USPEŠNE UŽIČANKE: Maca Zarić – Gino M
Trideset godina lekarske prakse, od čega dvadeset i dve godine kao specijalista ginekologije i akušersta, dr Maca Zarić, kaže, proteklo je, kao „dlanom o dlan“. Nepunih petnest godina, vlasnica je privatne ginekološke ordinacije Gino M u Užicu. Pre toga, petnaest godina je provela u Dispanzeru za žene kao sekundarac, da bi potom dobila specijalizaciju, pa bila u užičkoj bolnici, u Beogradu, a potom se opet vratila u Dispanzer za žene.
– Uvek sam volela svoj posao – kaže dr Zarić.
– Pre svega volim da pričam sa pacijentkinjama i volim osećaj kada pacijentkinja dođe kod mene sa nekim problemom, da izađe iz ordinacije sa potpuno jasnom situacijom i zna put kojim će dalje ići. Kako da reši do kraja problem koji ima, a ne da izlazi iz ordinacije zbunjena i da ne zna što je dolazila, a ni gde će dalje i šta da radi.
U trenutku kada nije bila zadovoljna svojim statusom u državnoj službi, i kada joj se, kaže, sve smučilo u svakom smislu, tada je odlučila da napusti posao u državnoj službi.
– Naravno da moje nezadovoljstvo nije bilo dovoljno da otvorim privatnu ordinaciju. Podrška onih sa kojima živite je uvek ključna. Ja sam je, pre svega, imala od svog supruga, kao i svojih roditelja. Mogu slobodno da kažem, da nije bilo mog supruga, ja nikada ne bih otvorila privatnu ordinaciju. On je imao više vere u mene da ću opstati kao privatnik, nego što sam je ja imala. Inače, onog trenutka kada sma napustila posao u državnoj službi, svi iz mog okruženja, ukuljučujući i moje roditelje, koji su ceo život proveli u državnoj službi, su bili zabrinuti kako ću opstati. U tom trenutku je samo moj muž verovao u mene, a ja sam znala, da ako ne uspem u ovome, da ću mesiti kolače, ako treba, toliko mi se sve smučilo u državnoj službi. Radite svoj posao kako treba, a nemate materijala, svi oko vas su nezadovoljni, saradnici, pacijenti… a vi sami, kao jedinka, u takvom sistemu ne možete ništa da promenite. Tada, kada sam otišla, bilo je teško, a sada, kažu oni koji rade u državnoj službi, još je i gore.
U to vreme, 2002. godine, kada je dr Zarić otvorila ginekološku ordinaciju, u gradu su već postojale četiri privatne ginekološke ordinacije.
– I tada i danas, apsolutno ima mesta za sve. Sećam se, pre nego što sam ušla u sve ovo, jedna moja prijateljica, koja, inače, drži zlataru u gradu, rekla je, „Maco, napusti sve ovo, šta će ti, otvori privatnu ordinaciju“. „Pa, kako ću?“, pitam je, „Vidiš“, kaže ona, „kome treba zlato? Nikome. A, sve zlatare opstaju u gradu. Moj svekar mi je govorio, imaš devet sušnih godina, pa dođe jedna plodna, pa pokrije i sebe i onih devet prethodnih“. Istina je sve to što mi je tada govorila, i ja sam shvatila, ko hoće da se bori, taj će i da opstane. Naravno da sve ima svoje prednosti i mane. Kada si sam, ti prvo moraš da budeš siguran u ono što radiš. Iza svakog izveštaja, koji pacijent iznese iz ordinacije stoji moje ime i ja odgovaram za to što sam uradila. Mene ne štiti ni šef službe, ni načelnik, ni direktor. Sam si i za sve moraš sam da se izboriš. Jedan stari ginekolog mi je rekao, kada sam počinjala privatnu praksu: „Znaš, ti ćeš sada pokušavati da se reklamiraš na razne načine, preko novina, radija, televizije, flajera, ali budi sigurna da su tvoja jedina reklama ili antireklama, tvoje pacijentkinje. Pacijentkinje, ukoliko budu zadovoljne, izlaziće odavde sa preporukom, ili će reći, „ne, tamo više nikada neću ići“. I to se pokazalo kao tačno. Kod mene uglavnom dolaze pacijentkinje sa preporukom. To kod žena inače ide po tom lancu. One vrlo retko menjaju frizera, kozmetičara, šnajdera, stomatologa i ginekologa. Kada se vežu za jednog, idu kod njega uvek. Ono što je meni veoma drago je što danas imam mlade pacijentkinje, kćerke mojih starijih pacijentkinja, koje dolaze sa preporukom svojih majki.
Od trenutka kada je otvorila ordinaciju, dr Zarić, ističe, nikada nije pitala kolike su cene usluga u drugim ordinacijama, niti je to interesovalo.
– Ja se nosim samo tim da li određena cena kompenzuje rad, veštinu znanje, umeće, a svako pravi izbor koji njemu najviše odgovara. Nije novac presudan faktor za izbor ginekologa. Mnogo žena otvoreno kažu da su se odrekle nekih drugih stvari u životu, da bi se osećale kao čovek, kada odu kod ginekologa. Ginekološki pregled nije nešto što treba da bude neprijatno ili bolno, a strepnja, strah i neprijatnost se najbolje eliminišu u privatnim ordinacijama.
Kada je ordinacija Gino M otvorena, pokojni dr Darko Marinković je bio najbliži saradnik dr Zarić. Pored njega, dr Mira Kokošar, koja i danas radi, a tu su i dr Olivera Jezdić i dr Vesna Misajlović.
Inače, „Gino M“ je jedina ordinacija na nivou regiona koja ima zvaničnu dozvolu Ministarstva zdravlja za intervencije u kratkotrajnoj venskoj anesteziji.
– Da bi se tako nešto dobilo, trebalo je poprilično uloženih sredstava i truda. Takođe, određeni broj zaposlenih medicinskih sestara i brojni aparati, koji u drugim ordinacijama ne postoje. Tu je bilo važno i anagažovanje anesteziologa, u formi koja je pravno zadovoljena i koju je Ministarstvo zdravlja odobrilo.
Za proteklih petnaestak godina bilo je i onih u kojima je, kaže dr Zarić, imalo manje posla.
– Lično se ne bavim statistikom nikada, bitno mi je da sam ja zadovoljna. Veliki broj privatnih ginekoloških ordinacija u jednom gradu, ne mislim da treba da unosi strah među ginekologe, već to treba posmatrati kao zdravu konkurenciju. Što je veća, lekari će se truditi da što bolje urade svoj posao. Meni je uvek drago kada se bilo ko od kolega, ne samo ginekolozi, usudi da pokrene privatnu praksu i kažu sebi „e, sada je dosta, više neću da radim po pravilima koja mi drugi nameću, već, sam, u svom prostoru, kreiram pravila kojih se pridržavam“.
U vreme studija medicine, dr Zarić kaže, nikada nije razmišljala da će biti ginekolog, a još manje da će imati privatnu ordinaciju.
– Tek kada sam došla na staž, počela sam da razmišljam o ginekologiji, a privatna praksa mi je bila nezamisliva. Danas mi je drago, jer prednost privatne ordinacije je da, dok poštujete ustanovljene medicinske doktrine, s druge strane uspostavljate svoja pravila. Moje pravilo je da svaka pacijentkinja kada uđe ovde, mora da se oseća prijatno i da dobije objašnjeno stanje svog problema na način na koji je to njoj najdostupnije.
Cilj joj je, kaže, da Gino M što duže opstane…
– Moj sin je master građevinski inženjer i on je potpuno otišao u drugom pravcu, a ćerka je gimnazijalka… Da li će se ona odlučiti za medicinu ili ne, to je stvar njenog ličnog izbora i na nju niko drugi u tom smislu ne utiče. Ja planiram da radim ovaj posao još jako dugo, jer ga mnogo volim. Nadam se da će me zdravlje u tome poslužiti. Nikada mi nije bilo teško da iznova i iznova, ispričam pacijentkinjama istu priču. Uvek ponavljam da novac jeste važan, ali nije najvažniji. Da bi čovek bio zadovoljni sobom, mora da radi i stvari u korist drugog. Zato se dešava da neke dodatne preglede uradim i besplatno, jer se to prosto podrzumeva i jer je u korist mojih pacijentkinja. I tada smo svi zadovoljni. Osim toga, da bi određena ordinacija nosila sa sobom neophodnu reputaciju, jako su važni i sardanici. Sestre koje rade sa mnom su apsolutno fantastične osobe i to je pacijentkinjama jako važno, pošto se sa njima najpre sreću.
Najbolnije u ovom poslu je, kaže dr Zarić, što država za privatni sektor ne čini ništa.
– Privatnici se apsolutno sami bore za opstanak. Ne postoji ni jedna privilegija koju privatne ordinacije mogu da ostvare za sebe. Ne postoji još uvek mogućnost sklapanja ugovora sa Fondom, pa da pacijent sam bira gde će da se leči. Suština je da svi budemo ravnopravni na tržištu i da se sa istih pozicija borimo za pacijenta. Na žalost, nije tako.
Uspešnom se, kaže na kraju razgovora naša sugrađanka, oseća, pre svega jer ima zdravu i dobru porodicu.
– Imam dobru decu, koja su odrasla u odgovorne osobe i to mi je najvažnije. Trideset godina sam sa svojim suprugom zajedno, i što smo stariji sve smo bliži i sve se više volimo. Naravno da postoji i lično zadovoljstvo zbog posla koji radim, a samo zadovoljne pacijentkinje su merilo mog profesionalnog uspeha.
LJ.K.
