МАРКО СОМБОРАЦ, КАРИКАТУРИСТА
Марко Сомборац свакодневно слика нашу реалност на духовит и, по многима, прилично реалан начин. Његов стрип, који излази готово једанаест година у Блицу, представља драгоцено сведочанство о времену у коме живимо и људима који, у приличној мери, кроје судбину државе и друштва. Сомборац и његов стрип су одавно постали један од српских феномена, некога засмејавају, друге терају на размишљање, а сведоци смо да неке важне политичаре умеју и да наљуте.
Стрип је некада заузимао важно место у одрастању деце, многа су уз њих научила да читају и маштају. Имате ли представу каква је данас ситуација?
– Очигледно је да су мобилни и игрице одавно преузели примат, такво је време и нормално је да се интересују за такве ствари. Стрип јунаци сада живе свој други живот кроз филмове и игрице. А има и популарних стрипова на нету, видимо и ”ривајвл” неких старих карикатура које се каче по фејсу, право да вам кажем, сад кад набрајам, изгледа као да је све како и треба да буде, само прилагођено новој форми и времену. Дакле, ако нема на киосцима, има на нету, јесте да сад то треба тражити и вероватно млади више воле да инстаграмују и снепчетују, али никад ни стрип није био толики мејнстрим. То нам је што нам је, такве је време, и на нама је да се снађемо, у иностранству је већ то на новим нивоима, Outmeal, комикони итд…
Ко су стрип јунаци Вашег детињства?
-Дардевил, Стив Кењон, Бетмен, Хогар, Џон Дифул…Мада могао бих да набрајам ихахај, доста је било квалитених ствари тад, Алан Форд, Мандрак, Фантом…
Цртањем се бавите још од основне школе. Да ли сте имали излете ван сатире или је она стални пратилац вашег рада?
– Још од обданишта, али никако да нађем тог мог Попаја из “Зеке”, као доказ. Интересовао ме је и реалистични стрип, свашта сам пробао, али, некако је карикатура била стални пратилац свих експериментисања, да би сад добили овакву некакву комбинацију. Паралено су ишла та моја интересовања, пратиш суперхероје и тако то, а упоредо и Јеж, Керемпух, Петричића, временом се ту појаве и аутори који комбинују, ионако два слична израза (кратки стрип и карикатура) и, мало по мало, то све утиче кроз одрастање.
Одрасту ли некад стрип аутори и њихова публика?
– Одрасту, али, само делимично, јер ако и даље воле стрип, заувек ће сачувати младалачки дух у себи.
Ваш отац је био карикатуруста, Ви настављате породичну традицију. Сматрате ли да је за то потребна одређена доза храбрости или је у питању нагонска потреба, да на неки начин прикажете своје виђење политичких актуелности?
– Ово друго пре свакако, a за ово прво, безвезе је да ја сам себе икако оцењујем.
Заузели сте велики део простора на изложби „Нецензурисане лажи“. Како гледате на то, као одавање почасти или сврставање у ред државних непријатеља?
– Мало је већ постало досадно говорити о тој изложби, изгледа као да се много кука, а они мајсторски спинују било какву врсту реакције у своје сврхе. То је једноставно покушај да се докаже да нема цензуре слободарским принтовањем малотиражних медија, као и увезивање аргументоване критике са опскурним таблоидима, које нико не узима за озбиљно, покушавајући да се докаже да је и једно и друго лаж.
Што се тиче почасти, па вероватно је боље бити тамо, него не. Ово око непријатеља, бирам да се не оптерећујем тиме.
Врло брзо по њеном отварању, у Београду, је отворена и изложба ваших радова. То је одговор њеним организаторима или само сплет сумњивих околности?
– Ех, месецима спремамо изложбу за 20. година Блица и ови нам ово ураде недељу дана пре, па ти сад објашњавај. Шта да се ради, вечно ће остати некаква конструкција да виси у сећању, тако је то.
Актуелна власт је прилично осетљива на критику,плаши ли вас то?
-Не плаши ме, него ме забавља и засмејава и изнова и изнова изненађује.
Колико је напорно свакодневно пратити политичке актуелности и тако ловити теме за стрип? Како се одмарате од овог, понекад прилично досадног, посла?
– Напорно је, али и неопходно, тако да пређе у навику, али вероватно би неко ”нормалан” полудео од толико праћења. Посао није досадан, али тај део посла јесте, одмарам се уз бег у праћење Премијер лиге.
Стрип и авантура су нераздвојиви, машта аутора је једино што одређује границе. Какве светове ће створити Марко Сомборац, једног дана, када потпуно пусти машти на вољу?
-Што би рекао Конан О’Брајен, када су га питали да ли му је жао што га нису звали да ради на филму ”Симпсони”, он је одговорио да му је мозак толико отишао у аут праћењем глупости политичара и Бритни Спирс, тако да би се тешко вратио тако нечем (некад је био сценариста тог цртаћа), тако да и ја од бдп-ова и ваздуплохова, тешко да могу да видим тренутно ишта друго.
Бојан Савић
