oni su pioniri ovog posla u našem gradu. I tako smo se razvijali, da smo jedno vreme imali 27 radnika. Međutim, polako smo, jedno po jedno zatvarali, prvo na Zlatiboru posle 5 godina rada, a onda i „Teatar“, po volji direktora pozorišta. Ostali smo sa ovom poslastičarnicom. Ali, verovali ili ne, sada najbolje radimo. Skoncentrisali smo se ovde i najbolji efekat imamo. Kada se čovek raspline, sve manje može da kontroliše, a veće su obaveze i troškovi. Čak sam u jednom momentu hteo da prodam, jer se Marija posvetila deci koja su dobri studenti, a sin Bojan se posvetio estradi. Jedan prijatelj, koji se bavi ovim poslom, pitao me je da li prodajem objekat ili brend. Ako prodaješ objekat jedna je cena, a za brend sasvim druga. Hteo sam da prodam, a boga molio da ne prodam. I evo, dana je sve u najboljem redu, jer je Marija u jednom momentu prihvatila da radi sa majkom i počela da vodi proizvodni deo. Sada je već stasala da sa lakoćom vodi posao – kaže Milan Jevtić.
I Marija i Bojan su bili mali kada se otvorila poslastičarnica.
– Imala sam 13 godina. Kao dete sam stalno pomagala. Dolazila sam pravo iz škole ovde. Radili smo i brat i ja. Tada sebe nisam videla u ovom poslu, ali mi je sada izuzetno drago što vodim ovaj posao. Bojan je jedno vreme vodio Teatar, pa sam se i ja priključila, pa na Zlatiboru – seća se Marija.
Za 30 godina postojanja „Una“ je stekla svoje stalne posetioce, i postala je važan užički brend. Svako ima svoja zaduženja.
Danas prave preko 30 vrsta torti, mnogo sitnih posnih i mrsnih kolača i sladoleda sa raznim ukusima. Pažljivo se odabiraju slatke poslastice. Spojili su tradiciju i sve najnovije.
– Trudimo da pratimo trendove u poslastičarstvu, ali i da zadržimo tradicionalne kolače, jer naš narod baš voli tradiciju. Trudimo se da imamo kolače i torte za svačiji ukus. Zato imamo baklave, urmašice, tulumbe, krempite, princes krofne, a od modernijih, tu su razni musevi, luks tortice, šarlote, dezerti u čašicama. Naš narod više voli domaće kolače i torte sa orasima i lešnicima, nego te kremaste kolače. A na Zapadu ne postoje takvi kolači. S druge strane, često idemo u Italiju, odnosno Rimini, gde se održava najbolji sajam na svetu za poslastičarstvo. Ima dosta raznih alata i skoro svu tu tehnologiju koristimo ovde – dodala je Marija.
Sada „Una“ ima devet zaposlenih. Marija je prezadovoljna njima i kaže da su sve to iskusne domaćice koje vole da mese.
Među njima je Ana Todosijević, koja 13 godina radi u „Uni“.
– Došla sam slučajno na prodaju i svideo mi se ovaj posao. Vrlo brzo sam naučila dekoracije i vuklo da što više naučim. Volim da radim te komplikovanije dekoracije, volim da probam neka nova ukrašavanja. To su neki novi izazovi. Bitno je da na kraju svi budu zadovoljni – rekla je Ana.
Radnica Draga Jevtić, inaće Marijanina strina, radi u „Uni“ već 25 godina. Majstor je za sladolede i filove.
– U početku nisam bila u tim vodama, imala sam drugi posao, ali neke okolnosti su učinile da počnem ovde da radim. U stvari, počela sam da radim u „Teatru“. Tu sam pravila samo sladoled. Bile su to ogromne količine, kojima su se snabdevali skoro svi kafići u gradu, u Požegi, Čačku, Zlatiboru. To je bilo dok se nije zatvorio „Teatar“. Prešla sam ovde i nastavila da pravim sladolede i kremove. Tu ima dosta izazova, jer ima mnogo vrsta sladoleda i kremova, uvek ubacujemo nešto novo, neke nove recepture. Svaki fil je za sebe poseban. Nekada smo radili preko 20 vrsta sladoleda, sada smo malo smanjili. I na kraju, iako imam dosta godina, uvek je zanimljivo još nešto naučiti – kazala je Draga.
I danas „Una“ svojim proizvodima snabdeva mnoge restorane i kafiće u užičkom kraju, Beogradu, kao i sladoledom Mećavnik u Mokroj gori.
– Za sladoled većinu komponenti uvozimo iz Italije i pravimo ih po posebnim recepturama, a namirnice za kolače i torte nabavljamo od domaćih proizvođača, a koje su najboljeg kvaliteta – dodala je Marija na kraju.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1010)
