Част ми је бити капитен „Слободе“

МИЛАН ЈОКСИМОВИЋ, КАПИТЕН ФК „СЛОБОДЕ“
Један од три Ужичанина првог тима ужичке „Слободе“ је Милан Јоксимовић. Своје дечачке кораке почео је у школи фудбала у овом клубу, прошао остале селекције, био у неколико клубова у Србији, а сада је поново са 28 година поново у „Слободи“, као капитен.
Милан Јоксимовић је рођен у Ужицу, основну школу је завршио у „Душан Јерковић“, а средњу у Гимназији.
– Почео сам да тренирам фудбал у другом разреду основне школе, кад и сви остали дечаци из одељења. Од првог дана био сам у „Слободи“. Ту сам био целу школу фудбала и цео омладински период – сећа се Јоксимовић.
Још у пионирима и другим млађим категоријама са „Слободом“ је постизао велике успехе.
– И са пионирима и са кадетима освајали смо КУП Србије. У кадетској омладинској лиги моја генерација је била увек у врху – додао је капитен.
У први тим је ушао са 18 година.
– Тренер ми је прво био Жељко Берић, а затим Иван Чанчаревић. Након једне сезоне отишао сам у више ранг, а “Слобода” је остала у трећој лиги. Отишао сам у Инђију која је била у Првој лиги, у којој је сада „Слобода“. Ту сам играо три године, а у суботичком „Спартаку“ годину дана, а затим у „Металцу“ из Горњег Милановца. После „Металца“, три године сам играо у „Јединству – Путеви“, да би се прошле године, након осам година, вратио у „Слободу“ – каже Јоксимовић.
Милан је у стартној првој постави и заједно са Миличићем и Видићем је ослонац тима. Сва тројица су међу старијама, а и раније су играли заједно.
Капитена „Слободе“ посебно боли слаба посећеност када играју код куће.

– Пре осам година, када сам играо у „Слободи“, било је више гледалаца, иако смо били у тој трећи лиги. Било их је више него сада, када се боримо да уђемо у Супер лигу. Тада се „Слобода“ више волела и ценила. Без обзира на то, постоји шанса да уђемо у Супер лигу, али све зависи од „Земуна“. Ова сезона је била добра, осам кола смо одиграли без пораза, имали смо шест победа, али смо две утакмице играли нерешено. То није вредело, јер „Земун“ побеђује све – прокоментарисао је Милан.
У току своје каријере променио је четири тима и како каже, није му било тешко да се уклопи у нови тим.
– Ипак, у „Слободи“ сам се најлакше уклопио, ту сам у свом граду. У Ужицу ми је најлепше и увек одиграм срцем.
Ваљда, што је почео професионалне кораке на ужичком стадиону, осећао се необично када је као гост играо овде.
– Када је „Слобода“ била у Супер лиги играо сам у Инђији и Спартаку. Гостовао сам на нашем стадиону. То је било необично искуство. Поред тога, последњу утакмицу пре тога одиграо сам на стадиону када није било рефлектора и када није био сређен као сада, а када сам дошао све је било ново. Публика није била тада жестоко против мене, иако је ужичка публика позната као фанатична. Међутим, тога није било, а очекивао сам већу подршку, јер смо имали добре резултате – каже Јоксимовић.
У сећању му је посебно остала утакмица на градском стадиону Петровца на Млави.
– Тада сам постигао два гола у победи од 3:1. То ми је остало у најлепшем сећању и била прва утакмица у тој сезони 2009. године. Било је много навијача, који су бучно навијали – сећа се наш саговорник.
Данас у „Слободи“ игра левог центархалфа, а носи и капитенску траку.
– То што носим капитенску траку ми је велика част. Када сам почињао, као малом, то ми је био неки сан, да постанем капитен првог тима „Слободе“. Био сам капитен кроз све млађе категорије у својој генерацији – додао је Јоксимовић и изразио наду да ће „Слобода“ идуће године ући у „Супер лигу“.

З. Г.

Comments

comments