O Frankofoniji:
Termin Frankofonija je prvi put bio upotrebljen krajem 19. veka od strane jednog francuskog geografa. On je tim terminom hteo da na neki način obeleži zemlje u kojima se govori francuski jezik, ne samo kao zvanični jezik, već i sve zemlje u kojima je francuski prisutan u diplomatiji i obrazovanju. Moderna Frankofonija postoji od 1970. godine, zahvaljujući Međunarodnoj organizaciji Frankofonije koja je osnovana u Parizu. Ta organizacija se bavi promocijom francuskog jezika u svetu. Postoje stalni članovi Međunarodne organizacije Frankofonije i zemlje posmatrači. Srbija se 2006. godine priključila ovoj organizaciji kao posmatrač. Ova organizacija okuplja 77 zemalja u kojima živi 890 miliona ljudi koje spaja francuski jezik. Francuska je srce frankofonije, ali telo i duša su celi svet.
Francuski jezik je službeni jezik u UN i EU. Francuski je 9. jezik na svetu po korišćenju i osim engleskog jedini koji se govori na svim kontinentima.
Međunarodni mesec Frankofonije, koji se obeležava u martu svake godine, slave svi frankofoni i frankofili širom sveta. To je povod i lepa prilika i za našu školu – da oda počast francuskom jeziku i kulturnom bogatstvu Francuske. Danas u svetu 275 miliona ljudi na pet kontinenata govori francuski i ovaj mesec je veliki praznik i veoma značajan za sve njih. I u OŠ „Dušan Jerković“ u Užicu tradicionalno nekoliko godina mart je mesec proslave francuskog jezika, njegove lepote, bogatstva i raznovrsnosti.
Nastavnice Jelena Nedić, Dušica Novaković i Nevena Žeravčić Marković aktivno su pripremale program kroz vannastavne aktivnosti i predstavljale umetnost i kulturu Francuske na različite načine – kroz šansone i muziku, dramske odlomke „Malog princa“, poeziju i književnost. Bibliotekarke Mirjana R. Pejović i Ana Duković pridružile su im se i predstavile deo knjiga i periodične publikacije na francuskom jeziku, koji se nalaze u školskoj biblioteci, priredivši izložbu u holu škole. Zajedno su osmislile program proslave i uvežbavale ga sa učenicima.
Prvi put učenici naše škole učestvovali su na nagradnom likovnom konkursu Udruženja profesora francuskog jezika „Francuski slikam, pričam i bojim jer ga baš volim“, ali, na žalost, nismo imali zapaženih rezultata.
Svake godine sve veći broj učenika učestvuje u različitim aktivnostima koje proslavljaju francuski jezik i frankofonu kulturu. Tokom celog meseca razgovarali smo i istraživali o Frankofoniji, o zemljama i ljudima koji su uključeni. Ove školske godine učenici su odlučili da izrađuju panoe o francuskim pesnicima, o Francuskoj i Parizu, ali najviše radova bilo je o simbolima Francuske – Ajfelovom tornju, Trijumfalnoj kapiji, petlu, siru, bagetu, beretki, parfemima, Asteriksu i Obeliksu… Ispisali su i sve pozdrave na francuskom, izabrali citate poznatih francuskih pisaca i pronašli sve zastave frankofonih država, te svojim mnogobrojnim radovima ulepšali hodnike škole.
Učenici su najviše uživali u učenju tekstova na francuskom jeziku i probama između časova. Nekada imaju poteškoće jer je ovaj jezik težak za izgovor. Koristili smo i dramsku interpretaciju kao metod za učenje pripremajući delove „Malog princa“, tako da su đaci imali priliku da i kroz javni nastup i scensko izvođenje vežbaju izgovor. Zanimljivo im je bili i učenje pesama jer pored teksta spremali su se za muzičko-scenski nastup.
Sve smo zajedno zaokružili našom priredbom, održanom 31.marta 2017. godine u unutrašnjem dvorištu škole, koja je bila najviše u znaku muzike i poezije i mnogobrojni gosti su mogli zaista da uživaju.
Veliki broj francuskih pesama, od dečijih brojalica do svetski poznatih kompozicija frankofonih autora poput Edith Piaf, Indile, Celine Dion, Helene Rolles, Jacques Brela, Vaya con Dios, ali i onih nama možda manje poznatih, Maitre Gims, Noir Desir, otpevale su uglavnom naše učenice. Dečaci su više recitovali i glumili. Burni aplauzi pratili su svaku tačku, svaka sledeća nestrpljivo se čekala, svi su bili prepuni utisaka, pozitivna atmosfera širila se školom.
Čestitamo svim učenicima na još jednom izvrsnom nastupu!
Posebno želimo da se zahvalimo našem roditelju, popularnom muzičaru Dejanu Petroviću, koji nam je svojom donacijom muzičke opreme omogućio kvalitetniji zvuk i doprineo uspehu i lepoti naših priredbi.
M. R. Pejović, A. Duković, J. Nedić
