Priprema učenika za standarde 21. veka i za učenje zasnovano na istraživanju danas su u svetu osnovne aktivnosti bibliotekara koji rade u školama.
Savremeni školski bibliotekar trebalo bi i u Srbiji da dobije mesto koje zaslužuje, da ima vodeću ulogu u nastavnom procesu, tačnije učenju, i da podučava učenike pravilnom pretraživanju u okeanu informacija. Školski bibliotekari, koji aktivno traže načine da unaprede nastavne i vannastavne aktivnosti i daju podršku nastavnicima u realizaciji nastavnog programa, oduvek imaju snažan uticaj na učenike i na njihova postignuća.
Svi učenici treba da imaju i zaslužuju kvalitetne školske biblioteke sa dobrim resursima (knjižnim fondom i opremom) kako bi razvili veštine koje su potrebne za 21. vek, u kome smo već skoro cele 2 decenije. Isto tako potrebni su im i školski bibliotekari koji će stvarati okruženje u kome se podstiče na čitanje i učenje, na saradnju i kreativno rešavanje problema.
Uloga koju školski bibliotekar sam preuzima u školi je od ključnog značaja. Ne postoji zamena za kvalifikovanog školskog bibliotekara koji radi puno radno vreme, i koji je u potpunosti angažovan doprinoseći nastavi, vannastavnim aktivnostima i procesu učenja. Naravno da postoje škole gde prisustvo školskog bibliotekara uopšte ne donosi mnogo razlike. Ali u nekim veoma srećnim školama prisustvo bibliotekara utiče na učenje, čitanje, a time i na živote učenika na način koji je srž posla bibliotekara. Samim pozajmljivanjem knjiga dajemo detetu od najranijeg uzrasta mogućnost odlučivanja, pristup informacijama, a tako ono otkriva procese procene. I korišćenje interneta, računara kao alata, može se učiti ili unaprediti sa bibliotekarom u školi. Školski bibliotekari neguju želju učenika za saznavanjem novog. Većina roditelja zna prednosti školskih biblioteka, jer – ko ne voli da mu dete bude na jednom od najlepših mesta, koje pruža znanje, bezbednost, kreativnost.
Iako mnoge države sprovode školske reforme i propisuju ciljeve i zadatke, to ne sprečava nijednog školskog bibliotekara da uči, da preuzima odgovornost za svoj rad i deluje na lokalnom nivou.
…………………………………………………………….
Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, 21. februara 2018. Društvo školskih bibliotekara Srbije pozvalo je sve školske bibliotekare, važne članove svog tima, da zajednički, istovremeno, na republičkom nivou, održe časove glasnog čitanja sa učenicima u školskoj biblioteci, u učionici, ispred škole, na igralištu, u parku, na trgu, na livadi…
Školski bibliotekari mogli su, po svom izboru, pozvati u goste pisce, izdavače, roditelje, bake i deke učenika, učitelje i nastavnike, predstavnike ustanova i udruženja koja afirmišu kulturu i umetnost, umetnike, predstavnike lokalne zajednice, kao i predstavnike medija.
Cilj ove zajedničke aktivnosti jeste podsticanje čitanja, kao i negovanje maternjeg jezika, povezivanje školske biblioteke i škole sa lokalnom zajednicom, povezivanje sa ustanovama i udruženjima koja se bave afirmisanjem kulture i umetnosti, kao i promocija rada i saradnje školskih bibliotekara.
Veliki broj školskih bibliotekara Zlatiborske podružnice uključio se u zajedničko obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika i organizovani su čitalački časovi u školama širom Zlatiborskog okruga. Dan maternjeg jezika obeležavan je na različite načine, ali svi smo zajednički ukazali na značaj knjige, čitanja i školske biblioteke!
…………………………………………………………………..
U SŠ „Sveti Ahilije“ Arilje Dan maternjeg jezika obeležen je prezentacijom „Deset zavičajnih književnika“ u organizaciji bibliotekara škole Ane Kratovac i Bibliotečke sekcije. Ideja je bila da se čitanjem naglas čuje bit našeg jezika, da mu se na taj način oda počast i sačuva se od stranih uticaja. Biblioteka je odabrala prikaz zavičajnih književnika rođenih u Arilju i okolini. Učenici su imali priliku da se upoznaju sa biografskim podacima i književnim stvaralaštvom ne samo našeg najistaknutijeg pisca – Dobrila Nenadića, već i druguh proznih i poetskih stvaralaca kao što su: Petar Vučićević, profesor doktor Aco Jovičić i pesnici: Manojle Gavrilović, Velizar Gavrilović, Relja Lukić, Slavko Luković i Branislav Brana Petrović.
Ovakvi časovi vrlo su značajni za pružanje učenicima onih informacija koje ne mogu da dobiju kroz školski sistem. Biblioteka SŠ „Sveti Ahilije“ Arilje pet godina najmanje tri ovakva časa izvede godišnje i u planu je da održi i osnaži tu tradiciju. Znanje je tamo gde su ti koreni!
……………………………………………………………………
Školski bibliotekari OŠ „Dušan Jerković“ u Užicu Mirjana Radovanović Pejović i Ana Duković pridružile su se ovoj akciji i 21. februara 2018. godine organizovale čas glasnog čitanja. Nastavnici škole čitali su učenicima delove iz svojih omiljenih knjiga ili svoje omiljene pesnike i zajedno su proveli jedan školski čas razgovarajući o čitanju, negovanju maternjeg jezika, značaju knjige i kulture uopšte.
Čuli smo različite autore. Od Igoa preko haiku poezije i pesnika moderne do Uelbeka, od Zmaja do Andrića i Kiša…Bilo je reči o knjigama, jeziku, pravopisu, kulturi i značaju i pristupačnosti školskih biblioteka. Međusobno smo se upoznali na drugačiji način i podstakli radoznalost učenika da istražuju nove književne svetove, da uče i čitaju, da neguju pravilan izgovor, bogate rečnik, sve radi očuvanja srpskog jezika i pravopisa. Na zadovoljstvo svih učesnika, zajednički novi susreti su već zakazani.
Cilj ove aktivnosti jeste podsticanje čitanja, kao i negovanje maternjeg jezika, povezivanje školske biblioteke i škole sa lokalnom zajednicom, povezivanje sa ustanovama i udruženjima koja se bave afirmisanjem kulture i umetnosti, kao i promocija rada i saradnje školskih bibliotekara.
Mirjana Radovanović Pejović, Ana Duković
