PEVAČICA – TAMARA MILANOVIĆ
Tamara Milanović za nepunih godinu dana pevanja postigla je puno toga – da prevaziđe početničku tremu, da nauči mnoge pesme, uklopi sa poznatim bendom i postane popularna. Ali, kako kaže, to nije iznenađenje, jer je odrasla u porodici gde se muzika svakodnevno svira i peva. Otac joj je užički muzičar, kontrabasista Zoran Milanović Ćizo i prošao je kroz mnoge tamburaške orkestre, dok je majka Snežana svirala gitaru.
– Porasla sam u krugu muzičara. Majka je svirala gitaru, a otac još svira. Otac je sada u orkestru sa Perom Glogovcem, Androm harmonikašem… Kada sam imala pet – šest godina tata mi je već tada pokazivao kako da sviram gitaru, a potom sam krenula u Muzičku školu. Svirala sam gitaru i u KUD-u Sevojno. Inače, ti tatini razni orkestri stalno su imali probe kod nas kući i imala sam priliku da čujem prelepe pesme. Imala sam sreću da porastem u porodici gde su se samo slušale prelepe pesme. Odatle se kod mene rodila strast i ljubav prema muzici. Kada sam bila srednja škola htela sam da pevam, ali se tata nije sa tim slagao. Ipak, prošle godine u februaru, tatin prijatelj Mijalko bio je kod nas na večeri i pričali su kako u našem kraju nema mnogo pevačica. Onda je pogledao u mene i rekao da ću ja da pevam. Odmah sam se pitala kako ću sada, osetila sam tremu, jer znam kakva je to odgovornost. Nisam se ranije bavila pevanjem, nisam nastupala sa mikrofonom u ruci. Međutim, Mijalko je bio uporan, „hajde da probamo, ako može, može“. Otišla sam kod njih, u grupu „Daire“, na prvu probu. Otpevala sam tri pesme, njima se to svidelo i odmah su me angažovali da već naredne subote pevam sa njima. Jedini problem, a i sada je pomalo, što sam morala da naučim sve nove pop i takozvane narodne pesme koje se sada traže, jer sam porasla uz neki drugi repertoar. Super sam se snašla sa tim ljudima i privilegija mi je što sam na početku ušla u bend sa ljudima koji iza sebe imaju veliko iskustvo i oni su mi baš velika podrška – rekla je Tamara i zahvalila se Radu, Draganu, drugu bubnjaru Daču i, naravno, Mijalku.
Ipak, Tamara se dvoumila da li da krene u te vode, ali je na nagovor druga i drugarice, koji su je savetovali da bar pokuša, jer voli muziku, pa ako ne ide lako će odustati, poslušala ih i otišla na probu.
Njen prvi nastup je bio u Ivanjici u restoranu „Vodopad“.
– To je jako lep restoran. Kada sam trebala da nastupim, bila sam pred padanje u nesvest zbog treme, ali se nisam loše snašla. Ako sam malo pogrešila ljudi iz orkestra su bili tu da mi pomognu i nikakvu kritiku nisam imala, baš suprotno, hvalili su me kao „super, samo tako nastavi“. A ja sam zaista bila uplašena i nisam nešto mnogo pesama otpevala, samo ono najosnovnije od Ane Bekute i Lepe Brene, a to sam i ranije znala od nekih izlazaka u grad. Nije bilo strašno kao što sam očekivala – opisala je naša sagovornica njen početak.
Pouzdanje je poraslo, a Tamara priznaje da više voli i da joj više leži da peva zabavnu muziku.
– Kada radimo veselja, radimo programski i to odgovara i nama i gostima. Ima dosta mladih ljudi koji vole i žele da čuju zabavnu i rok muziku, mada sve sviramo i zaista imamo široki repertoar svih vrsta muzike i pesama– kazala je Tamara.
Na pitanje da li je pevala koji put sa ocem i kako je izgledalo, Tamara se nasmešila i kaže:
– U Sopotu sam prvi put nastupala sa tatom i nastupala je pevačica Danka Stojiljković. Bila mi je čast i zaista sam uživala u njenom pevanju, čak sam je snimala telefonom. I tu sam i ja pevala. Bilo je dosta pozitivne energije, a kada pogledam u oca, baš mi bude smešno. Tata je sada prihvatio da pevam, iako je u početku bio skeptičan, jer sam navodno trebala ranije da počnem. Ali, sada ga vidim da svrati tamo gde nastupamo u okolini, pa je sav ponosan kada vidi da ljudi dobro reaguju.
Tamara sada uživa dok peva, a sa grupom često nastupa na Zlatiboru, gde je pevala za Novu godinu. Posebno je istakla da je ponosna na svoju ćerku, koja već sada pokazuje interesovanje za pevanje.
Z. G.
