Активна улога школског библиотекара у 21. веку

Припрема ученика за стандарде 21. века и за учење засновано на истраживању данас су у свету основне активности библиотекара који раде у школама.
Савремени школски библиотекар требало би и у Србији да добијe место које заслужујe, да има водећу улогу у наставном процесу, тачније учењу, и да подучава ученике правилном претраживању у океану информација. Школски библиотекари, који активно траже начине да унапреде наставне и ваннаставне активности и дају подршку наставницима у реализацији наставног програма, одувек имају снажан утицај на ученике и на њихова постигнућа.
Сви ученици треба да имају и заслужују квалитетне школске библиотеке са добрим ресурсима (књижним фондом и опремом) како би развили вештине које су потребне за 21. век, у коме смо већ скоро целе 2 деценије. Исто тако потребни су им и школски библиотекари који ће стварати окружење у коме се подстиче на читање и учење, на сарадњу и креативно решавање проблема.


Улога коју школски библиотекар сам преузима у школи је од кључног значаја. Не постоји замена за квалификованог школског библиотекара који ради пуно радно време, и који је у потпуности ангажован доприносећи настави, ваннаставним активностима и процесу учења. Наравно да постоје школе где присуство школског библиотекара уопште не доноси много разлике. Али у неким веома срећним школама присуство библиотекара утиче на учење, читање, а тиме и на животе ученика на начин који је срж посла библиотекара. Самим позајмљивањем књига дајемо детету од најранијег узраста могућност одлучивања, приступ информацијама, а тако оно открива процесе процене. И коришћење интернета, рачунара као алата, може се учити или унапредити са библиотекаром у школи. Школски библиотекари негују жељу ученика за сазнавањем новог. Већина родитеља зна предности школских библиотека, јер – ко не воли да му дете буде на једном од најлепших места, које пружа знање, безбедност, креативност.
Иако многе државе спроводе школске реформе и прописују циљеве и задатке, то не спречава ниједног школског библиотекара да учи, да преузима одговорност за свој рад и делује на локалном нивоу.

…………………………………………………………….

Поводом Међународног дана матерњег језика, 21. фебруара 2018. Друштво школских библиотекара Србије позвало је све школске библиотекаре, важне чланове свог тима, да заједнички, истовремено, на републичком нивоу, одрже часове гласног читања са ученицима у школској библиотеци, у учионици, испред школе, на игралишту, у парку, на тргу, на ливади…

Школски библиотекари могли су, по свом избору, позвати у госте писце, издаваче, родитеље, баке и деке ученика, учитеље и наставнике, представнике установа и удружења која афирмишу културу и уметност, уметнике, представнике локалне заједнице, као и представнике медија.
Циљ ове заједничке активности јесте подстицање читања, као и неговањe матерњег језика, повезивање школске библиотеке и школе са локалном заједницом, повезивање са установама и удружењима која се баве афирмисањем културе и уметности, као и промоција рада и сарадње школских библиотекара.
 Велики број школских библиотекара Златиборске подружнице укључио се у заједничко обележавање Међународног дана матерњег језика и организовани су читалачки часови у школама широм Златиборског округа. Дан матерњег језика обележаван је на различите начине, али сви смо заједнички указали на значај књиге, читања и школске библиотеке!

…………………………………………………………………..

У СШ „Свети Ахилије“ Ариље Дан матерњег језика обележен је презентацијом „Десет завичајних књижевника“ у организацији библиотекара школе Ане Кратовац и Библиотечке секције. Идеја је била да се читањем наглас чује бит нашег језика, да му се на тај начин ода почаст и сачува се од страних утицаја. Библиотека је одабрала приказ завичајних књижевника рођених у Ариљу и околини. Ученици су имали прилику да се упознају са биографским подацима и књижевним стваралаштвом не само нашег најистакнутијег писца – Добрила Ненадића, већ и другух прозних и поетских стваралаца као што су: Петар Вучићевић, професор доктор Ацо Јовичић и песници: Манојле Гавриловић, Велизар Гавриловић, Реља Лукић, Славко Луковић и Бранислав Брана Петровић.


Овакви часови врло су значајни за пружање ученицима оних информација које не могу да добију кроз школски систем. Библиотека СШ „Свети Ахилије“ Ариље пет година најмање три оваква часа изведе годишње и у плану је да одржи и оснажи ту традицију. Знање је тамо где су ти корени!

……………………………………………………………………

Школски библиотекари ОШ „Душан Јерковић“ у Ужицу Мирјана Радовановић Пејовић и Ана Дуковић придружиле су се овој акцији и 21. фебруара 2018. године организовале час гласног читања. Наставници школе читали су ученицима делове из својих омиљених књига или своје омиљене песнике и заједно су провели један школски час разговарајући о читању, неговању матерњег језика, значају књиге и културе уопште.


Чули смо различите ауторе. Од Игоа преко хаику поезије и песника модерне до Уелбека, од Змаја до Андрића и Киша…Било је речи о књигама, језику, правопису, култури и значају и приступачности школских библиотека. Међусобно смо се упознали на другачији начин и подстакли радозналост ученика да истражују нове књижевне светове, да уче и читају, да негују правилан изговор, богате речник, све ради очувања српског језика и правописа. На задовољство свих учесника, заједнички нови сусрети су већ заказани.

Циљ ове активности јесте подстицање читања, као и неговањe матерњег језика, повезивање школске библиотеке и школе са локалном заједницом, повезивање са установама и удружењима која се баве афирмисањем културе и уметности, као и промоција рада и сарадње школских библиотекара.

Мирјана Радовановић Пејовић, Ана Дуковић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.