Интервју са Војиславом Коки Ђукићем из групе “С времена на време” поводом гостовања у Градском културном центру 24. марта 2017. године
Када се родила идеја о оснивању “С времена на време” и која је била прва постава групе?
– Упознали смо се у фоајеу студија „10“ у Mакедонској улици, на снимању хумористично-сатиричне емисије „Тип топ кабаре“. С једне стране Љуба и Асим, а са друге Мики, Бане и ја. Сви смо имали неку предисторију бављења музиком и сви смо били на почетку студија на различитим факултетима. У једном од украдених термина, када смо, са исто тако младим сниматељем Бобаном Петровићем, снимали за своју душу, направили смо снимак „Сунчана страна улице“, Микијев гимназијски текст, који је почео да се врти на радио програмима, где су нас прозвали „From Time to Time“, што смо превели на српски.
Који су вам узори били тада?
– Узори постоје до оснивања групе, оно што је свако покупио у раној младости. Опчињени енергијом „The Beatles“ и „The Rolling Stones“, поетиком А. Дедића, једноставношћу Дилана и Донована, ушли смо у стваралаштво без много робовања узорима и правилима.
Ваше песме нису имале ангажоване текстове, као ваши тадашњи узори. Ви сте више били романтичари? Да ли то значи да вам је тада било све на месту?
– Ангажованост смо трошили у емисијама „Тип топ кабареа“, које смо снимали један пут недељно и које су касније прешле и на ТВ („На путу за комунизам, ја отворих приватну кафану, да се путници одморе, кад за другим заостану“), тако да смо тежили да програм СВНВ ослободимо дневно-политичких утицаја.
Да ли сте пре првог уласка у студио били победници на неком од, тада популарних, фестивала?
– Нису нас привлачили фестивали и main stream, они су дошли касније, као неко нужно зло. Више смо припадали алтернативи. BOOM Фестивал 73. и није био класичан фестивал, већ смотра Rock & Rolla-а. Тек четврти сингл је био изведен на Београдском пролећу 74, класичном фестивалу на коме се такмиче песме.
Претпостављам да сте први материјал снимили за сингл плочу?
– Наш први ауторски снимак је био „Сунчана страна улице”, од које је све и почело и који је издат за издавачку кућу Радио Крушевца. На Б страни је композиција „Понекад“.
Први ЛП сте издали 1975. године и на њему се налази веома прогресивна акустична музика, која није била карактеристична за тадашње акустичарске групе у СФРЈ. Како је прихваћен тај дебитантски албум?
– Веза са Радо Крушевцем био je Бора Митровић, који је 75 године прешао да ради за РТВ Љубљану и прво је нама, из Србије, понудио снимање елпија на 16-каналном MCI столу у Љубљани. Неоптерећени комерцијалним ефектом плоче, направили смо албум који се и данас тражи и слуша.
До другог албума је прошло 4 године, да ли је то дуг период за групу да буде без актуелног албума?
– Обавезе према тадашњој ЈНА, које нико (Асим, Мики, Љуба), није хтео ил’ није смео да избегне, довеле су до сналажења у том периоду. Тројица чланова су у том периоду одслужила војни рок. Други албум је био компилација синглова (ПГП РТС).
Зашто је дошле до стилске промене на албуму „Павиљон Г“ и шта значи наслов?
– „Павиљон Г“ је трећи албум и у њему преовладава борба за тржиште. Хрупио је новац у rock&roll, појавиле су се групе са скупом гардеробом и озвучењима, tv–show певачима, уз енормне улоге новца. Група није имала ни менаџера, ни било какву институционалну подршку. Музика је била једино средство утицаја. Прешaо сам на бас, Мики и Љуба су узели електричне гитаре, Асим изменио фризуру. Са пок. Николом Јагером, бубњарем, који је снимио и први албум, направили смо „Павиљон Г“ (назив једне од зграда одмаралишта на Тјентишту, где смо провели неколико дана). Већ се осећала нека атмосфера засићења, а мој предстојећи одлазак у војску на годину дана, Љубино ступање у брак, Асимове солистичке амбиције, наговештавале су разлаз који ће трајати 14 година.
Који је био разлог да се поново окупите 1993. године?
– Егзистенцијални проблеми који су се наговештавали деведесетих полако су увлачили индивидуална решења у нади да је могуће нешто предузети, макар рециклажом постојећег програма. Ефекат је био, прво, враћање песама које је група некада снимила у радио програмима, а затим и слушање оригиналних изведби. Повод је био добротворни концерт у Дому омладине БГ 93. који је Асим, уредник програма ДОБ-а, осмислио као повратак Акустици седамдесетих. Позвао је нас тројицу да му помогнемо заједничким наступом. Посета је била изнад свих очекивања (милиција је износила онесвешћене); одсвирали смо двадесетак минута и након тог се родила идеја о концерту, који се догодио исте године у новембру 1993.
Да ли сте у том периоду још негде свирали осим код нас?
– Само у Србији.
Како је прихваћен албум који сте издали 1995. године?
– Албум „После краја“ из 1995. можда је наш најбољи албум, али у времену када интересовање за музику уступа место животнијим и актуелнијим садржајима. Он чека своје време да буде слушан. Тираж више није показатељ, више значи константна продаја и гледаност на YouTube-у, јер то повезује генерације.
Зашто је дошло до другог прекида СВНВ?
– Свако од нас има свој разлог. Ја, лично, не волим да радим ствари на силу.
Како сте задовољни, овим трећим, поновним окупљањем групе?
– Овај „трећи сазив“ С времена на време, као да има амбицију да уђе у Гинисову књигу рекорда: Група основана 1971, у 2017. свира у оригиналној постави. Почео је 2011, када смо (Мики, Љуба и ја, уз басисту и бубњара) под именом „Свременаши“ (пун назив се користи само кад смо сва четворица на окупу) наступили на BEER FESTU, затим Дому омладине, са ДРУГИМ НАЧИНОМ) да би 2013, заједно са Асимом, као квартет, у препуној Коларчевој задужбини, наставили поход подсећањем старих и освајањем нових поштовалаца овог стила, на BEER FESTU 2016, БЕДЕМ ФЕСТУ у Никшићу 2016, Крагујевац (Театар Ј.В.), Mixer House БГ, Панчево КЦ 2017. и, са великим задовољством, списку придодајемо Ужице 24.03.2017.
Да ли спремате нови албум?
– Албум се више не спрема, он се или догоди или не. Данас је свака песма драгоцена!
Да ли сте раније у пуном саставу свирали у Ужицу?
– Свирали смо 24. јануара 1974. године у, тада, Титовом Ужицу.
М.М.
Koncert grupe „S vremena na vreme“
koji treba da se održi u petak, 24. marta 2017. godine je rasprodat!
Zbog velikog interesovanja,
drugi koncert će biti održan u subotu, 25. marta, sa početkom u 21h.
Karte, po ceni od 800,00 rsd, možete kupiti u klubu Gradskog kulturnog centra.
Broj mesta je ograničen.
