POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO „KOZA I VUK“
U poljoprivrednom gazdinstvu „Koza i Vuk“ na Beloj Zemlji, Gordana i Zoran Nićiforović uskoro očekuju prinovu od 34 koze. Ovo gazdinstvo, koje broji stado od 50 alpskih koza, planira i proširenje mlekarom, kao i nekim drugim novinama.
Nićiforovići su 1992. godine izbegli iz Bosne i Hercegovine. Došli su u Užice i radili su razne poslove da bi preživeli. Gordana je bila zdravstveni radnik, a dolaskom u Srbiji bavila se trgovinom, šivenjem, da bi se sada posvetila kozarstvu. Njen suprug Zoran radio je kao bagerista, ali se i on pridružio svojoj ženi.
– Rodom sam iz ovih krajeva, a na Beloj zemlji živimo od 2001. godine. Tada smo imali dve koze, ali smo to ubrzo prekinuli. Kućili smo koliko smo mogli. Sada deca su porasla, unučad velika i sve je došlo na svoje mesto. Mi smo se posvetili kozama od pre tri godine. Prvo smo imali ovce, ali njih je teže čuvati, pa smo rešili da zamenimo ovce kozama. Koze su mnogo mirnije i neće da idu na ispašu, ako nema nekog sa njima – priča Gordana.
Kupili su kozu i jarca, pa pet koza, a onda su konkurisali kod Fondacije Ane Divac i Grada Užica za subvencije od 8 matičnih koza. Stado su proširili, a onda je i njihov sin konkurisao, tako da su dobili još osam koza.
– Počeli smo da matičimo i naše koze tako da sada imamo dve do tri neumatičene. Pomoć od 7.000 dinara subvencija ima veliku ulogu po kozi. Velika je to pomoć, jer smo počelo skoro od nule. Sada smo stvorili jedno stado od 50 koza i jarića – objasnila je Goca.
Kažu da gajiti koze nije teško. Imaju svoje domaćinstvo, a država im je dozvolila šume gde ih mogu puštati na pašu.
– Imamo seno, nešto kupujemo, a nešto obezbeđujemo sa mog imanja koje sam nasledila od oca. Kukuruz nabavljamo od proverenih organskih proizvođača iz Vojvodine. Proizvodnja je potpuno organska. Proizvodimo sir, mleko, surutku i počeki smo da radimo urdu. Koza je veoma zahvalna životinja. Alpska koza može da se jari dva puta godišnje, ali mi im dozvoljavamo jednom, jer nam tako odgovara zbog mleka. Inače, alpino koze dobro podnose naše uslove, odgovara im klima, imaju visoku mlečnost. Jedna koza stara od tri do pet godina može da da tri do četiri litra mleka, dok prvorotke oko litar mleka. Od proleća do jeseni mleko sirimo i ujutru i uveče. Sada imamo muzilicu za dve koze odjednom, a planiramo da proširimo proizvodnju i da se nabavi muzilica za šest koza odjednom. Ovo sada što imamo koza, to možemo da postignemo Zoran i ja. A sin i snaja planiraju da uskoro dođu iz Beograda i preuzmu sve obaveze oko koza. Oni planiraju i otvaranje mlekare, za koju smo već nabavili mašine za proizvodnju mleka i sirenje, ali objekat nije završen. To je objekat 6 puta 4 metara, a dodatno je u planu da se napravi komora od 20 kvadrata. Ali to zavisi i od države i grada, odnosno subvencija koje oni daju. Pored toga, planiramo i proizvodnju organskog povrća u našim plastenicima. I sada imamo plastenike u kojima proizvodimo organsku hranu i tu nam stajnik od koza dobro dođe. Za sada imamo jarca koji prirodno oplođuje koze, a kada bude došlo do proširenja stada, verovatno će se koristiti i veštačka oplodnja. To će sve sin i snaja organizovati – rekla je Gordana i dodala da su koze dosta umiljate životinje.
Zoran je glavni čobanin i sa njima je stalno, kada je lepo vreme, period od ranog proleća do kasne jeseni, čuva ih po šumama, a zimi ih hrani u štali.
– Neće da idu nigde na ispašu ako nema nikoga od ljudi sa njima. Kada dođu sa ispaše one ulaze u štalu iz koje imaju dva ispusta za polje, tako da su ponovo napolju. Sunce im je jako potrebno zbog dlake, a mora se voditi strogo računa da koza ne pokisne – rekao je Zoran.
Narod je čuo o lekovitosti kozjeg mleka, a to nam potvrđuju i Nićiforovići.
– Nama je najvažnije da je zdravo to što proizvodimo i na putu smo da dobijemo sve sertifikate. Imamo dosta mušterija od ranije i oni se uvek vraćaju. Mleko uglavnom zamrznemo pred kraj sezone, a to isto rade i naše mušterije, koje kupuju veće količine mleka. Mleko je dobro za rast i razvoj dece, a u principu zdravo je da ga piju i svi drugi. Uzimaju i surutku, pa dođu sa kanisterima od nekoliko litara. Za surutku kažu da je dobra za jetru i kožu, a na jednom predavanju su nam rekli da je i neki čovek izlečio rak kože. Kozji loj je dobar za bronhitis kod dece – navela je Goca o lekovitim svojstvima kozjih proizvoda.
Mleko šalju i za Beograd, jer je snaja već napravila tržište kod običnih kupaca, a ima i restorani koji uzimaju kozji sir.
– Snaja, pored toga, bavi se proizvodnjom i sapuna od kozjeg mleka. Ona je već napravila neki proboj na tržištu samo zahvaljujući sajmovima koje posećuje. Traže se naši proizvodi, ali mi sada ne možemo da potpišemo bilo kakav ugovor, jer ne možemo da garantujemo da ćemo ih redovno snabdevati, dok ne povećamo kapacitete. Snaja je do sada bila dva puta na dva velika sajma u Beogradu i u Novom Sadu. Tu je ponudila i naš novi proizvod urdu. To je kao namaz od kozjeg mleka, nešto između sira i kajmaka, u sitnim grumuljicama. Pravi se od surutke, tako da ništa ne bacamo. Ima dosta zainteresovanih i za urdu. I veliku pažnju snaja je privukla svojim sapunima od kozjeg mleka. I sve su to neke stvari koje ćemo da ujedinimo i proširemo proizvodnju – kaže Goca.
Nićiforvići su posebno istakli zahvalnosti profesoru Nikoli Bajiću, direktoru Centra za organsku proizvodnju u Užicu.
– Preko njega smo mnogo toga saznali o kozarstvu, a informišemo se i preko druge literature, interneta. Bila sam i u Zimskoj školi za poljoprivrednike koje je organizovao ovaj centar, član sam svih grupa kozarstva u kojima pričamo i dogovaramo se. Zima je sada i imamo manje posla, mada je kozarstvo posao koji traži angažovanje svih 365 dana u godini. Kada se budemo preorijentisali na širenje proizvodnje i nabavku još grla, imaćemo proizvodnju mleka i sireva tokom cele godine, kao i dva ciklusa jarenja godišnje. Zato sada čekamo da nam država odobri subvencije, da bismo završili mlekaru. Prednost je sada i ovaj novi zakon, koji nam ide na ruku, da na pragu možemo prodavati naše proizvode – kaže Goca.
– Tokom 2016. godine dobili smo koze. Tada je 19 poljoprivrednih gazdinstava dobilo koze, a nas 13 je prihvatilo organsku proizvodnju. Sada se nalazimo u procesu konverzije, jer na osnovu zakona taj prelazni period traje tri godine, da bi se zemljište iz komercijalne proizvodnje doterali u zdravo stanje. Ali, ovi predeli gde smo mi, nisu se koristili u komercijalne svrhe, pa proces, kako nam je objasnio profesor Bajić, može da se ubrza za godinu ili dve. Treba nam saglasnost mesne zajednice, Savetodavne službe u Užicu i saglasnost ministarstava. Mi imamo veliku šansu da konverziju brzo završimo – rekao je Zoran.
Na kraju razgovora i obilaska štale sa kozama, ljubazni Nićiforovići nisu hteli da nas puste da idemo dok ne probamo kozji sir. I zaista, sir je izvrstan. Nema onaj karakterističan šmek, kao sir koji se pravi od mleka bele pasmine koze. U toku tog neobaveznog razgovora, upitali smo ih zašto se poljoprivredno gazdinstvo zove „Koza i Vuk“? Rekli su da je Vuk ime njihovog unuka, i nadaju da će i on jednog dana voditi brigu o kozama.
Zvezdana Gligorijević
