MARINA PEŠIĆ, ROK FOTOGRAF
Izložbom fotografija pod nazivom „Moć muzike“, autorke Marine Pešić otvoren je ovogodišnji „In Vajers“ festival u Gradskom kulturnom centru. Ovo je prva samostalna izložba naše mlade Užičanke, koja je rekla da joj je velika čast da na ovakav način otvori 16. po redu međunarodni festival bluza i roka u Užicu. Marina je uspela da svoje dve ljubavi, muziku i fotografiju, spoji u jedno. Ovom izložbom uspela je da prikaže kako muzika govori kroz fotografiju.
Marina Pešić je rođena u Užicu, gde je završila osnovnu školu „Slobodan Sekulić“ i Tehničku školu „Radoje Ljubičić“, smer građevinski tehničar za visokogradnju. Upisala je Građevinski fakuletet u Novom Sadu, koji je i završila. Od 2006. godine živi u Novom Sadu. Još kao mala pokazivala je sklonost ka muzici i fotogafiji.
– Uspela sam da spojim muziku i fotografiju, jer paralelno sam volela i jedno i drugo. Od malih nogu reagovala sam na muziku, išla na koncerte i uživala. A fotografiju sam oduvek volela. Kada sam malo porasla, sa sobom sam uvek nosila fotoaparat. Fotografisala sam društvo iz osnovne i srednje škole, naše rođendane i to su svi znali koji su me poznavali. Tada sam koristila starije fotoaparate, koji su koristili film, jer nije bilo digitalnih. Prvi digitalni fotoaparat sam dobila na poklon od roditelja za 17. rođendan, a profesionalni sam kupila 2013. godine. Želela sam da imam bolje fotografije za svoju kolekciju, sa putovanja i izlazaka. Tako sam stalno nosila fotoaparat i još uvek to radim – kaže Marina.
Pošto voli muziku i to onu određenu, rok i bluz, a tu je i džez, često je u Novom Sadu izlazila na mesta gde se uglavnom sluša ta vrsta muzike, gde se održavaju koncerti grupa koje ona voli. Počela je da fotografiše izlaske, koncerte rok grupa, kako Marina kaže, iz nekog ličnog zadovoljstva.
– Najviše sam izlazila u klub „Kriva Marta bluz pab“ u Novom Sadu, koji, nažalost, više ne postoji. Kroz rad u tom kafiću formirala sam se kao fotograf i napredovala. Malo po malo, ljudi su to prepoznali i dopalo im se to što radim. To mi je na neki način dalo vetar u leđa da nastavim. U tom klubu sam fotografisala godinu dana iz zadovoljstva, iz hobija, i na taj način sam pružila podršku bendovima koje volim, pomogla sam promociji rokenrol kulture – priča Marina o počecima spoja muzike i fotografije.
U tom klubu su uglavnom nastupali lokalni bendovi i bendovi iz drugih gradova, najviše iz Beograda i okoline.
– Svi oni su pozitivno reagovali na to što radim. Kroz taj rad stekla sam mnogo lepih prijateljstava, povezala se sa ljudima i razmenili kontakte. Primetila sam da je dosta bendova koristilo moje fotografije za promotivne svrhe, na primer za naslovne fotografije na sajtovima, društvenim mrežama ili na jutjub kanalima. Drago mi je da su im se dopale moje fotografije. Imam moju fejsbuk stranicu, gde kačim svoje fotogafije (Marina Pešić Photography), a moje fotografije mogu se pogledati i na novosadskom portalu www.remixpress.com. Sa njima sarađujem duže vreme, a od avgusta 2016. godine sam zvanično u njihovom timu – rekla je naša sagovornica.
U aprilu ove godine Marina je osvojila specijalnu nagradu „Glas žene u muzici“ na međunarodnom foto konkursu „Glas koji se vidi, slika koja se čuje“.
– Na taj konkurs svaki učesnik mogao je da pošalje najviše deset fotografija. Ja sam poslala sedam. Na konkurs je prijavljeno blizu 200 radova, a stručni žiri odabrao je 30 najboljih, koje su izložene na izložbi u Zenici. Na izložbi su se našle dve moje fotografije. Na jednoj je Ana Popović, na drugoj Emji La Ver (Amy LaVere). Obe fotografije su izložene i ovde u Gradskom kulturnom centru. Na konkursu je najviše bilo fotografija sa koncerata. Prvu nagradu osvojio je Branko Galičić za fotografiju sa koncerta benda AC/DC u Minhenu. Podelili su još ukupno pet specijalnih nagrada, od kojih je jedna završila i u mojom rukama.
Na pitanje kako oseti taj momenat kada treba da pritisne dugme na fotoaparatu, da bi spojila muziku i fotografiju, naša mlada Užičanka kaže:
– To je ta paralelna veza između muzike i fotografije. Može neko da bude jako dobar fotograf i da fotografiše neki koncert, ali da nije muzički aktivan i ne prati koncerte, pa zbog toga možda ne može da uhvati taj momenat. Ja volim i muziku i fotografiju. Išla sam nekoliko godina na časove gitare, ali ne sviram je aktivno. To mi je pomoglo da razumem neke osnovne stvari kada je u pitanju muzika i samo sviranje. Ponekad kada treba da napravim uži izbor fotografija, donosim odluku na osnovu akorda koji sam čula baš tada kada sam pritisla dugme. Mnogi znaju da volim da idem na koncerte i da slušam muziku, i kada odem na svirku omiljenog benda, kažu mi da spustim fotoaparat i uživam u svirci, da slušam, da ne fotkam, ali im kažem da jednako uživam dok fotkam, jer kada posmatram svirku kroz objektiv vidim još više detalja nego što bih ovako videla. Obraćam pažnju na sve i sačekam određeni momenat kada treba da pritisnem dugme.
Zaposlena je u svojoj struci u privatnoj firmi i kada može, koristi slobodne trenutke za odlazak na neki od koncerata.
– Leto je vreme festivala i biće dosta dešavanja. Sada sam ovde u Užicu na „In vajersu“, sledeći vikend ću fotografisati „Arsenal fest“ u Kragujevcu, a vikend posle sledi „Zaječarska gitarijada“. Svakako ću morati da nađem vremena za te koncerte, jer tada beležim najlepše momente za ličnu kolekciju, uspomene na te večeri. Fotografija ostaje da me podseti nakon nekoliko godina na to vreme. Na „In vajersu“ sam bila više puta i to je festival po mom ukusu. Drago mi je da Užice ima takav festival. Bila sam i na „Park festu“, prošle godine sa fotoaparatom, a pre toga kao i svaki posetilac. Često sam na koncertima koje organizuje Gradski kulturni centar, a posebno su me oduševili koncerti „Drugog načina“ i „S vremena na vreme“ – rekla je Marina i dodala da joj je prošle godine ostala u sećanju i Zaječarska gitarijada, na kojoj su dva užička benda bila u finalu.
Takođe, redovan je posetilac i džez festivala „Nišvil“ i za njega kaže da je jedan od najboljih festivala u zemlji, a možda i u okruženju. Inače, njeni omiljeni bendovi, i koje voli da sluša i da fotografiše, su „Šinobusi“ iz Novog Sada i „Ju grupa“.
– Ne mogu da radim, da fotografišem, one koncerte i svirke, čiju muziku ne mogu da slušam. Najviše sam fotografisala bendove čija muzika već godinama u meni budi posebne emocije, a to su moji omiljeni bendovi – „Šinobusi“ i „Ju Grupa“. Pored ova dva benda, među omiljenim mi je i grupa “Smak” – rekla je Marina.
Na izložbi „Moć muzike“, kojom je otvoren „In vajers“, Marina kaže da je sumirala rad od protekle tri godine.
– Ime izložbe „Moć muzike“ jasno govori kako muzika utiče na sve nas. Trudila sam se da prikažem uticaj muzike na same izvođače i kako uživaju dok sviraju, kao i mi dok ih slušamo – objasnila je Marina.
U holu GKC-a izloženo je preko sto fotografija na četiri panoa, na kojima su domaći i strani izvođači, kao i fotografije sa užičkih festivala. Ova izložba se može pogledati narednih desetak dana.
– Fotografije za izložbu sam birala na osnovu određenih emocija i trenutaka. Izložila sam neke izvođače koje volim posebno da slušam. Izložene fotografije predstavljaju neposredni izraz onoga kako se ja osećam dok slušam muziku. Smatram da su momenti koje sam beležila veoma važni u istoriji rokenrola. Često govorim da fotografišem muziku, a ne koncert. Na izložbi je dosta fotografija koje su već viđene u medijima, jer su ih bendovi koristili u promotivne svrhe , ili fotografije koje sam slala na foto konkurse, pa je žiri odabrao neke i objavio, tako da su već prepoznatljive – dodala je Marina.
Poslednje dve godine učestvovala je na izložbi „Džez“ fotografija, koja se tradicionalno održava u Novom Sadu na Međunarodni dan džeza.
Njeni planovi su da se i dalje aktivno bavi fotografijom i podržava rokenrol.
Zvezdana Gligorijević
