Intervju sa Vojislavom Koki Đukićem iz grupe “S vremena na vreme” povodom gostovanja u Gradskom kulturnom centru 24. marta 2017. godine
Kada se rodila ideja o osnivanju “S vremena na vreme” i koja je bila prva postava grupe?
– Upoznali smo se u foajeu studija „10“ u Makedonskoj ulici, na snimanju humoristično-satirične emisije „Tip top kabare“. S jedne strane Ljuba i Asim, a sa druge Miki, Bane i ja. Svi smo imali neku predistoriju bavljenja muzikom i svi smo bili na početku studija na različitim fakultetima. U jednom od ukradenih termina, kada smo, sa isto tako mladim snimateljem Bobanom Petrovićem, snimali za svoju dušu, napravili smo snimak „Sunčana strana ulice“, Mikijev gimnazijski tekst, koji je počeo da se vrti na radio programima, gde su nas prozvali „From Time to Time“, što smo preveli na srpski.
Koji su vam uzori bili tada?
– Uzori postoje do osnivanja grupe, ono što je svako pokupio u ranoj mladosti. Opčinjeni energijom „The Beatles“ i „The Rolling Stones“, poetikom A. Dedića, jednostavnošću Dilana i Donovana, ušli smo u stvaralaštvo bez mnogo robovanja uzorima i pravilima.
Vaše pesme nisu imale angažovane tekstove, kao vaši tadašnji uzori. Vi ste više bili romantičari? Da li to znači da vam je tada bilo sve na mestu?
– Angažovanost smo trošili u emisijama „Tip top kabarea“, koje smo snimali jedan put nedeljno i koje su kasnije prešle i na TV („Na putu za komunizam, ja otvorih privatnu kafanu, da se putnici odmore, kad za drugim zaostanu“), tako da smo težili da program SVNV oslobodimo dnevno-političkih uticaja.
Da li ste pre prvog ulaska u studio bili pobednici na nekom od, tada popularnih, festivala?
– Nisu nas privlačili festivali i main stream, oni su došli kasnije, kao neko nužno zlo. Više smo pripadali alternativi. BOOM Festival 73. i nije bio klasičan festival, već smotra Rock & Rolla-a. Tek četvrti singl je bio izveden na Beogradskom proleću 74, klasičnom festivalu na kome se takmiče pesme.
Pretpostavljam da ste prvi materijal snimili za singl ploču?
– Naš prvi autorski snimak je bio „Sunčana strana ulice”, od koje je sve i počelo i koji je izdat za izdavačku kuću Radio Kruševca. Na B strani je kompozicija „Ponekad“.
Prvi LP ste izdali 1975. godine i na njemu se nalazi veoma progresivna akustična muzika, koja nije bila karakteristična za tadašnje akustičarske grupe u SFRJ. Kako je prihvaćen taj debitantski album?
– Veza sa Rado Kruševcem bio je Bora Mitrović, koji je 75 godine prešao da radi za RTV Ljubljanu i prvo je nama, iz Srbije, ponudio snimanje elpija na 16-kanalnom MCI stolu u Ljubljani. Neopterećeni komercijalnim efektom ploče, napravili smo album koji se i danas traži i sluša.
Do drugog albuma je prošlo 4 godine, da li je to dug period za grupu da bude bez aktuelnog albuma?
– Obaveze prema tadašnjoj JNA, koje niko (Asim, Miki, Ljuba), nije hteo il’ nije smeo da izbegne, dovele su do snalaženja u tom periodu. Trojica članova su u tom periodu odslužila vojni rok. Drugi album je bio kompilacija singlova (PGP RTS).
Zašto je došle do stilske promene na albumu „Paviljon G“ i šta znači naslov?
– „Paviljon G“ je treći album i u njemu preovladava borba za tržište. Hrupio je novac u rock&roll, pojavile su se grupe sa skupom garderobom i ozvučenjima, tv–show pevačima, uz enormne uloge novca. Grupa nije imala ni menadžera, ni bilo kakvu institucionalnu podršku. Muzika je bila jedino sredstvo uticaja. Prešao sam na bas, Miki i Ljuba su uzeli električne gitare, Asim izmenio frizuru. Sa pok. Nikolom Jagerom, bubnjarem, koji je snimio i prvi album, napravili smo „Paviljon G“ (naziv jedne od zgrada odmarališta na Tjentištu, gde smo proveli nekoliko dana). Već se osećala neka atmosfera zasićenja, a moj predstojeći odlazak u vojsku na godinu dana, Ljubino stupanje u brak, Asimove solističke ambicije, nagoveštavale su razlaz koji će trajati 14 godina.
Koji je bio razlog da se ponovo okupite 1993. godine?
– Egzistencijalni problemi koji su se nagoveštavali devedesetih polako su uvlačili individualna rešenja u nadi da je moguće nešto preduzeti, makar reciklažom postojećeg programa. Efekat je bio, prvo, vraćanje pesama koje je grupa nekada snimila u radio programima, a zatim i slušanje originalnih izvedbi. Povod je bio dobrotvorni koncert u Domu omladine BG 93. koji je Asim, urednik programa DOB-a, osmislio kao povratak Akustici sedamdesetih. Pozvao je nas trojicu da mu pomognemo zajedničkim nastupom. Poseta je bila iznad svih očekivanja (milicija je iznosila onesvešćene); odsvirali smo dvadesetak minuta i nakon tog se rodila ideja o koncertu, koji se dogodio iste godine u novembru 1993.
Da li ste u tom periodu još negde svirali osim kod nas?
– Samo u Srbiji.
Kako je prihvaćen album koji ste izdali 1995. godine?
– Album „Posle kraja“ iz 1995. možda je naš najbolji album, ali u vremenu kada interesovanje za muziku ustupa mesto životnijim i aktuelnijim sadržajima. On čeka svoje vreme da bude slušan. Tiraž više nije pokazatelj, više znači konstantna prodaja i gledanost na YouTube-u, jer to povezuje generacije.
Zašto je došlo do drugog prekida SVNV?
– Svako od nas ima svoj razlog. Ja, lično, ne volim da radim stvari na silu.
Kako ste zadovoljni, ovim trećim, ponovnim okupljanjem grupe?
– Ovaj „treći saziv“ S vremena na vreme, kao da ima ambiciju da uđe u Ginisovu knjigu rekorda: Grupa osnovana 1971, u 2017. svira u originalnoj postavi. Počeo je 2011, kada smo (Miki, Ljuba i ja, uz basistu i bubnjara) pod imenom „Svremenaši“ (pun naziv se koristi samo kad smo sva četvorica na okupu) nastupili na BEER FESTU, zatim Domu omladine, sa DRUGIM NAČINOM) da bi 2013, zajedno sa Asimom, kao kvartet, u prepunoj Kolarčevoj zadužbini, nastavili pohod podsećanjem starih i osvajanjem novih poštovalaca ovog stila, na BEER FESTU 2016, BEDEM FESTU u Nikšiću 2016, Kragujevac (Teatar J.V.), Mixer House BG, Pančevo KC 2017. i, sa velikim zadovoljstvom, spisku pridodajemo Užice 24.03.2017.
Da li spremate novi album?
– Album se više ne sprema, on se ili dogodi ili ne. Danas je svaka pesma dragocena!
Da li ste ranije u punom sastavu svirali u Užicu?
– Svirali smo 24. januara 1974. godine u, tada, Titovom Užicu.
M.M.
Koncert grupe „S vremena na vreme“
koji treba da se održi u petak, 24. marta 2017. godine je rasprodat!
Zbog velikog interesovanja,
drugi koncert će biti održan u subotu, 25. marta, sa početkom u 21h.
Karte, po ceni od 800,00 rsd, možete kupiti u klubu Gradskog kulturnog centra.
Broj mesta je ograničen.
