ЗОРАН ЂАПОВИЋ, ВЛАСНИК ВЕТЕРИНАРСКЕ СТАНИЦЕ „АНУБИС“
Ветеринарска станица „Анубис“ почела је са радом као амбуланта 2010. године, а половином наредне године прерасла је у ветеринарску станицу. Власник „Анубиса“, доктор ветерине Зоран Ђаповић, објаснио је да је разлика амбуланте и станице у броју запослених људи, јер ветеринарска амбуланта може да има само једног запосленог, док ветеринарска станица мора да има најмање три доктора ветеринарске медицине, зависно од обима посла. „Анубис“ има четири доктора и једног ветеринарског техничара.
– Ми смо доста озбиљно оријентисани према малој пракси, која подразумева прегледе, дијагностиковање болести и лечење куца, маца и других кућних љубима, а имамо двојицу колега који се баве великом праксом, лечењу домаћих животиња. Колеге које су се раније бавиле ветерином, нису се нешто посебно бавиле кућним љубимцима, мало више су се бавили вишом праксом, али и то су свели на давање на два до три лека, и ако помогне, одлично, а ако не, то је виша сила. Ја сам генерално имао намеру да то подигнем на неколико степеница више, а први корак је био приступ квалитетној дијагностици. То је, у ствари, суштина, да се установи шта је у питању, да ли болест или нешто друго, а после да решавамо проблем, када знамо о чему се ради. Ми смо набавили биoхемијски анализатор и ултразвук за животиње. Самим тим смо олакшали рад себи, јер више нема нагађања да ли је у питању ова или она болест. Магла више не може да се прода, просто мора да се уради. Старије колеге су говориле, није проблем да се набави ултразвук, али увек су постављали питање ко ће то да плати. Наравно да има ко ће да плати, а то је онај коме је стало до љубимца. Да ли ненавикнути, па је доста људи изненађено када у лечењу користимо инфузију пет до шест дана. Неки чак и питају, па зар то и животиње примају, а то је исто као и код људи, јер имамо разне нијансе болести, које морају да се третирају на тај начин, да би имало позитивног ефекта.
– Ми такође вадимо крв и вршимо анализу крви, зависи од проблематике, да ли је у питању повреда или бактериолошка, вирусна или гљивична анализа. Ми радимо те неке анализе, а неке, које не можемо, шаљемо узорке даље и док се успостави о чему се ради, тада можемо почети да болест третирамо на прави начин. Тако да се доста озбиљније ради него некада. На пример, раније је било, када падне крава, одмах се каже нема калцијума, мада ту имају још две до три варијанте зашто падне, али, поучени том старом праксом, власници узму калцијум и дају и тако направе још горе. А у року од 15 до 20 минута могу да умем резултате и знам због чега је крава пала. Био је случај да се крава оклизнула и сломила ногу, али власник то није видео. Када сам урадио анализе, видео сам да није метаблички проблем, а није се ни телила, већ сам после прегледом утврдио механичку повреду – рекао је др Ђаповић.
Доста проблема докторима праве ветеринарски техничари, који су углавном људи са села.
– Због економске ситуације, људи са села гледају да их што јефтиније кошта лечење животиње, па, да не би платили превоз, зовну неког локалног ветеринарског техничара. И онда ти младићи, који су видели да сам ја дао малог оног жутог, белог или розе праха, то препоруче власнику животиње и тако лече, а да пре тога и не знају шта је у питању. Ако не излече животињу, онда су ветеринари на лошем гласу – рекао је власник „Анубиса“.
На питање да ли у нашем крају имају честих интервенција и долази ли понекад до учестале појаве неке болести, наш саговорник каже:
– Неме ту неке епидемије, а када се јави нека болест то је специфично за одређени период. Рецимо, када се мачке паре и коте, у тим неким периодима уколико се нередовно вакцинишу, долази до неких обољења. Или, када дође време окота, нама је углавном посао повећан, због царских резова или да помогнемо при порођају, а код тежих порођаја, дајемо и медикаменте. Генерално, сваки период у години носи нешто мало интезивнијег посла, било да су то инфекције или ово о чему сам малопре говорио. Када имате доста штенади и ако се не обаве вакцинације или третмани против паразита, што је основ здравог пса, стварају се услови за болести. Онда буде ту проблема и у великом броју штенад не преживе. Неки су платили штене по 200 или 300 евра, али им угине само из разлога што га здравствено не третирају како треба. У нормалним условима, када се води рачуна и о вакцинацији и о здрављу кућног љубимца, рецимо, пас може да живи 20 година. Лично сам видео мачку стару 18 година. Купљена је у Холандији, а власници живе у Ужицу. Тој мачки се зна тачно када је вакцинација, када и коју храну једе. Код нас често постоји израз када видите мршаву мачку, да је појела гуштера. Није мачка појела гуштера, него је једноставно пуна паразита, од пантљичаре, ехинококозе и сличног. Код нас, ако мачка лови, може да буде ту, а ако нема ефекта, онда пис…
Ово повлачи следеће питање, да ли то значи да је свест о љубимцима на веома ниском нивоу.
– То је моменат о коме причам, а то је свест о држању кућних љубимаца. У Ужицу је доста лоша. Кућни љубимци, да ли је мачка, пас или папагај или нека друга животиња, код нас се купују као играчка деци, без свести да су то жива бића, која морају да имају услове, који морају да буду испоштовани, да имају обавезе да се нахране и да се прошетају, помазе, да се проведе неко време са њима. Не може то да буде само, нахранили смо га, везали неким ланцем или затворили у неки бокс, па га видим за пет дана. После одређеног периода, годину дана рецимо, може да дође до проблема са неком болешћу, па питају шта би, а знају да пса нису ни вакцинисали, нити давали таблете против паразита. Такво понашање власника може да направи проблем и људима, почевши од беснила и других зооноза, које се преносе са животиње на људе. Не постоји нека велика вероватноћа да се у неким градским условима појави беснило, али, по нашем закону је обавезно да се пас са нека три месеца вакцинише, да буде чипован и евидентиран, да пас има као неку личну карту.
Када је у питању вакцинација против беснила и ту постоји доста проблема, јер одређене групе заговарају касније вакцинацију.
– Имају разне групе у оквиру држалаца паса, као, на пример, код ловаца, који мисле да та вакцина оштећује њух и они не вакцинишу пса пре годину дана, иако су ти ловачки пси ризичне групе, јер иду по шумама. Они би требало два пута годишње да се вакцинишу, јер су директно изложени сусрету са животињом која је оболела. Код тих паса, тај ниво антитела против беснила, мора увек да буде на врхунском нивоу, јер после три до четири месеца спада.
– Постоји опет та друга категорија, који излажу псе на изложбама. Они такође заговарају да се пси не вакцинишу пре годину дана, јер ће, наводно, да им се од вакцине упропастити длака. А то нема ни научну, нити било какву другу основу. Обично кажу да су те информације видели на интернету. Па да је тако лако, могао сам и ја факултет завршити преко интернета, а не да проводим године да би нешто научио.

Власник „Анубиса“ каже да је проблем и при набаљању пса, јер све расе нису за свакога. Зато је позвао све оне који хоће да набаве кућног љубимца да дођу код ветеринара на савет.
– Ко не излази из куће и гледа филмове, за њега је чивава, а не мађарска вижла или немачки овчар, којима треба 15 км дневно да пређу. То су нека основне ствари – рекао је др Ђаповић.
Поред тога, веома је битно да се води рачуна о исхрани.
– Пси не могу да се хране као свиње, да се хране три пута дневно. Дођу овде власници и жале се да пас неће да им једе. Када питам колико га пута дневно хране, шта му све дају, онда им објасним да пас може пет дана да не једе и да нема проблема. Пас може да буде иритиран, када има сваки дан да једе колико хоће, јер њихов дигестивни тракт другачије функционише. Он је као вук, данас се преждере, поједе пет кила нечега, јер то је уловио и натрпао се, и он је седам дана миран. Псима прија да има један дан у недељи да не добију оброк. Пас нема ту свест да зна да ће њему газда или газдарица опет сутрадан дати храну, па ће пас да једе и једе и онда се склони, а то забрине власнике. Такође, велика је грешка око костију, које могу да донесу велики проблем. Псима је коска четкица за зубе. Ту немају ништа здраво да поједу, али су кости нешто што њима одржава хигијену зуба. Али и то се погрешно схвата, па дају псима да је једу за оброк. Ако дође до зачепљења црева, то је још лак проблем, јер коске могу да поцепају ждрело или желудац пса. Тада мора хитно да се ради хируршка операција, а ако се не уради, онда је за пса сигурна смрт. Због чега је тако? Пси су најлошији жвакачи, па прогутају све што може да им прође кроз ждрело, а кости незгодно пуцају и имају оштре ивице. Из једног пса сам извадио комаде намештаја, цео запоњац од овце, све са рожином од папка и кожом, док сам у другима налазио сунђере, цуцле. Све то заглави у њиховим цревима и ту остане, па и то је разлог ако пас неће више да једе. Зато мора квалитетна дијагностика да се уради. Толико сам се сретао са тим, па могу одмах да препознам о чему се ради, али, опет, најсигурније је урадити дијагностику апаратима. А за небригу о псима говори и случај када ми је дошао човек и каже да из ране пса излазе црви и каже да му је то од јуче. Ја му кажем да нисам авиомеханичар, ја сам ветеринар који зна који период треба да се нека промена развије и настане. Такође, људи не могу да поверују колико брзо долази до развитка и пантљичаре, ехинококозе и глиста. Још, што се тиче исхране, такође бих додао да је битно да се дају витамини, рецимо, кравама, које дају 20л млека дневно. Мора о тој крави да се води рачуна, а не да власник каже, то је скупо. Па немој онда да је држиш, јер то је малтретирање животиње – рекао је Ђаповић.
На питање да ли код нас има болести квргаве коже, због које је проглашена епидемија у Бујановцу и Босилеграду и да ли је код нас планирана вакцинација говеди од те болести, др Ђаповић каже:
– Вакцинација ће се обављати у целој Србији и ужички крај је трећи прстен предвиђен за вакцинацију. То није опасно по људе, али језиво може да поремети економију државе. Животиње које су заражане морају да се нешкодљиво уклоне, не само оне, већ и остале животиње у штали. Држава надокнађује ту штету. Код нас нема те болести. Мислим да је сада проблем набавке тих вакцина, треба око милион доза. У зараженом подручју је 22. и 23. јуна кренула вакцинација, други прстен је Прибој, Пријепоље, Сјеница, Ивањица, Нова Варош, а после смо ми.
На питање да ли има случајева антракса, наш саговорник каже:
– Антракса код нас нема, спорадично се појави у Сјеници, мада, последњих пар година, можда су забележена један или два случаја. То је под контролом, јер где су ти дистрикти, као што је Сјеница, ту се ради вакцинација сваке године.
У нашем крају ипак су обавезне неке вакцинације домаћих животиња.
– Држава има програме заштите од тих веома опасних болести, као што су бруцелоза и турбекулоза. Много се ради на спречавању турбекулозације код говеда и нема је. Можда ће сада бити укинута та вакцинација, док бруцолозе има. Код тих програма мера, сваке године нешто се дода, нешто се избаци. Зато се сада додаје програм мера за спречавање квргаве коже. То је егзотична болест, која је дошла из Египта, а на начин на који је дошла, искључиво је нелегална трговина. Дошла је преко Косова, где ми немамо никаве контроле, ни података. Ово је сада релативно на време препознато и реаговано, али мало је проблем са тим вакцина, пошто их ми нисмо имали. Грци их користе од прошле године, а Израел још раније. Где се не уради вакцинација, то је као буктиња и зачас се распламса и огромна је економска штета. Зато се каже да лекар спашава човека, а ветеринар човечанство, јер, да нема њих, многе болести би одавно уништиле све живо на земљи – закључио је наш саговорник.
Када су у питању езготични љубимци, у Ужицу их нема много. Нема ниједног власника змија, биле су некада две игуане, а има човек који гаји паукове тарантуле.
Звездана Глигоријевић

  kućni ljubimci, novosti iz užica, novosti sa Zlatibora, vesti iz užica, vesti sa Zlatibora, veterinarska stanica anubis, vreme Užice, vreme Zlatibor, zoran đapović užice

Comments

comments