Ту је погинуо батаљон цео…
Поводом 74. године битке на Кадињачи, на спомен обележју на овом брду удаљеном 14 км од Ужице, одржан је парастос и подсећање на изгинуле борце Радничког батаљона 29. новембра 1941. године.
На Кадињачи се окупило више стотина потомака палих бораца, Војске Србије, полиције, локалне самоуправе, поштовалаца НОР-а из целе Србије, као и делегације коју чине Словенци, Французи и Италијани.
Градоначелник Ужица Тихомир Петковић подсетио је на битку у којој су изгинули скоро сви борци Радничког батаљона 29. новембра 1941. године и на постојање Ужичке републике. Тада се око 300 радника, пекара, опанчара, супроставило око 3.000 добро наоружаних Немаца.
– Они су на Кадињачи пре 74 године дали своје животе, бранећи одступницу Врховном штабу, партизанским одредима и партизанској болници. Преко 300 бораца, укључујући делове Посавског одреда, супроставило се далеко надмоћнијем непријатељу, који је спроводио офанзиву на једину слободну територију у Европи, Ужичку републику. Радничким батаљоном руководио је Андрија Ђуровић, а четама партизанског одреда Душан Јерковић. На Кадињачи су изгинули скоро сви борци Радничког батаљона са својим командантима, али је задатак извршен. Врхвном штабу и партизанским снагама обебеђено је време да се повуку из Ужица ка Златибору. Борбе су почеле рано ујутру, а предвече 29. новембра 1941. године Немци су успели да уђу у Ужице – подсетио је Петковић.
Он је рекао да је Ужице поносно на својих 67 слободарских дана, на Ужичку републику, на своје хероје Радничког батаљона.
– Они који су жртвовали своје животе на Кадињачи заслужују наше највеће поштовање. Клањамо се сенима тих храбрих људи који су пружали снажан отпор непријатељу руковођени антифашистичком идејом и дубоко верујући да вреди погинути за одбрану свог града, одбрану кућног прага, и слободу коју ће дочекати и у њој живети њихови потомци. Сваке године, 29. новембра овде на Кадињачи евоцирамо сећања на велику битку и одајемо пошту палим борцима Радничког батаљона.
Милан Поповић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, рекао је да самим присуством великог броја људи на спомен облежју Кадињача потврђује се да бранитељска крв није узалуд пала.
– Стојимо пред овим спомен комплексом где ветрови хује, а можда нам се од хука ветра и на помисао на партизанске Спартанце, учинило да чујемо те храбре кораке припаднике Радничког батаљона на челу са командантом Андријом Ђуровићем. Нису знали да корачују у сигурну смрт, јер њих је било 243, а Немаца 3.000. Неки историчари сматрају да су они жртвовани, да би се заштито Врховни штаб, јер како схватити такву храброст борбе прса у прса са далеко надмоћнијим непријатељима. Како схватити да су тог 29. новембра 1941. године, на 14 км северозападно од Ужица, борци Радничког батаљона, заузели положаје и скоро одмах откривени од надмоћнијег непријатеља, који је имао и тенковске јединице и велику артиљерију, и који их је убрзо опколио. Битка на Кадињачи није дуго трајала, изгинули су скоро сви борци Радничког батаљона, а непријатељ је мучки убио свакога уоченог рањеника. Немачке трупе окупирале су Ужице и на тако бруталан начин окончали раздобље Ужичке републике – рекао је Поповић.
– Ми, данас, самим присуством, потврђујемо да бранитељска крв није узалуд пала. Непријатељ није успео да угуши слободарски дух нашег народа. Нису узалуд пали, доказали су својим отпором и жртвовањем да слобода нема цену. Њихова крв тече нашим венама и данас се поклањамо њиховим сенима. Захваљујући њиховим слободарским сенима, Србија доказује да је увек била на правој страни, на страни победника. То је пут којег се Србија данас држи и недозвољава да је у томе било ко поколеба. То је антифашистички пут, пут очувања мира, слободе и демократије – рекао је Поповић.
Палим борцима Радничког батаљона поклонила се делегација из Словеније, Француске и Италије. Лука Чипијен из Пирана из Словеније, каже да су дошли овде да се поклоне борцима које не треба заборавити.
– Били смо прво у Јајцу где је био АВНОЈ, а затим били у Сарајеву и сада дошли на Кадињачу. Доста година путујем по Босни и евоцирам успомене на храбре борце пале у Другом светском рату, који су се борили против фашизма. Њих никада не треба заборавити, не смемо заборавити шта су за нас урадили наши дедови и да не дозволимо да се фашизам икада поново појави – рекао је Лука.
Са њим је била и Соња Франчич, из истог града, која каже да су дошли да одају пошту страдалим борцима Радничког батаљона.
– Према њима гајимо посебно осећање, јер су то људи највеће вредности, који су дали своје животе у првим данима рата, који су се први дигли против фашизма. Они су били узор читавој поробљеној Европи и били су прве масовне жртве који су пружили отпор – рекла је Соња.
Италијан Дијего Верзењаши, из околина Трста, дошао је на Кадињачу са оригиналном заставом бригаде Гарибалди.
– Мој отац је био командант бригаде Гарибалди из Трста, а од главног команданта Рикарда Ђакузија наследио сам ову заставу, коју са поносом носим – рекао је Дијего.
И чланови борачког удружења из Барајева Душан Шаула и Симић Добривоје, носећи југословенску тробојку поклонили су се палим борцима.
Звездана Глигоријевић
