ИВАНА ЛЕЛА ИВАНОВИЋ – УЖИЧКИ КЛАН ПИНКОВИХ ЗВЕЗДА
Ужице има велики број учесника Пинкових звезда. Једна група се издвојила у тзв. Ужички клан. Са њима као сенка је наша млада суграђанка, Ивана Лела Ивановић. Многи кажу за те наше Пинкове звезде, да су тамо отишли због интереса, можда и јесу, али новостечену популарност користе како би помогли деци и људима којима је неопходна помоћ у лечењу.
Тако уједињени организују хуманитарне концерте, а организатор свега тога је Ивана.
Одувек сам желела да будем организатор неких концерта, да будем уз певаче као њихова сенка, да будем њихов ослонац. Сарадњу са њима започела сам још од друге године средње школе. Прво сам радила са неким Звездама Гранда, ишла сам са њима на нека приватна весеља у Краљеву, Тополу, Чачак, али то је била нека другачија прича од ове у којој сам сада и то ме није испуњавало, јер се није радило овако озбиљно.
Били су то другачији људи, мада нам и они дођу сада као гости понекад – рекла је Ивана.
Ивана каже да је идеја о уједињењу Пинкових звезда Ужичког клана дошла од Саше Коцића Коцета, који је такође био учесник овог музичког такмичења. Она се прикуључила њима и сада има улогу менаџера, уређује њихове странице на Фејсбуку, прави рекламе за хуманитарне концерте у виду плаката или промо снимака.
Такође и организујем концерте. Када сам организатор, онда је мој задатак да нађем простор и да припремим све остало што је потребно за сам концерт, а Коце је задужен за музички део. Он позове екипу, ко може и ко је слободан, а стално на концертима имамо неког од специјалних гостију – објаснила је Ивана, коју сви зову Лела.
Она каже да је окупљање било случајно. Окупили смо се прошле године на Златибору и направили велики журку на Златибору, за први мај, коју је организовао Саша Коцић. Окупио је све учеснике нашег ‘клана’, а наш назив ‘Ужички клан’ смо добили у једној од емисија Пинкове Звезде, од водитеља Милана Калинића.
Видели смо да нам то иде од руке, па смо почели са хуманитарним концертима. Први концерт је био у Скали у Ужицу, а одрадили смо укупно 15 концерата.
Два су била у мојој организацији. Један у Бајиној Башти, када смо правили коцнерт за помоћ Удружењу ретких болести и особа са инвалидитетом, чији сам ја представник такође. Коце је наравно био све време ту и помагао. Одзив је био велики, то је један од наших најуспешнијих концерата. Други у мојој организацији је био у Ужицу, у Које куде бару. Радо се одазивамо сваком позиву. Поред Ужица и Бајине Баште, имали смо концерте у Пријепољу, Прибоју, Новој Вароши, Пожеги, Златибору, Чачку и сви су били хуманитарног карактера. Такође, на позив других учесника Пинкових звезда ишли смо у Панчево, Ковин и Оџаке. Ми смо подржали тај концерт, а за рекламу сам била ја задужена.
За организацију једног концерта је потребно око месец дана.
Све се калкулише у смислу ко шта пева, колико ће да траје целокупна манифестација, колико имамо учесника, када почињемо, кад завршавамо, да ли имамо ДЈ-а, да ли ћемо да наплаћујемо улаз или ћемо да поставимо кутију или и једно и друго. Када сам ја радила та два концерта, улаз је био 100 динара, а кутија је стајала све време ту да би људи могли да убаце још новца, уколико то желе.
Ми желимо да помогнемо тим људима и то је циљ свих нас – додала је Ивана.
А на питање које су то Пинкове звезде које најчешће иду на концерте, Ивана је рекла:
Ту је Коце, онда Саша Кузељевић, Александра Благојевић, Александра Ђерић, Бобан Радојевић, Милош Радовановић, Енес Мердовић из Прибоја који је гост свуда са нама, Никола Николић и Андреа Биро. Када смо у неком другом граду, стално позивамо и локалне музичаре и бендове, културно-уметничка друштва, плесне групе и слично. Трудимо се да испоштујемо људе код којих долазимо и да се испоштују наши људи, да сви буду укључени. Људи када кажу Пинкове звезде, одмах мисле да је то само турбо фолк, али није тако. Ми направимо прави спектакл – казала је Ивана.
За Ужички клан каже да су супер екипа. Са њима је стално и фотограф Игор Ђорђевић.
Пред концерт се обично нађемо раније, попијемо неко пиће у опуштеној атмосфери. И када се све прође, ми онда седнемо и зезамо се.
Занимљива је та неизвесност, када седите и чекате, посебно када сте организатор. Публика никада не дође пре 10, понекад прође и 11 сати увече. Када сам ја организовала концерт у Које куде бару, дошла сам у 8, а до пола 12 нико није ушао, али на крају је ипак дошло пуно људи и испунили смо наш циљ. Ако смо у некој хали концерт траје два-три сата, а а у дискотекама до 2 ујутру. Понекад имамо и продужетке, уколико то локал дозвољава. Поред Бајине Баште, један од јачих коцнерата је био у Прибоју где смо имали неочекивано велики број гостију и било је савршено – рекла је Ивана.
Понекад је проблем скупити певаче.
То јесте проблем, јер углавном сви наши чланови Ужичког клана раде и приватно. Поред све те наше заједничке приче свако од нас има своје приватне послове и животе. Ја на пример, студирам туризам на Златибору и често путујем. Ово што ми радимо није обавеза, али јесте велика одговорност, заправо можемо то дефинитисати као обавезу у којој уживамо.
Нисмо везани за Пинк продукцију, али имамо њихову подршку и носимо име њиховог музичког такмичења.
Као представник Клуба подршке Удружења ретких болести и особа са инвалидитетом са представништвом у Бајиној Башти, чији је председник Миодраг Јездимировић, рекла је да су за њих имали неколико хуманитарник концерата за малог Деспота, којег због своје болести и називају ‘лептир’ дете, због својих проблема са кожом и непрекидно отвореним ранама, а такође и за жену председника удружења, Јасминку Јездимировић која болује од веома ретке болести чији је назив Фенилкетонурија (ПКУ) и која је на посебном режиму исхране због недостатака одређених ензима. За њихово лечење месечно је потребно по неколико хиљада евра – објаснила је Ивана.
