foto internet
Britanija Borisa Džonsona: koliko smo osuđeni na propast britanskom verzijom Trampa?
Je li ovo što smo doživeli ove nedelje u Velikoj Britaniji zaista bio toplotni udar, ili su se razjapile čeljusti pakla? Juče je Boris Džonson pobedio u trci za vođstvo Konzervativaca, a ubrzo će postati i sledeći premijer zemlje.
Podržalo ga je ukupno 92.153 Torijevaca. Svi oni zajedno predstavljaju mali deo ukupnog biračkog tela, ali evo još nekoliko statistika: polovina članova Konzervativne partije su stariji od šezdeset pet godina. 97% njenih članova su belci. 71% su muškarci. To su ljudi koji su izabrali novog premijera. Teško da je to većinski mandat.
U pobedničkom govoru Džonson je odigrao svoju uobičajenu rutinu, dajući raznorazna nerealna obećanja o svetloj budućnosti zemlje i najavljujući „DUDE1, okončaćemo Bregzit 31. oktobra“. Kasnije, obraćajući se poslanicima – članovima Odbora 1922, rekao je da raspisivanje opštih izbora nije prioritet.
I tako, izgleda da smo zaglavili sa Borisom Džonsonom – za kojeg je glasalo 0.35 odsto ukupnog biračkog tela – u doglednoj budućnosti. Evo kako bi zemlja mogla izgledati pod novim premijerom:
Usov užasno uvredljivih gafova
Nakon što je izgradio karijeru u igrajući dvorsku ludu Konverzativca, mašući britanskim zastavicama sa žičare koja se zaglavila usred njegovog spuštanja, Džonson pokazuje svoje pravo lice kada otvoreno govori šta mu je na umu.
Tokom godina opisivao je gej muškarce kao “guzomomke2 u tesnim majicama”, upoređivao burke sa poštanskim sandučićima i koristio je rasnu uvredu “crnčad3” opisujući državnu posetu Tonija Blera Africi 2010. godine.
„Guzomomci“. Razmislite na trenutak o tome.
Takođe je tvrdio da bi libijski grad Sirta mogao da postane ekonomsko čvorište ako „rasklone leševe“ i uporedio istopolne brakove sa skotološtvom. „Ako je homoseksualni brak u redu – a ja nisam baš siguran po tom pitanju – onda u principu ne vidim razlog zašto ne bismo imali zajednicu tri muškarca, ako već imamo dva muškarca, ili čak tri muškarca i psa“, napisao je u svojoj knjizi iz 2002. „Prijatelji, glasači, zemljaci.“
A 2016., Džonson je pogrešno izjavio pred iranskim ministrima da je Nazanin Zagari-Ratklif – britansko-iranska državljanka i dobrotvorna radnica – predavala novinarstvo u Iranu. Zagari-Ratklif je osuđena za špijunažu, a Džonsonove pogrešni komentari kasnije su citirani kao dokaz da se bavila „propagandom protiv režima“. Nazanin Ratklif još uvek je zatvorena u Teheranu, trenutno na psihijatrijskom odeljenju. „Bila je to prava tortura“, rekla je, dodajući da ju je „slomilo“ to iskustvo.
Džonson je u međuvremenu insistirao da neće biti „ućutkan“ kao premijer i da će „nastaviti da govori direktno“. Govoreći o svojim ranijim komentarima, on je kazao: “Ako ponekad, u pokušaju da prenesem ono što zaista mislim, upotrebim fraze i jezik koji su nekoga uvredili, naravno da mi je žao zbog uvrede koju sam naneo. Kratko zapažanje – reći da vam je „žao što ste uvređeni“ nije isto što i izvinjenje za rasistički ili homofobični komentar.
Smanjenje poreza za bogate
Tokom svoje kampanje, Džonson je izazvao kritike kada je obećao da će smanjiti poreske stope za najbogatije ljude u zemlji – povećavajući prag od 40 posto poreza na dohodak na 80.000 funti. Trenutno, svako ko zarađuje preko 50.000 funti plaća (naj)veću poresku stopu; ali pod Džonsonom, tri miliona visoko plaćenih radnika moglo bi da dobije značajno umanjenje poreza.
Džonson tvrdi da će takva smanjenja poreza povećati prihode vlade. U stvarnosti, već znamo da su mnogi bogati ljudi neverovatno spretni u sklanjanju svog novca na ofšor bankovne račune – i sa pomerenim pragovima zasigurno će biti lakše nego ikad da se visoke zarade spuštaju u niži poreski razred.
Institut za fiskalne studije sproveo je istraživanje mogućih efekata takvog smanjenja poreza i tvrdi da bi to koštalo oko 9,6 milijardi funti. Oni kažu da bi od tog poteza imalo koristi svega 10% najbogatijih domaćinstava u Velikoj Britaniji – dok devet godina javne štednje konzervativaca i dalje najteže pogađaju najsiromašnije slojeve društva u Velikoj Britaniji.
On takođe želi da podigne prag od kojeg počinje uplaćivanje doprinosa za državno osiguranje, što je potez koji bi koštao oko 11 milijardi funti godišnje. Opet, ovo je potez koji će u velikoj meri koristiti najviše plaćenima. U stvari, studija koju je sprovela „Nova ekonomska fondacija“ procenjuje da će ovaj potez gurnuti u siromaštvo 50.000 domaćinstava.
Prema Institutu za istraživanje javne politike, u međuvremenu, mere štednje su rezultirale sa oko 130.000 smrtnih slučajeva u poslednjih 9 godina, koji su se mogli sprečiti. Količina hrane koju distribuiraju narodne kuhinje u Velikoj Britaniji porasla je za 73 posto u poslednjih pet godina, a prema vladinim podacima, 4,1 miliona dece u Velikoj Britaniji živi u siromaštvu. Mnoge bazične javne usluge su sada nedovoljno finansirane.
Pravo je, dakle, pitanje odakle će doći novac za Džonsonovo smanjenje poreza? Kroz još veće zaduživanje vlade, ili dalje rezanje socijalnih davanja? Bilo kako bilo, vrlo je jasno da ovaj potez uglavnom koristi bogatima.
foto internet
Bregzit haos – “pukovnik il’ pokojnik”
Džonson insistira da će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju 31. oktobra – sa ili bez dogovora o izlasku. Ranije je tvrdio da je sporazum Tereze Mej o izlasku, koji je parlament tri puta odbacio, sada „mrtav“. Insistira da će obezbediti bolje uslove izlaska iz EU. Iako tvrdi da može da ubedi Brisel da ponovo otvori pregovore, EU je odbacila tu ideju u trenucima kada je Džonson postao vođa Torijevaca. „Ujedinjeno Kraljevstvo postiglo je sporazum sa Evropskom unijom i Evropska unija će se držati tog sporazuma“, rekao je Frans Timermans, prvi potpredsednik Evropske komisije. „Čućemo šta novi premijer ima da kaže kada dođe u Brisel.“
Komesar EU Vitenis Andriukaitis je takođe izneo upozorenje protiv “jeftinih obećanja, pojednostavljenih vizija, očigledno netačnih izjava” i rekao da političari poput Džonsona podrivaju demokratiju.
Dakle, ako Evropska unija neće dalje da pregovara – ili: ako mali ustupci na koje bude spreman Džonsonu ne pomognu da dogovor prođe kroz parlament – gde onda to ostavlja njegovo veliko obećanje da će “sprovesti Bregzit”? Pa, njegovo obećanje da će izaći u oktobru – čak i ako to bude značilo izlazak bez dogovora – u praksi će biti teško izvodljivo. Čak i ako Džonson uspe da sporazum o povlačenju provuče kroz parlament, biće gotovo nemoguće doneti sve potrebne zakone pre tog roka; pogotovo zato što mu koalicija konzervativaca i DUP4 daje jako malu većinu. U međuvremenu, Bregzit bez dogovora bi značio napuštanje EU bez trgovinskih sporazuma. Stručnjaci su upozorili da bi to moglo dovesti do nestašice hrane i lekova, velikih kašnjenja na granicama, usporavanja tržišta nekretnina i neizvesnost za državljane Velike Britanije koji žive u zemljama EU (i obrnuto).
Kako je većina poslanika glasala protiv Bregzita bez dogovora, verovatno će koristiti sva moguća sredstva kako bi ga sprečili što se rok više približava. Džonson se ne bi libio da suspenduje parlament do 31. oktobra, čime bi se sprečilo da poslanici glasaju protiv Bregzita bez dogovora. Kretanje ovim putem bi bio veoma kontroverzan potez; izlazak Velike Britanije ne bi imao demokratski mandat.
„Učinite Britaniju opet velikom!“
Džonson se obavezao da će preokrenuti mnoge rezove javnih usluga Tereze Mej. Obećao je da će povećati državna davanja za obrazovanje. Kaže da će zaposliti 20.000 policajaca, a takođe tvrdi da će do 2025. godine u svaki ćošak svakog domaćinstva dovesti brzi internet. Obećao je bolju infrastrukturu. Takođe se obavezao da će povećati minimalnu dnevnicu i da želi da stvori šest „slobodnih zona“ u lukama Velike Britanije: tj. Zona u kojima se plaća vrlo malo poreza.
Odlično, sem, pazi sad – odakle taj ogromni novac?!
Slično kao i fiktivna i obmanjujuća tvrdnja koju je Džonson ispisao na stranicama autobusa tokom kampanje za izlazak iz EU- „plaćamo EU £350 miliona nedeljno – hajde da umesto toga finansiramo naš NHS5 (Državna zdravstvena služba)“ – za ova povećanja potrošnje jednostavno nisu planirana budžetska sredstva. U stvari, Njufild Trast procenjuje da će sam NHS biti pogođen manjkom od 2,3 milijarde funti u slučaju Bregzita bez dogovora.
Džonson nije objasnio kakvom će magijom pronaći milijarde funti za sve svoje blješteće troškove, a istovremeno smanjiti poreze na najviše zarade. On takođe nije razjasnio da li će poštovati obećanje Tereze Maja da će ubrizgati 20 milijardi funti godišnje u NHS. Sva Džonsonova najnovija „obećanja“ izgledaju se kao šargarepa kojom maše svojim potencijalnim glasačima pred moguće vanredne izbore.
Samo priče – nigde uverenja
Džonson čini orkestriran napor da bi izgledao umereno progresivno. Nedavno je napravio veliku predstavu oko klimatskih promena i obećao je da će poštovati plan Tereze Mej za smanjenje efekta staklene bašte na neto nulu do 2050. godine.
Javno se usprotivio mogućnosti izgradnje treće poletno-sletne staze na aerodromu Hitrou i čak tvrdio da će leći pred buldožer kako bi ga sprečio njenu izgradnju. Ali je bio odsutan na ključnom skupštinskom glasanju povodom toga.
Naravno,uvid u zapisnike o glasanju Borisa Džonsona pokazuje da je sve to šuplja priča. Džonson je skoro uvek glasao protiv mera za smanjenje klimatskih promena, a takođe se protivio uvođenju poreza na vozila zasnovanog na emisiji gasova. A kada je Džonson bio ministar inostranih poslova, nastavio je sa značajnim smanjenjima koje je uveo njegov prethodnik: njegovo odeljenje smanjio je broj radnih mesta vezanih za klimatske promene za 60%.
Džonson takođe tvrdi da je žestoki pristalica LGBT+ zajednice (sećate li se fotografije kako maršira na Prajdu u ružičastom kaubojskom šeširu?), Ali dokumenti kažu drugačije: u najboljem slučaju, njegov stav je nejasan. Iako je glasao za ukidanje Sekcije 28 – koja zabranjuje promovisanje homoseksualnosti u školama – bio je odsutan tokom više važnih glasanja, uključujući glasanje o dopuštanju istopolnih brakova i glasanje o pravu homoseksualaca da usvajaju decu.
Što se tiče socijalnih davanja, Džonson jedva da je išta rekao tokom kampanje za vođstvo Konzervativne partije. Međutim, obećao je da će nastaviti sa DWP-ovom (Ministarstvo za socijalnu zaštitu i penzije5) neuspešnom Univerzalnom kreditnom šemom6 – ne spomenuvši činjenicu da je 17.000 ljudi umrlo čekajući da sazna da li je njihov zahtev za invalidninu uspešan. Njegova dosadašnja glasanja takođe sugeriši da će veoma malo uraditi na poboljšanju sistema socijalne zaštite – on je uvek glasao za smanjenje socijalne potrošnje.
Da, prsli smo!
1) DUDE doslovno žargon po značenju sličan užičkom „buraz“; u Džonsonovom govoru novokomponovana skraćenica od „Deliver, Unite, Defeat, Energize“, sa značenjem Okončati (Bregzit), ujediniti (naciju), pobediti (Korbina, vošu opozicije), podstaći (naciju, da radi više)
Džonson je u inauguracionom govoru najpre slogan izneo kao „Deliver, Unite, Defeat“ što daje skraćenicu „DUD“ – mućak, pa je minut kasnije dodao i „E“
2) bumboys uvredljiv žargon za gej muškarce, nešto kao „furundžije“ ili „buljševici“
3) picaninnies – severnoamerička uvreda* za tamnoputu decu
4) „Demokratska Unionistička Partija”, severnoirska konzervativno-nacionalistička stranka
5) NHS Državna zdravstvena služba
6) Vrsta novčane pomoći socijalno ugroženim porodicama
El Hant
NME (New Musical Express) 24.07.2019.
Za Užičku nedelju preveo: Vladimir Davidović
