Dogovorićemo se, ali ću ja odlučiti!

IZ ŽENSKOG UGLA: piše prof.Bilja Grujičić
Odmah pitanje na početku:“Koliko kolača će se naći na Vašoj slavskoj tacni, sutra, drage moje? Da li će Vaša komšinica imati više, ili manje, hajde, čik da niste zavirili i u njenu tacnu? Neću pitati svašta, ali znam da smo bile vredne. Pa nije ni Sveti Nikola svaki dan. Niste zaboravile ni roze tortu, ni bajadere. Volim i one domaće, ali i one nekadašnje u zlatnom papiru sa prugicama, mislim da znate na koje mislim.
Pošto smo se izborile i za rodno budžetiranje, za otvaranje poglavlja 32 i 35, pošto je Pikaso došao u Užice, valjda smo bliže toj Evropi, makar u načelu. Međutim, ono što svakako nije evropsko, vezano je za klečanje. Ko je klekao, ko nije hteo da kleči, neću ja komentarisati, dovoljno je bilo priče o tome. Zašto komentarisati ženske položaje, a šta je sa položajem kosidbe, šta je sa muškim sklekovima, kakav je položaj kod berberina, kako vežete kravatu? Kako smo te položaje podelili i ko je to učinio? Rekli ste:“ Hajde da se dogovorimo“, dragi moj muški svete. Ali dogovor ne znači da ćete samo Vi odlučivati. Neću sad spominjati one brojke o procentualnoj zastupljenosti žena na rukovodećim položajima. Još je američki predsednik Kenedi rekao:“ Kada moć povede čoveka u aroganciju, poezija ga podseti na njegova ograničenja.“ Dakle, da se mi ipak vratimo poeziji, onim kolačima i osmehu, drage moje, iako nije Osmi mart. Čak se i Saudijska Arabija osmehnula. Ili da se vratimo onom Bazaru rukotvorina, na kojima žene i ručni radovi gostuju sve češće, u svim oblicima. Nešto mi se čini da nas odjedanput svi mnogo u rukotvorine zaogrću, a najviše užasnih stvari učinjeno je upravo iz „najboljih namera“.
Druga epizoda serije odnosi se na „lajkovanje“. Ko je koga „lajkovao“, odnosno“dislajkovao“? (Dok ovo pišem, već razmišljam kako mojim đacima ne smem ništa zameriti u vezi sa korišćenjem stranih reči.) Kada to učinite, na Vašem uređaju, razmišljate li o tome, kome je „lajk“ upućen? Brojite li „lajkove“, o čemu oni svedoče? Mora li iza svega da postoji pozadina, može li nešto, srpski rečeno da mi se „sviđa“. Ja taj jezik najbolje razumem, a nadam se i Vi. Nisam „hejter“, negativac. A šta je sa nosiocima javnih funkcija, šta je sa uglednim profesorima i značajnim javnim radnicima, nije li njihova odgovornost značajno veća? I onda odjedanput dođemo do podatka da 77% devojčica i 86% dečaka iz osnovne škole odobrava rodno zasnovano nasilje. Otkuda sad to? Pošto sam od onih koji nisu zainteresovani za stvari na kratke rokove, plaši me to. Zbog one Evrope…
No duboko verujem u džentlmene, kažu za njh i da su“simpatične i strpljive zveri“, sretala sam takve. Sa takvima se vredi dogovarati. Birajte, drage moje, i srećna Vam slava!

Comments

comments