„МОТОМИКС“
Прошло је десет година од када су Слободан Малинић, Бојан Пецовић и Дарко Жувела преузели некадашњи „Мотомат“, који је пословао од 1994. године. Наставили су да се баве истом делатношћу, продајом бојом и лакова, а свакодневним праћењем нових материјала и технологија, успешно унапређују трговину.
– Власник „Мотомата“ је отишао у Немачку, а ми који смо ту радили, купили смо сву робу и наставили посао, с тим што смо једно време били на другој локацији, исто у Доситејевој, па се поново вратили овде, због изградње зграде. Само смо променили име у „Мотомикс“ . Радимо сва тројица и сва тројица смо и власници и радници продавнице – рекао је Слободан Малинић, један од власника.
„Мотомикс“ се бави продајом боја и лакова за ауто програм, боја за екстеријер и ентеријер кућа, зграда, премаза за дрво, боја које служе за репарирање старог намештаја и новог материјала медијапана, хидроизолацијом, моларско-фарбарских алата и много тога још. Специфично је што раде програм корекција нијанси за ауто индустрију.
– У последњих десет година променио се квалитет производа, јер се тежи еколошким програмима на воденој бази и заштити човекове средине. Углавном се ауто програм и даље своди на неку искуство радника за прављење тих боја. То је специфично као у сваком послу, има добрих и лоших мајстора. Кроз нашу фирму је прошло око 30-ак радника, а можда само три до четири су имали оштро око за прављење, односно мешање боја. То није нешто што се уђе у продавницу и купи као готов производа. То се углавном ради у аутоиндустрији и без обзира колико се произвођачи трудили да имају квалитетне тон карте и избор нијанси за кориговање тих боја, опет се све своди на човечије око. Мајстори се у последње време више едукују, мада опет има проблема, јер немамо више тих смерова у школству. Сада се све свело на неке семинаре и брзе курсеве, а понајвише се своди на приучене људе. Шездесетих и седамдесетих година „Ракета“ је имала мајсторе који су ишли у средњу школи и имали смерове за обучавање за те молерско-фарбарске радове. Сада тај посао ради ко има смисла за то. То су занатски радови који изумиру, нарочито у грађевинској индустрији – рекао је Слободан и додао да у „Мотомиксу“ едукују мајсторе из године у годину и воде на семинаре, где имају прилику да се упознају са иновацијама и применом тих материјала.
– Зна се однос боја, али имају неке технике, поготову у декорацији зидова и излазе нови производи. Из ауто програма је можда једино где оно што научиш може се користи у дужем периоду. Те еколошке боје на воденој основи траже другачије услове за рад, него до сада. Углавном се све сводило на коморе и сушење на одређеним температурама, а ове боје се суше протоком ваздуха. Њима не треба нека претерана енергија, која се користила за загревање просторија. Старији аутомобили се раде мало јефтинијим материјалима, скупљи материјалима који су постојанији и квалитетнији, тако да се своди за платежну моћ купца.
У продавници „Мотомикс“ углавном се продају три произвођача тих боја. Међу првима су у Западној Србији, што се тиче аутопрограма, почели да раде са бојама “Макс Mајера“ (италијански програм), Бодијев програм из Грчке, “Ал чејн” програм полиуретана, што се тиче микс машина, где великим избором нијанси муштеријама излазе у сусрет.
– Сваке године колоранти, односно лепезе боја, се допуњава. У питању је више од 10.000 нијанси, које се стално допуњавају, проширују, изласком нових аутомобила из производње. Генерално, углавном се корекције боја користи за старије аутомобиле, где људе раде мале делове на аутомобилу. Нови аути су коректни – појаснио је Малинић.
У програму за нaмeштај има хиљаду нијанси.
– Муштерије углавном имају проблем да одреде нијансу, гледајући малу површину у односу на велику. Колико има предности велики избор нијанси, толико има недостатака, јер је муштеријама тешко да се определе. За кућну варијанту имамо Максима програм, Дулукс енглески програм водоперивих боја за унутра и држимо Касатијев програм водоперивих боја, техника која се раде на зидовима, нарочито у пословним просторима. Обично кажу „Јупол“, али то је остало од Словенаца, па све те програме називамо „јуполом“, као што је и неко заједничко име за садолине.
Малинић је додао да се генерално углавном користе пастелне светлије боје и избегавају интензивни тонови, а ако узимају те интензивније боје, то је само за неке мање делове у стану.
– Постоји и нова техника, која се ради за зидове и различита је. Враћају се, на пример, тапете, али као детаљ, један зид или стуб, људи воле да освеже са неким детаљима. Постоји велики избор тапета које изгледају као нека техника која се ради. Произвођачи их називају према свом програму. За те неке технике које се раде прихватили смо стране називе, попут арабеска, отоћенто и слично. Отоћенто је италијанска техника чија је поента да се виде шаре. Мајстори могу да раде и као шаблоне, има разних нијанси. Углавном се раде детаљи у стамбеним објектима, а пословни простор скоро комплентно. Рецимо, техника арабеска је рађена у нашој згради Скупштине града – рекао је Слободан и додао да сарађују и са рибарима који праве рибице и узимају пасте из тог аутопрограма, па се и праве боје за фарбање рибица.
Када је ре реч о заштити столарије, Малинић каже да се сада слабије користе боје и заштите, јер се генерално користи доста ПВЦ столарија.
– Али, и она ће морати нечим да се заштити, па постоје препарати који освежавају PVC. Ипак, поново се полако враћају природни материјали. Иначе, ми имамо комплетне заштите дрвета и код нас су заступљени садолини. Већ 30-ак година актуелан је дански садолин, који се и данас производи у Европској унији. Њихова производња није измештена у неке друге источне земље. И ти садолини су се код нас показали, а то говори искуство, као најквалитетнији, јер је Данска Скандинавска земља, чији климатски услови одговарају условима Таре, Златибора, Сјенице. Велики је број објеката заштићен тим материјалима. Поново премазивање тим данским садолином потребно је након пет до шест година, мада то и зависи од подневља где је брвнара, да ли је изложен сунцу, киши, ветровима, да ли је објекат близу воде. И ми волимо мало да експериментишемо и излажемо премазане разне материјале и излажемо их разним условима, да видимо како реагују. Утврдили смо да је најбоље у првој руци то премазати бар два пута, да би трајало дуже. Радимо и друге заштите, али се нису показале као најбоље за наше климатске услове – објаснио је Слободан.
„Мотомикс“ је учествовао на тендерима, па су тако вртићи узимали материјале код њих, радили су са „Нискоградњом“ сигнализацију, односно обележавање путева, док се, како каже Малинић, ауто програм своди на индивидуалну куповину, јер на Златиборском округу немамо фирму која се бави фарбањем или репарацијом аутомобила.
– Све се ради у приватној режији, а ауто куће имају уговоре са појединим произвођачима – рекао је Малинић.
За миксовање боја у овом предузећу набављен је нови милк шејкер у који се убацују боје. Технологија је нова, а задржан је начин израде.
Такође је занимљив програм „Три у један“, који је веома актуелан последњих десет година.
– У питању је уклањање рђе, стављање основне боје и фарбање. То је управо скраћење поступка и те боје у себи имају тај антирустинг. Све се то налази у једној кутији. Ипак, за неке екстремне рђе не може се користити, него се користе када је нешто тек нагрижено рђом. Могу да се ураде неки елементи и делови, где не можемо да приђемо и користе их углавном мајстори и грађани, који раде у сопственој режији. У питању је енглески произвођач „Дулукс“ – рекао је Малинић.
И један део програма са којим се бави „Мотомикс“ је хидроизолација.
– Хидроизолацију радимо са једним породичним предузећем из Земуна, која се овим послом бави од 1976. године. Њихови производи су се баш показали, а ми са њима сарађујемо већ од 1996. године. У ово не бисмо били тако сигурни, као и у све што сам напред рекао, да немамо повратне информације од људи који су већ и по неколико пута користили и поново се враћали. Ова фирма из Земуна има 300 производа намењених за хидроизолацију, али имају четири до пет производа који су ударни и продају се у паковању од 1 до 25 литара – додао је Слободан, који је заједно са својим колегама увек спреман да пружи потребан савет.
Звездана Глигоријевић
