САША ЈАНКОВИЋ У УЖИЦУ
Конвенција председничког кандидата Саше Јанковића одржана је недељу, 26. марта, у Народном позоришту. Пред пуном салом позоришта говорили су Рушка Дабић, Тања Војтеховски, Срђан Шкоро, Кокан Младеновић и Саша Јанковић.
Прва се присутнима обратила активисткиња Рушка Дабић.
– Моја борба је трајала је 24 године, а пре четири године сам се уморила од ружних вести, од тога да је важније шта је обукла нека старлета, него дете које је добило неку награду. Уморила сам се од тога да пензионери не смеју да проговоре, да учитељи нису учитељи ако децу инфицирају знањем и ако их уче да мисле својом главом. Направила сам свој свет, у коме се знање цени, у коме цвета љубав, у коме нема страха. У мом свету влада љубав, која показује да могу људи да се чују, иако размишљају различито. Што више мислимо својом главом, веће су шансе да урадимо нешто добро и нешто корисно за нас. У мом свету лекари раде свој посао и негују здравље нације, у мом свету се суди по правилима и по законима, а не по братским односима. У мом свету не морамо да живимо на интернету, људи говоре шта мисле, вреднују знање, преузели су одгoворност за свој живот. И тако је мој свет у мојој глави живео четири године. А онда је изненада решио да се појави преда мном и у мој свет је стигао Саша Јанковић, да мој свет оживи – рекла је Рушка Дабић.
Новинарка Татјана Војтеховски је поручила грађанима да се склоне у куће када наиђу аутобуси, јер постоји реална опасност да нас угурају у те аутобусе и да нас возе по Србији 2. априла.
– Поново сам активисткиња. То је један усуд, јер сам била више пута. Три пута смо чекали да се нешто догоди и ништа се битно није променило. А ја их питам, што не једу три пута, што не заливају цвеће три пута. Ово није ствар политике, већ живота. Да ли ћу на послу имати проблема што подржавам Сашу Јанковића, а ја питам да ли ћу имати проблема што мислим? Нико нема право да ми то одузме. Знам шта хоћу и шта нећу. Не пристајем да ми судбина зависи од његовог расположења, пошто се он свима нама бави. Ја неће да пристанем на то што мислим, да ме назива хулиганком, олошем, издајником, страним плаћеником. Нећу да пристанем на то. На скупу подршке Саши Јанковић у Нишу на скупу је говорио генерал Срето Малиновић, који је био командант 98. ловачког ратног ваздухопловног батаљона. Он је 24. марта 1999. године кренуо у неравноправну борбу и постао чувен по изјави: „Србија зове, анђели моји челични“. Генерала је Александар Вучић прогласио НАТО генералом. исти тај Александар Вучић је на годишњицу бомбардовања довео Шредера и те јадне људе које вози по Србији, да тапшу Шредеру. Ја нећу да пристанем на то. То је губитак достојанства. Зато сам подржала Сашу Јанковића. Нећу да имам председника од чијег лупетања по свету ме је срамота. Ово више није питање политичког програма, ово је питање основног достојанства – рекла је позната новинарка и најавила свог колегу, који се пре три године усудио да каже шта мисли, па тако постао „случај Шкоро“.
– Новак Ђоковић је изјавио како се стиди што људи и његовој земљи живе са 200 евра. Александар Вучић је рекао да га је срамота како нам добро иде. Овај први је најбољи спортиста свих времена, а овај други се труди да буде најгори политичар на овом простору. Када Новаку Ђоковићу треба помоћ, он затражи медицински тајмаут, а када Вучићи не иде добро он иде на систематски у Москву, а понекад на полиграф. Више тамо не одлази, јер кажу да је полиграф експлодирао колико је лагао. Када би у нашем казненом законодавству постојала казна за вређање здравог разума, мислим да би Алекнсадра Вучић добио пет доживотних робија. Није довољно да га учитељица пошаље у ћошак, ми морамо да га пошаљемо у ћошак. Не само у ћошак, морао би да клечи на кукурузу и да моли све грађане Србије да им опростиме за све недаће у последњих 20 година које смо доживели. А сада имамо јединствену, а бојим се последњу шансу да то исправимо. Не кошта много да се погледа ко је први на листи кандидата, а то је Саша Јанковић и да у другом кругу учинимо да то буде последњи Вучићев круг – рекао је Шкоро.
Понати редитељ Кокан Младеновић, чије се представе често забрањују, своје обраћање присутнима почео је стиховима из поеме „Кадињача“.
– Тако почиње песма о једном слободарском граду Ужицу. Ви сте доказ да данас у Србији има слободних територија, јер постоје слободни грађани. Насупрот нама слободним грађанима, постоје неки неслободни грађани, трпани у аутобусе и храњени сендвичима, који ових дана обилазе Србију и пролазе поред билборда на којима пише АВ, АВ, АВ. Учестало то понављају, мада у Србији и паметнији пси престају да лају, јер их је срамота да говоре ав, ав, ав. За разлику од њих, ми као слободни грађани знамо шта је слобода, а Чехов каже да је слобода од силе и лажи. Сила може да дозволи себи да сруши Савамалу ван контроле и да нико не одговора, али мора да се зна да постоји сила закона и народа. А лаж, када неко говори о економском просперитету земље, а пре два дана се убио један гладни радник, који није примио 20 плата. Самоубиство једног гладног радника је самоубиство нације и то је нешто за шта ће неко морати да одговора. Ми имамо прилику да изаберемо грађанског председника – рекао је Младеновић и завршио поново са тиховима из „Кадињаче“: „… за нове дане да свима сване, да ову земљу поштени газе, да више нема гроба до гроба, ни гладних поред кућног плота, да нема лажи…
Саша Јанковић је рекао да је Ужице за њега слободарски град, али да га веже непријатна ситуација када је ступио на дужност заштитника грађана.
– Тек сам био изабран за заштитника грађана и сазнао за тешку злоупотребу против грађана. Покренуо сам поступак контроле и затекао се у овдашњој касарни тог државног органа, када ме је позвао један министар и питао ме да ли сам нормалан што сам покренуо поступак контроле против њега и његовог министарства. Питам га да није заборавио да сам заштитник грађана и да сам изабран по Уставу, и да радим свој посао. Он ми је рекао да су ме они изабрали, немој да ме смене. Кажем му да могу да ме смене, али док ме не смените ја ћу да радим свој посао. А он пита, да ли мислим да ли сам ја прави омбудсман?! Кажем да јесам и још му кажем, хајде да се претварамо да сам ја прави омбудсман, а он прави министар. Данас ми је циљ да буде један државни орган којег бирају грађани, председник државе, а не странке, политика дружине, братије, да ово буде држава у којој ће свако радити свој посао. Да ли је тешко имати своју државу, у којој грађани одговарају пред законом, а не пред братијом? То за нас није немогућа мисија. Те немогуће мисије се поприлично лако решавају. Што је мисија тежа, ми пре успевамо да је решимо – рекао је Јанковић.
Он је рекао да у овој земљи ништа више не може да се ради, нема смисла, не само да смо гладни, не само да је интелигенција увређена.
– По званичним статистикама Европске уније имамо највећи јаз између богатих и сиромашних, а човек изађе у јавност и каже како му је непријатно како нам добро иде. Човек није желудац, ни ум, човека чини његово достојанство и понос. Ти људи покушавају да нам сломе кучму, да смо проклети, да код нас не може баш ништа да успе, да треба да нам дође Шредер, Блер, Гузенбауер и ти други, да нам реше економију. Откако су они дошли на сцену, кренуло је све на доле. Питали су ме неки од тих странаца, британске дипломате, да им објасним односе СРС и власти. Власт чине председник владе Александар Вучић, председник државе Томислав Николић, председник Народне скупштине Маја Гојковић, гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић. Па ти људи да су иоле имали шлифа, сачекали би Војислава Шешеља када се вратио из Хага и рекли:“Шефе, завршили смо посао, изволи кључеве Србије“. Данас влада СРС, само са другим именом. Не би ми то сметало, да није једино начин те владавине да убију све друго у Србији, на економски, политички или било који други начин, да убију жељу за животом у нама и да кажемо сами себе нема више наде, да кажемо деци да су пакују и оду одавде – рекао је Јанковић
Он је поручио да ово није питање политике и физичког опстанка.
– У овој земљи је култура статистичка грешка, наука, сем оних са купљеним дипломама је егзибиционизам, људи су трошак, у овој земљи радници се изнајмљују, а не запошљавају. Ми смо окупирани у сопственој земљи. Када су ми рекли да је Шредер на предизборном скупу Александра Вучића, рекао сам да не претерују, али он је стварно био. У сваком граду где сам био, грађани се жале да лоше живе – рекао је Јанковић.
Подсетио је да одавно нисмо имали државни удар.
– А онда се појави хитна вест да се Вучић састао са најповерљивијим сарадницима, а не са представницима институција, агенција, државним органима, рукводиоцима који доносе одлуке. Па, за то нам треба држава, а не дружина. Тако исто треба да одговорни и стручни људи да саберу и одузму, и изађу пред грађане и кажу аргументе који су за или против НАТО-а – рекао је Јанковић.
Саша Јанковић је између осталог рекао да Александар Вучић сам изазива кризе и потом се појављује као да их он сам решава, а, коментаришући тренутну владавину права, он каже да су судске пресуде невероватне. Као пример је навео Небојшу Стефановића, који је свој спор са „Нином“ решио за три месеца, а тамо неком лекару, који је одговоран за смрт детета, пресуда застарева. Или, навео је пример, Богољуба Карића, чији је случај застарео.
– Док је био на потерници, Томислав Николић се виђао са њим у иностранству. А после застаревања пресуде Вучић се прво љутио, а после седам дана срео се са Карићем и отвори шопинг мол. То није било довољно, па му се Карић придружио у кампањи и хвала му на томе. Карић је за Београд рекао да има сјајне шансе за туризам, да имамо много лепе девојке… Како странци гледају на то? – рекао је Јанковић.
– Ова власт једино што ради је да нас држи као таоце своје неспособне власти. Треба их ставити у шпајз историје, те људе који нас данас чувају од самих себе, који владају Србијом као фудбалски хулигани … Треба да дођу људи који себе не виде као државу, на локалном нивоу да дођу људи које лично познајете, да се за њих гласа, а не за партију. Себе не доживљавам као политичар, нисам храбар, али не смем да будем кукавица. Питају ме многи да ли ћу моћи да променим нешто – моћи ћу да променим – рекао је Јанковић и поручио грађанима да не жели да им вређа интелигенцију, јер они сами знају шта је најбоље за њих и да гласају за себе.
З. Г.
