UŽIČKA NEDELJA 953
1.
Kod Velike brane Bosanski put silazi na reku; ako se niste upoznali oko Grada ili po obodima Turice, ovu priliku nemoj propustiti. Kretanje njime pruža ti novi pogled na kanjon i pristup njegovim skrivenim delovima.
A kakva je to pustolovina bez novih pogleda i teško dostupnih mesta?
Hodočasnici Male svete reke dugo su prenosili učenje da su to obilaznice oko tunela, napravljene kad i pruga. Šta obilaze duge deonice na suprotnoj obali od pruge i tunela, nismo umeli da smislimo.
Kad su se obilaznice i zidovi ukazali kao put kojim se, u nekim uslovima, može ukoračiti u prošlost, pojavila se nova vrsta poštovanja. Tamo, gde ima prostora i stene koja ume krov da bude, tamo su ognjišta i kamenje za sedenje poređano oko vatre.
Kad se sve ućuti i izlažemo se šta smo imali, čuje se šapat reke i mašta krene.
2.
U senovitim velovima kanjona vrebaju i čekaju priliku tuđeg željni…
Ponekad, kad magija noći, zvezda i žubora baš udari, možeš sanjariti koga bi od velikana prošlih dana mogao ovde sresti i šta ćeš mu reći.
Ako nemaš šta, odloži.
3,
Pre Turaka, tvrđavom i gradom gospodario je Veliki župan Nikola Altomanović, silovit i odlučan da obnova srpskog carstva krene s njegove strane. U predvečerje Kosovske bitke, u suton, tukao se s knezom Lazarom i izgubio. Nigde utočište nije našao. Po svemu sudeći, radost zbog njegovog poraza bila je opšta, čak i kod onih koje nije ugrožavao.
Izručili su ga pobednicima i ovde, u omiljenoj užičkoj tvrđavi je oslepljen.
Istina da je Užice bilo Nikolin grad, polako je ispuzala iz tmine u koju su je ideologije zatvorile, i to saznanje
Užičanima se dopalo, iako Velikog župana i ostalih “remetilačkih faktora” odavno nema.
Opet, kao da neko nadzire puteve ka Bosni i Crnoj Gori, i mršti se na granice…
Kandidata ima više od nekoliko…
4.
Malo niže od Sunčanog vira, na mestu malo zaštićenom Putem, sedam momaka dočekalo je Novu godinu. Ceo decembar su odbijali da učestvuju u prazničnim pripremama i s gnušanjem su negirali mogućnost odlaska na slavlje ako ih neko ipak zovne. To vreme, te godine…
Niko ih nije zvao i 31. decembra su se, kružeći svaki za sebe, skupili u Domu JNA, u Radio-klubu YU1ABH. Mic po mic, eto muzike, eto hrane i pića; eto i vojnika s puškom “papovkom” koji je naložio napuštanje objekta jer će, možda, general Ljubičić banuti malo s Tare na veselje.
E, sad ima da se slavi! Poneli su šta su skupili, kupili gorivo za agregat “Honda” na staroj pumpi i probili se do Sunčanog vira. Uz vatru, koja greje pola tela i celu dušu i Flojdov “Shine On You Crazy Diamond”, zbog kog su pramenovi nekakve magle hodali preko vode kao duhovi, svetlosti sa strane na kojoj mesec nije, počeo je Doček.
Nikad nisu komentarisali tu noć između sebe, a drugima su ostavili da sami čitaju reku, stene i nebo puno zvezdanih tragova.
5.
Kad sunce napusti ovaj deo reke i kanjonska studen te natera da vikneš “Živele tropske vrućine!”, stena nad virom, deo Bosanskog puta, dugo ostaje obasjana.
Ko može i ko sme, skoči odozgo, pliva u mestu protiv struje dok svežina ne pređe u nelagodu, pa se opet popne da se suši.
Sa strane gledano, čudna zanimacija. Ako je pravo doba godine za to, probaj.
Mnogo je dobro.
6.
Ako nastaviš da dolaziš, premeštaćeš se našim drevnim puteljcima od lepote do lepote; kad oni redovni steknu poverenje u tebe i zaključe da si se primio na pravi način, bićeš pozvan na gutljaj i zalogaj, bićeš usvojen. Naći će se i panj, koji je reka nekad davno ponela iz brda i brusila preko hiljadu kamenova da tebe ne bi žuljalo.
A to je, pustolove, velika odgovornost.
Raspored ovih brda može ti pomoći da shvatiš kuda reka teče i koliko vremena joj je bilo potrebno da u kamenu useče vijugavu putanju i pritom stvori Rajske otoke; može ti pomoći i da se zapitaš kako je karavan vijugao stupajući po Putu, po toj mrvi oslonca između podivljale Đetinje i klizave litice.
Čisto da se u teškim danima uzdržiš i ne kažeš: “Nikad ovako nije bilo!”
7.
Ako postaneš redovan ovde, što bi bilo prirodno, izabraćeš krivinu, stenu i otoke i s kojima se snalaziš i proglasiti ih svojim. Tako svi rade.
Tek posle godina dolaženja, prema datumu znaćeš koji je vir dobar za doba dana koje si odvojio za pustolovinu u kanjonu Male svete reke; kad sunce na tom mestu posebno lepo miluje i žubor postaje šapat samo tvojim ušima namenjen.
8.
Oko Crvenog tunela reka pravi veliku krivinu i niz virova i Rajskih otoka; na ovom prvom sve se dešavalo.
Odmah posle mosta a pre tunela skreni, i korakni Putem dana slave i nastojanja da geografija ne bude sudbina; Bosanskim.
Zbog prostrane “plaže”, vrlo nezgodnog prilaza na kom šušanj nadomak noge obično nije bio od guštera;
zbog magične stene koja se nadvija nad zelenom dubinom, pod koju su golaći brzo doplivavali kad letnji pljusak zapreti kvašenjem kosurdača, kao da je u vodi mnogo suvlje;
zbog plemena različitih godišta a jednako mladih, koji su svirali, pisali i slikali, i sanjali da se bave lepotom i razvojem svoje biti, izvan fabričke žice i svakodnevne radničke muke. Znam, putniče, šta si zaustio da kažeš: o svakoj mladosti zrelo doba isto priča, i svaka generacija veruje da je od njih sve počelo, a nestalo njihovim silaskom sa scene.
U pravu si, ali ako utvrdim da nisi imao ovakvo mesto, onakvo vreme i drugare koji gledaju uvis i ludo se zabavljaju, drži se dobro.
