Nekad čovek ni ne zna šta sve zna.
Evo, na primer, moj slučaj.
Ja sam imao vrlo solidnu vojnu karijeru, dogurao sam do čina starijeg vodnika i sve bi bilo u redu da me nije uzeo na zub neki kapetan.
Nije mu bilo dosta što me je stalno proveravao i pretresao, nego je na kraju uveo za mene i alkotest.
Ispalo je da sam ja nekakav alkoholičar, a ne normalan čovek koji povremeno popije iz zravstvenih razloga.
Sve u svemu, bili su prema meni maksimalno nekorektni i dobio sam otpust iz vojske.
Ispostavilo se da nije lako naći posao sa mojim zanimanjem.
I taman sam počeo da gubim svaku nadu, kada se pojavio ovaj novi zarazni virus.
Čim je proglašena epidemija, naš Predsednik, a ujedno i Vrhovni komandant, proglasio je vanredno stanje, i naredio da se angažuje i naša vojska.
E, tu sam se iskreno iznenadio.
Što ti je vojna tajna, niko od nas u vojsci nije ni znao da smo osposobljeni i za borbu protiv virusa!
Ali srećom, što obična vojska ne zna, Vrhovni komandant zna.
Tako da sada moje bivše kolege čuvaju narod od napada virusa.
Meni lično se odmah vratila nada u zaposlenje i već sam spreman za akciju.
Zato obaveštavam sve građane Srbije, da sam u punoj borbenoj gotovosti!
Ko god želi da me angažuje za zaštitu, stražarenje, izviđanje, odbranu ili čuvanje od novog virusa, neka mi se odmah javi.
Stariji vodnik Aksentijević stoji vam na raspolaganju!
Služimo narodu!
Slobodan Simić
