ТАМАРА ГРАШИЛОВИЋ, ПЕВАЧИЦА
Тамара Грашиловић, матуранткиња Економске школе, већ има своју публику. Ова млада девојка са гитаром у руци и умилним гласом, већ је наступала у неколико локала у граду. Гитару свира одавно.
– Већ 14 година сам члан Културно уметничког друштва „Севојно“. На једној турнеји са КУД-ом, један мој друг је свирао гитару и мени се свидело како звучи. Тада ми је дошла жеља да почнем и ја да свирам. Отишла сам у приватну музичку школу „АРС нова“ и кренула полако. Стално сам вежбала код куће. Када сам завршила музичку школу, наставник ми је рекао да могу да почнем и јавно да свирам. Са музиком одавно живим, јер сам са пет година кренула да играм, па после певала етно музику, волим песму и игру, а сада и гитару – сећа се Тамара како је почела да свира гитару.
Да наступа по градским локалима је почела тако што ју је један друг упутио да она може да свира и да пева.
– Немања из бенда „Исток“, који је већ дуже време у музици, када ме је чуо како свирам и певам, позвао ме је да наступам са њим. Заједно смо свирали и певали, све док он није основао свој бенд. После сам се осамосталила и већ три године радим сама – каже Тамара.
Она свира акустичну гитару, а воли да слуша поп-рок и тиме се бави.
– Мој први наступ у локалу је било у „Пашиновцу“, а једно време сам свирала у „Жижију“, „Бум бару“, мало у „Уни“, на местима где се слуша та музика, где није нападно…
Тамара је четврта година средње школе. Успела је да повеже и музику и школу.
– Музика је оно што волим и та љубав ме држи да се бавим са тим. Стигне се школа и учење, иако увече имам или свирку или пробу, јер сам још увек у КУД-у. Са њима сада свирам, певам, играм и идем на турнеје. Увече, када имам свирку у локалу, дође моје друштво, а појави се неко са стране и остане. Ти који ме нису познавали, када виде мене тако младу да свирам и певам, веома се изненаде. Али, прихвате ме веома брзо. Имала сам тај неки страх у почетку да будем сама у тим свиркама, мада сам успела да се снађем. Звала сам друштво да не бих била сама у кафићу, па они доведу још неког свог и направи се лепа атмосфера – каже Тамара.
Поред наступа у кафићима са музичком школом „АРС нова” наступала је на тргу, у Градском културном центру, у мини позориштима и школама, учествовала је на Парк фесту пре четири године са музичком школом.
– Уз музику, песму и игру стекла сам доста пријатеља и нека нова искуства. То је нешто што ме испуњава. Ако имам доста да учим, узмем гитару да се мало одморим, ако сам имала лош дан, музиком поправим. Неки моји пријатељи имају само школу као обавезу, не баве се неким спортом и дан проводе уз кафу или шетњу, а ја своје слободно време проводим уз гитару – казала је наша саговорница.
Она признаје да је гитару тешко свирати.
– Неке солаже, деонице, биле су ми проблем, пошто имам мало краће прсте. Да би их научила, баш сам се намучила. Ако не могу да их одсвирам после сат времена вежбања, наљутим се и кажем да нећу да их учим. Али, опет нисам одустајала. Имало је неких песама које нисам могла одмах да одсвирам, па оставим гитару, и када се саберем кренем из почетка. И научи се. Зато је потребна воља и да волиш то. Иначе, више сам за ритам гитару. Песме које свирам у локалима бирам сама, шта ми се свиђа, шта ми лежи. Ако ми се свиди како звучи када је отпевам, онда је редовно певам.
Она је додала да често са друштвом свира напољу.
– Окупимо се негде напољу и сви певамо. Лети се највише окупљамо на плажи. А на то ме је навикао мој старији брат. Са њим сам кренула да излазим у „Пашиновац“ и тада је свирао Миланче. Некако сам упала у то старије друштво, они су имали бенд „Вулов“, а после се растурили, јер су кренули на студије. Они су исто ишли на плажу, на такозвано „црвено“. Било је ту младића и девојака који дођу седе и певају са једном или две гитаре, и остане се дуго и ужива се у томе.
Професори у Економској школи, како каже, Тамара углавном благонаклоно гледају на њу и њену гитару.
– У школи једном годишње правимо виртуелно предузеће са виртуелном прославом. Зна се да сам ја задужена за музику, другарица је асистент и направимо као неки програм. Професори воле да слушају музику и мислим да им је драже да се неко бави тим и изостане из школе због концерта, него кад побегне са часова. Има доста ђака који се баве музиком и у представама које приређујемо за Савиндан или Дан школе убаци се по нека песма коју свирамо и певамо, а направили смо и хор, имамо и глуму – каже Тамара.
Тамара планира да упише Филолошки факултет, српски језик и књижевност, али и да се бави музиком.
– Сад, да ли ћу се музиком бавити озбиљније видећу, али вероватно ћу, као и до сада, свирати у неком од локала у Ужицу – рекла је Тамара.
Звездана Глигоријевић
