STEVAN VLAJIĆ, ALIAS NEBOJŠA PRILEPAK: LISTA SAMO JAKO, MLADENOVAC
Po mnogima, Ljubiša Preletačević Beli i njegova lista su najveće iznenađenje poslednjih izbora. Po drugima, oni su apsoultno adekvatan odgovor na politiku u Srbiji. Oni su grupa mladih ljudi, koji su odlučili da žive u svom gradu i uradili jednu užasno jednostavnu stvar, potrudili su se da od njega naprave bolje mesto za život. Iskoristili su subverziju kao način političkog delovanja i uspeli u svojoj nameri. Na lokalnim izborima u Mladenovcu dobili su veliko poverenje sugrađana i bili drugi na izborima. Ponudili su nam Ljubišu Preletačevića Belog, Nebojšu Prilepka i gomilu opskurnih saradnika, čiji je osnovni cilj život na tuđi račun. Dobar deo Srbije slavi njihov rezultat na izborima i, u njima vidi obrazac borbe protiv svih glupih i loših stvari sa kojima se susrećemo. Nebojša Prilepak, kod kuće i u komšiluku poznat kao Stevan Vlajić, objašnjava kako je došlo do ovakve političke prevare i šta su ciljevi za koje se njegov pokret zaleže.
Verovatno svi već znaju i pitali su vas hiljadu puta, ali je red da se predstavite. Ko su Ljubiša Preletačević Beli, Nebojša Prilepak i ostali lideri pokreta Sarmu probo nisi?
Magistar Preletačević, koalicioni partner Nebojša Prilepak, kum Petar Popović Ajkula i drugi – likovi su koji čine satiričnu postavku jedne tipične opštinske/gradske/republičke garniture. Oni predstavljaju logično ishodište današnje politike u svom najekstremnijem stadijumu, situaciju u kojoj bahati laktaši zauzimaju važne funkcije, na konto megalomanskih obećanja, kojih ima u izobilju i po pravilu „prolaze“ kod glasača. Mi smo oponašanjem takvog delovanja osvojili 20% glasova i izborili se za to da nas predstavljaju obrazovani, moralni i samosvesni ljudi.
Kako vam izgleda politički život iz perspektive odbornika? Kako na vas reaguju predstavnici aktuelne vlasti?
Građanski pokret „Samo Jako!“ deluje kao opozicija, pa se politički život iz perspektive našeg odbornika i „običnog“ građanina ne razlikuje preterano. Bitno je to što su odbornici na izvoru informacija, mogu da predlažu nešto što će od strane vlasti biti odbijano, imaju mogućnost kontrole i primaju nadoknadu od 3 hiljade dinara mesečno, makar je tako u Mladenovcu. Predstavnici vlasti su u početku bili rezervisani, jer nisu znali kako da se postave prema nečemu što se desilo tako iznenada, za mesec dana. Široka koalicija oko SNS, SPS, JS, SDS i LDP, koja je na vlasti u Mladenovcu, polako nas targetira kao glavne konkurente i neprijatelje, budući da smo najjača opoziciona opcija. Na toj poziciji smo zamenili DS i bivšeg predsednika opštine.
A kolege iz drugih opozicionih partija? Nude li saradnju ili ste i njima trn u oku?
Naš položaj u političkom spektru je specifičan. S jedne strane, pre samih izbora su nas optuživali kako opozicionim opcijama oduzimamo glasove, koje ćemo odneti ispod cenzusa i na taj način pomoći SNS-u. Nakon toga, postojala je priča da ćemo se pogaziti obećanje iz kampanje i ući u vlast sa SNS, što nismo učinili, jer bi nas, nakon takvog poteza, bilo sramota da izađemo na ulicu. Danas su stvari pojednostavljene, jer su u opoziciji ostali samo odbornici „Samo Jako!“ i Demokratske stranke. To kako nas posmatraju ne mogu da procenim, mogu samo reći da imamo korektan odnos (Mladenovac je mali grad), iako neće doći do saradnje, niti koalicije, što smo više puta istakli.
Da li su već bilo nepristojnih ponuda od kad ste postali relevantan politički faktor u Mladenovcu?
Naravno, to je, nažalost, postalo normalno, iako smo se pre samih izbora deklarativno odredili prema takvoj mogućnosti. Ne smemo da razočaramo ljude, učestvujući u matematičkim kombinacijama, kojima bi se došlo do proste većine. To nije bio razlog našeg aktiviranja, već stvaranje kompletne i kompetentne građanske uprave. Ovoga puta to nismo uspeli, ali će nam, to što nismo poklekli, pomoći na sledećim izborima da postavljeni cilj ostvarimo.
Tokom kampanje ste obećali milijarde evra stranih investicija, oživljavanje privrede i stotine hiljada radnih mesta. Je li vas bar malo sramota što nemate bujnu maštu kao profesionalni političari?
Bilo je veoma teško oponašati ih u neprestanom preterivanju, u pojedinim trenucima se nismo ni trudili. Mene je lično zabrinulo to što sam čuo da postoje i primeri da su neki ljudi glasali za Belog, baš zato što su poverovali u neku od tih izmišljotina o budućem progresu, procvatu privrede, itd. Nije lako u ponižavajućoj i kontinuiranoj manipulaciji parirati jednom iskusnom vuku, kakav je npr. Aleksandar Vučić.
Ažurno pratite preletanja u drugim opštinama. Ima li među njima kvalitetnih kandidata koji bi mogli da pojačaju vaš pokret?
Na „tviteru“ se često u šali dotaknemo te teme, jer se širom Srbije dešavaju nesvakidašnji preleti, a za te ljude je postao ustaljen izraz „preletačevići“. Ipak, u realnoj politici, apsolutno smo protiv prekrajanja izborne volje građana – a to je osnovni način.
Kako se boriti protiv političara koji ugrožavaju politički sistem, tako što drže do svojih principa i ne preleću iz partije u partiju?
Najteže je boriti se protiv časnih i principijelnih, zapravo, protiv takvih se nema razloga ni boriti. Mi u Mladenovcu imamo „zicer“ poziciju – predsedniku opštine je ovo četvrti put da participira u vlasti, a među većnicima su studenti privatnih fakulteta, preletači i lojalni partijski vojnici. Bilo bi veoma nezgodno imati naspram sebe ljude od integriteta i znanja.
Cela ideja je nastala kao sprdnja sa političkim kampanjama u Srbiji. Ipak, u lokalnu skupštinu ste uveli neke stručne ljude koji se ozbiljno problemima građana. Što vam je to trebalo?
Kampanja je trajala tačno 38 dana, a negde na sredini smo shvatili da se razvila neverovatna energija. Tada smo utvrdili i pravila, pokret je podeljen na dva dela, koji deluju kao jedna celina. Dakle, postoji satirični odeljak, u kome grupa mladih, oponašanjem, pokušava da ukaže na užas savremenog politikanstva, i odeljak građanske alternative, koji čine obrazovani i nekompromitovani građani Mladenovca.
Šta je veće iznenađenje prethodnih izbora, vaš rezultat ili to što ljudi i dalje glasaju za partije koje su nas dovele u ovakvu situaciju?
Ovo pitanje još niko nije postavio, a vrlo je interesantno. Mislim da su presudni mazohistička nostalgija i monopol jednih te istih ljudi na pozicije vlasti/alternative vlastima. Pored toga, previše je ljudi na ivici egzistencije, a gladnima je lako manipulisati – slabije rezonuju i nadaju se iznova i iznova.
Kad se malo zagrebe ispod površine, ideja vašeg pokreta je itekako ozbiljna. Cilj joj je promena postojećeg sistema i razvlašćivanje partija, koje su ovde glavni generator problema. Koliko je to uopšte moguće? Koliko ima ljudi koji slično razmišljaju i spremni su da pomognu u toj borbi?
U manjoj sredini je to itekako moguće, a promena sistema i mora da krene „odozdo“, tamo gde se ljudi međusobno poznaju. Zbog toga je neophodno „doskočiti“ proporcionalnom izbornom sistemu, koji favorizuje političke partije i personalizovati ga koliko god je moguće, što smo u našem manifestu i naveli kao krajnji cilj. A ozbiljnih ljudi koji žele da pomognu u toj borbi ima na pretek, i tek će ih biti.
Ovde u Užicu, na izborima je učestvovala grupa građana koja je imala gotovo isti cilj kao vi, ali za malo nije prešla cenzus. Da li je vaš satirični pristup kampanji bio presudan za dobar rezultat?
Na ovim izborima je takav pristup bio presudan. Kao i u svakoj dobro uobličenoj marketinškoj kampanji, različitošću smo pokušali da privučemo pažnju i na tom talasu plasiramo jednu građansku ideju o promenama. Ona se sigurno ne bi tako lako raširila, da nije bilo satire kao osnovnog metoda.
Mediji vas, za sada, prilično simaptišu. Možemo li uskoro očekivati neke promene i otvaranje bar jedne krupne afere u tabloidima?
Imamo problem sa onim medijima koji na nas, usled sopstvene neobaveštenosti, gledaju kao na obične pajace. Uglavnom nas tako predstavljaju provladini tabloidi, koji žele da na taj način zamagle našu osnovnu ideju. Ipak, veoma je bitno to što nas renomirani mediji, poput „N1“, „Vremena“, „Danasa“, itd, prenose dosta verno. Ukoliko vladajuća koalicija na bilo kom nivou vlasti oseti opasnost, usled širenja uticaja građanskog pokreta „Samo Jako!“, karakteristični tabloidni napadi se mogu očekivati. Za sada nas „sapliću“ samo u Mladenovcu, i to sa svih strana, a licitiramo ko će prvi na naslovnicu „Informera“.
Priznajete da biste ušli u koaliciju sa SNS-om za 750 miliona evra. Premijer je najavio da nas čekaju zlatna vremena, pa to možda neće biti preveliki izdatak za ovu partiju. Na šta ćete potrošiti novac, ako do ove transakcije ipak dođe?
Dugo smo vagali i utvrdili da je upravo taj iznos adekvatan. Oberučke ćemo prihvatiti takvu ponudu i dobro je da premijer unapred bude upoznat sa cenom. Za nas dvadesetak bi svakako nastupila zlatna vremena, a računamo da bi makar pola milijarde uložili u sopstveni grad, kako bi ispunili sva megalomanska obećanja data u kampanji. E, to je politika (smeh)!
Kad ostvarite svoj konačni cilj i preuzmete apsolutnu vlast, da li će nam odmah biti bolje ili ćemo morati da se strpimo dve, najviše dve i po godine?
Da bi došlo do realnih promena, potrebno je u svakom gradu organizovati pokrete poput „Samo Jako!“ ili kraljevačkog „Lokalnog fronta“. Na taj način ćemo normalnim ljudima, koji su razočarani silnim „reformama“, vratiti nadu da se nešto može učiniti. Neophodno je da oni kvalitetni izađu iz senke i letargije, organizuju se, budu inovativni i nastupe bez straha. Ako se to ne desi, moraćemo da se strpimo – najmanje dve, dve i po decenije.
Stevan Vlajić, portparol građanskog pokreta „Samo Jako!“
Bojan Savić
