Козе су умиљате животиње

- Траже се наши производи, али ми сада не можемо да потпишемо било какав уговор, јер не можемо да гарантујемо да ћемо их редовно снабдевати, док не повећамо капацитете -

ПОЉОПРИВРЕДНО ГАЗДИНСТВО „КОЗА И ВУК“
У пољопривредном газдинству „Коза и Вук“ на Белој Земљи, Гордана и Зоран Нићифоровић ускоро очекују принову од 34 козе. Ово газдинство, које броји стадо од 50 алпских коза, планира и проширење млекаром, као и неким другим новинама.
Нићифоровићи су 1992. године избегли из Босне и Херцеговине. Дошли су у Ужице и радили су разне послове да би преживели. Гордана је била здравствени радник, а доласком у Србији бавила се трговином, шивењем, да би се сада посветила козарству. Њен супруг Зоран радио је као багериста, али се и он придружио својој жени.
– Родом сам из ових крајева, а на Белој земљи живимо од 2001. године. Тада смо имали две козе, али смо то убрзо прекинули. Кућили смо колико смо могли. Сада деца су порасла, унучад велика и све је дошло на своје место. Ми смо се посветили козама од пре три године. Прво смо имали овце, али њих је теже чувати, па смо решили да заменимо овце козама. Козе су много мирније и неће да иду на испашу, ако нема неког са њима – прича Гордана.
Купили су козу и јарца, па пет коза, а онда су конкурисали код Фондације Ане Дивац и Града Ужица за субвенције од 8 матичних коза. Стадо су проширили, а онда је и њихов син конкурисао, тако да су добили још осам коза.


– Почели смо да матичимо и наше козе тако да сада имамо две до три неуматичене. Помоћ од 7.000 динара субвенција има велику улогу по кози. Велика је то помоћ, јер смо почело скоро од нуле. Сада смо створили једно стадо од 50 коза и јарића – објаснила је Гоца.
Кажу да гајити козе није тешко. Имају своје домаћинство, а држава им је дозволила шуме где их могу пуштати на пашу.
– Имамо сено, нешто купујемо, а нешто обезбеђујемо са мог имања које сам наследила од оца. Кукуруз набављамо од проверених органских произвођача из Војводине. Производња је потпуно органска. Производимо сир, млеко, сурутку и почеки смо да радимо урду. Коза је веома захвална животиња. Алпска коза може да се јари два пута годишње, али ми им дозвољавамо једном, јер нам тако одговара због млека. Иначе, алпино козе добро подносе наше услове, одговара им клима, имају високу млечност. Једна коза стара од три до пет година може да да три до четири литра млека, док прворотке око литар млека. Од пролећа до јесени млеко сиримо и ујутру и увече. Сада имамо музилицу за две козе одједном, а планирамо да проширимо производњу и да се набави музилица за шест коза одједном. Ово сада што имамо коза, то можемо да постигнемо Зоран и ја. А син и снаја планирају да ускоро дођу из Београда и преузму све обавезе око коза. Они планирају и отварање млекаре, за коју смо већ набавили машине за производњу млека и сирење, али објекат није завршен. То је објекат 6 пута 4 метара, а додатно је у плану да се направи комора од 20 квадрата. Али то зависи и од државе и града, односно субвенција које они дају. Поред тога, планирамо и производњу органског поврћа у нашим пластеницима. И сада имамо пластенике у којима производимо органску храну и ту нам стајник од коза добро дође. За сада имамо јарца који природно оплођује козе, а када буде дошло до проширења стада, вероватно ће се користити и вештачка оплодња. То ће све син и снаја организовати – рекла је Гордана и додала да су козе доста умиљате животиње.


Зоран је главни чобанин и са њима је стално, када је лепо време, период од раног пролећа до касне јесени, чува их по шумама, а зими их храни у штали.
– Неће да иду нигде на испашу ако нема никога од људи са њима. Када дођу са испаше оне улазе у шталу из које имају два испуста за поље, тако да су поново напољу. Сунце им је јако потребно због длаке, а мора се водити строго рачуна да коза не покисне – рекао је Зоран.
Народ је чуо о лековитости козјег млека, а то нам потврђују и Нићифоровићи.
– Нама је најважније да је здраво то што производимо и на путу смо да добијемо све сертификате. Имамо доста муштерија од раније и они се увек враћају. Млеко углавном замрзнемо пред крај сезоне, а то исто раде и наше муштерије, које купују веће количине млека. Млеко је добро за раст и развој деце, а у принципу здраво је да га пију и сви други. Узимају и сурутку, па дођу са канистерима од неколико литара. За сурутку кажу да је добра за јетру и кожу, а на једном предавању су нам рекли да је и неки човек излечио рак коже. Козји лој је добар за бронхитис код деце – навела је Гоца о лековитим својствима козјих производа.


Млеко шаљу и за Београд, јер је снаја већ направила тржиште код обичних купаца, а има и ресторани који узимају козји сир.
– Снаја, поред тога, бави се производњом и сапуна од козјег млека. Она је већ направила неки пробој на тржишту само захваљујући сајмовима које посећује. Траже се наши производи, али ми сада не можемо да потпишемо било какав уговор, јер не можемо да гарантујемо да ћемо их редовно снабдевати, док не повећамо капацитете. Снаја је до сада била два пута на два велика сајма у Београду и у Новом Саду. Ту је понудила и наш нови производ урду. То је као намаз од козјег млека, нешто између сира и кајмака, у ситним грумуљицама. Прави се од сурутке, тако да ништа не бацамо. Има доста заинтересованих и за урду. И велику пажњу снаја је привукла својим сапунима од козјег млека. И све су то неке ствари које ћемо да ујединимо и проширемо производњу – каже Гоца.


Нићифорвићи су посебно истакли захвалности професору Николи Бајићу, директору Центра за органску производњу у Ужицу.
– Преко њега смо много тога сазнали о козарству, а информишемо се и преко друге литературе, интернета. Била сам и у Зимској школи за пољопривреднике које је организовао овај центар, члан сам свих група козарства у којима причамо и договарамо се. Зима је сада и имамо мање посла, мада је козарство посао који тражи ангажовање свих 365 дана у години. Када се будемо преоријентисали на ширење производње и набавку још грла, имаћемо производњу млека и сирева током целе године, као и два циклуса јарења годишње. Зато сада чекамо да нам држава одобри субвенције, да бисмо завршили млекару. Предност је сада и овај нови закон, који нам иде на руку, да на прагу можемо продавати наше производе – каже Гоца.


– Током 2016. године добили смо козе. Тада је 19 пољопривредних газдинстава добило козе, а нас 13 је прихватило органску производњу. Сада се налазимо у процесу конверзије, јер на основу закона тај прелазни период траје три године, да би се земљиште из комерцијалне производње дотерали у здраво стање. Али, ови предели где смо ми, нису се користили у комерцијалне сврхе, па процес, како нам је објаснио професор Бајић, може да се убрза за годину или две. Треба нам сагласност месне заједнице, Саветодавне службе у Ужицу и сагласност министарстава. Ми имамо велику шансу да конверзију брзо завршимо – рекао је Зоран.
На крају разговора и обиласка штале са козама, љубазни Нићифоровићи нису хтели да нас пусте да идемо док не пробамо козји сир. И заиста, сир је изврстан. Нема онај карактеристичан шмек, као сир који се прави од млека беле пасмине козе. У току тог необавезног разговора, упитали смо их зашто се пољопривредно газдинство зове „Коза и Вук“? Рекли су да је Вук име њиховог унука, и надају да ће и он једног дана водити бригу о козама.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.