Čast mi je biti kapiten „Slobode“

MILAN JOKSIMOVIĆ, KAPITEN FK „SLOBODE“
Jedan od tri Užičanina prvog tima užičke „Slobode“ je Milan Joksimović. Svoje dečačke korake počeo je u školi fudbala u ovom klubu, prošao ostale selekcije, bio u nekoliko klubova u Srbiji, a sada je ponovo sa 28 godina ponovo u „Slobodi“, kao kapiten.
Milan Joksimović je rođen u Užicu, osnovnu školu je završio u „Dušan Jerković“, a srednju u Gimnaziji.
– Počeo sam da treniram fudbal u drugom razredu osnovne škole, kad i svi ostali dečaci iz odeljenja. Od prvog dana bio sam u „Slobodi“. Tu sam bio celu školu fudbala i ceo omladinski period – seća se Joksimović.
Još u pionirima i drugim mlađim kategorijama sa „Slobodom“ je postizao velike uspehe.
– I sa pionirima i sa kadetima osvajali smo KUP Srbije. U kadetskoj omladinskoj ligi moja generacija je bila uvek u vrhu – dodao je kapiten.
U prvi tim je ušao sa 18 godina.
– Trener mi je prvo bio Željko Berić, a zatim Ivan Čančarević. Nakon jedne sezone otišao sam u više rang, a “Sloboda” je ostala u trećoj ligi. Otišao sam u Inđiju koja je bila u Prvoj ligi, u kojoj je sada „Sloboda“. Tu sam igrao tri godine, a u subotičkom „Spartaku“ godinu dana, a zatim u „Metalcu“ iz Gornjeg Milanovca. Posle „Metalca“, tri godine sam igrao u „Jedinstvu – Putevi“, da bi se prošle godine, nakon osam godina, vratio u „Slobodu“ – kaže Joksimović.
Milan je u startnoj prvoj postavi i zajedno sa Miličićem i Vidićem je oslonac tima. Sva trojica su među starijama, a i ranije su igrali zajedno.
Kapitena „Slobode“ posebno boli slaba posećenost kada igraju kod kuće.

– Pre osam godina, kada sam igrao u „Slobodi“, bilo je više gledalaca, iako smo bili u toj treći ligi. Bilo ih je više nego sada, kada se borimo da uđemo u Super ligu. Tada se „Sloboda“ više volela i cenila. Bez obzira na to, postoji šansa da uđemo u Super ligu, ali sve zavisi od „Zemuna“. Ova sezona je bila dobra, osam kola smo odigrali bez poraza, imali smo šest pobeda, ali smo dve utakmice igrali nerešeno. To nije vredelo, jer „Zemun“ pobeđuje sve – prokomentarisao je Milan.
U toku svoje karijere promenio je četiri tima i kako kaže, nije mu bilo teško da se uklopi u novi tim.
– Ipak, u „Slobodi“ sam se najlakše uklopio, tu sam u svom gradu. U Užicu mi je najlepše i uvek odigram srcem.
Valjda, što je počeo profesionalne korake na užičkom stadionu, osećao se neobično kada je kao gost igrao ovde.
– Kada je „Sloboda“ bila u Super ligi igrao sam u Inđiji i Spartaku. Gostovao sam na našem stadionu. To je bilo neobično iskustvo. Pored toga, poslednju utakmicu pre toga odigrao sam na stadionu kada nije bilo reflektora i kada nije bio sređen kao sada, a kada sam došao sve je bilo novo. Publika nije bila tada žestoko protiv mene, iako je užička publika poznata kao fanatična. Međutim, toga nije bilo, a očekivao sam veću podršku, jer smo imali dobre rezultate – kaže Joksimović.
U sećanju mu je posebno ostala utakmica na gradskom stadionu Petrovca na Mlavi.
– Tada sam postigao dva gola u pobedi od 3:1. To mi je ostalo u najlepšem sećanju i bila prva utakmica u toj sezoni 2009. godine. Bilo je mnogo navijača, koji su bučno navijali – seća se naš sagovornik.
Danas u „Slobodi“ igra levog centarhalfa, a nosi i kapitensku traku.
– To što nosim kapitensku traku mi je velika čast. Kada sam počinjao, kao malom, to mi je bio neki san, da postanem kapiten prvog tima „Slobode“. Bio sam kapiten kroz sve mlađe kategorije u svojoj generaciji – dodao je Joksimović i izrazio nadu da će „Sloboda“ iduće godine ući u „Super ligu“.

Z. G.

Comments

comments