ИСТИНИТЕ ЛАЖИ
Као и сваког Јула после дана кад је ударио Србин на Србина, долазе дани кад је био злочин, а не геноцид. Тада се овдашња већина посебно узјогуни, удари црвенило на лице, клетве на усне и некако на видело избију јача осећања него код Видовдана. Оно знаш да си крив, да си нешто дебело згрешио, да си изазвао највећи „неспоразум“ у Европи после WWII, али не би да признаш, па да ти је сир ко’ кајмак. Тада је у сваком разговору или обраћању или писанију приметно нагло повећање коришћења везника „али“. Али шта су они нама радили, али ми смо се само бранили, али, али…Није лако признати да је било која војска стрељала везане заробљенике и цивиле, посебно ако је твоја. Забрињавајуће је да је овде поново створена неумерена и непријатна клима да би велики део народа поново урадио исто, надајући се идентичном оправдању које и даље постоји за извршиоце свих недела. Знају да ако неко дође и пита их „Ко вам је ово радио, ништа не ваља?“, могу лагано да немају појма.
Пре извесног времена један човек се побринуо да обележавање тог датума падне у други план, а да звезда дана поново буде он. У недостатку довољно великог „али“, српска власт и јавност раде на изједначавању напада каменицама са стрељањем више хиљада везаних заробљеника. Тешко је поверовати да је иста особа ове године случајно изабрала тајминг за отворено писмо својим следбеницима.
Из њега смо једино сазнали да никаквог дијалога нема, нити ће га бити. Може, али у форми монолога или монодраме. По његовим речима тај текст је већ најчитанији у историји, како друго? Каже још да је једини проблем са тим што је све сува истина, па се поменута „стока“, како назива неистомишљенике, са правом љути, јер против његове истине се у овој земљи не може, чак уз помоћ полиграфа. Превише повлачење „истине“ за рукав од некога ко је запамћен по нешто другачијем надимку.
На такав готово очајнички корак навели су га мрзитељи који су некако открили да му је незванични заменик студирао у конгресној дворани преко непостојеће фирме регистроване у Лондону, чији је директор манекенка, и да сада није у питању само његов fake докторат који је на српском бранио пред Кореанцем, већ и цео факс? Превише. Нешто веома опасно што би могло да поколеба и замисли све који студирају, и што је много важније и њихове родитеље гласаче. Вредно отвореног писма у најстаријем таблоиду на Балкану. Да разбије све недоумице око свог штићеника изјавио је да је Неша три пута образованији од четворицелидера опозиције заједно, што му ваљда значи да је више од 12 пута похађао наставу у конгресном центру? Сазнасмо да постоји права и лажна елита, где је она прва у праву, јер га воли и слуша. а она друга не зна ништа и одвратна је јер стално нешто пита и гласно га презире до грохотног смеха. Права елита може и да краде и да вара и да ради шта хоће јер воли Србију, папири и дипломе ништа не вреде, важно је знање. Лажна не може ништа, јер је он, ето, стално хтео да им се увуче под кожу и са Вебером и Пекићем, и насилним утеривањем Данила Киша у календар, и дугим шетњама Њујорком, али они га једноставно не варе. Шкоди им, па га избегавају због здравља, и да их не би стартовала Пробиотик милиција. Чувени Умберто Еко је један покрет настао тридесетих година прошлог века описао речима :“Другачије мишљење називају издајом, интелектуалце презиру, следбенике понижавају, парламент обесмишљавају“, али то већ нема никакве сличности ни са чим овде. Себе и своје је ставио у групу плебс, тачније сиротињу, највише, јер та сиротиња којој се обраћа не може ни да замисли да негде на свету постоји сако који кошта 3000 еура и који он фура, као и зимске јакне и скупа вина, а још мање могу да верују да њему и његовим сарадницима деца похађају приватне школе са школаринама од 30 хиљада еура па навише. И све то од плате? Он тада престаје да буде само визионар, прелази у мађионичаре. Или има моћне ортаке као министар привреде, који је на питање о финансирању школовања своје деце рекао да му то плаћају пријатељи из иностранства. Прошло као и тека из Канаде, као и све. Напредна Србија наставља да уместо формираних штанцује фирмиране личности.
Пажљиво треба ослушкивати његова следећа обраћања човечанству тражећи реч „јербо“, за коју још нисам чуо да је користи. Уз класичан old school председнички дипломатски речник обогаћен појмовима: маришу, пишају, мунтају, стока, матори идиот, пљување и повраћање, истиче се и реч „јербо“ по којој су препознатљиви пљувачки текстови извесног Ивана Радовановића.
Можда му излети пред Макроном у највећој историјској посети новије историје. Са сетом се присећамо дана када су десничарске фаланге замотавалe споменик француско-српског пријатељства у фолију и када су насловнице таблоида о председнику Макрону писали све најгоре и чашћавали га њима својственим увредама. Сада ће сви уредно стати у шпалир и аплаудирати му, иако је то онај исти Макрон са истом баба-женом, који је њиховог идола сместио на неку тамо клупицу за резервне играче.
Као гром из ведра неба одјекнула је вест да Фолксваген иде у баш у Турску, а не нпр. у Мађарску која продаје 8 пута више нових аутомобила, него ми у свом златном добу. И камен би заплакао, а са њим и они који су поверовали у још једну неутемељену истину највећег међу свим визионарима, рејтинг ефендије који је у част ове најаве својевремено набавио и ручни сат марке ВW. Но, чини се да још све није изгубљено, јер би чувени светски произвођач овде могао покренути производњу својих летећих аутомобила, што је поменуто приликом једне посте Кини. На тај корак би се одлучили, јер Србија нема железницу којом би мога да превози направљене сиротињске моделе „фолцике“, те би овако летећи лепотани право са производних трака летели до нових тржишта.
За време ове власти, то је већ опште познато, Србија је имала нижи раст од свих 16 земаља централне и источне Европе. Ипак, то нас ни близу не секира као најава предводника плебса да ће догодине дати оставку на место шефа странке. То је изазвало тектонске поремећаје код најближих му сарадника, који се већ сада утркују ко ће га предложити за доживотну функцију, јер каква је то чета чела намрштена, ако међу њима најбољега нема? Препорука је да му се верује исто онолико кад је сав озбиљан и марљив најавио да се никако и никада неће кандидовати за председничку функцију коју и сада обнаша. За попис осталих неиспуњених и прекршених обећања ове новине немају довољно папира уз ову цену, а с обзиром да општинске власти богато дарују београдске државотворне таблоиде, неће ускоро ни имати. Његов политички отац, а по испоруци из Трибунала и поново најближи сарадник, са великом забринутошћу најављује да су стране службе уз помоћ домаћих издајника убациле профил најбољег међу нама у компјутер и на њему сада раде научници с циљем да му пронађу најслабије тачке у карактеру, биографији и менталном склопу, па да онда свом силом ударе на то. Поменути је иначе свом чеду својевремено посветио три капитална дела названа: „Санадерова мачкица“, „Портпарол лоповске странке“ и „Српски барон Минхаузен“. Коме веровати?
Шта нас је све снашло? Погодила нас је вест да на трећем по важности српском аеродруму 37 страначки запослених активиста раде само средом од 12-14 сати. Обрадовали смо се уласку Хасана Дудића у Српску десницу. Правили се да нисмо добро чули кад премијерка покољ у Сребреници назва неспоразумом. Потресени били сазнањем да је у групи десничара који су прекинули представу о Сребреници била и најчувенија антиваксерка Др Стојковић. Разочарани пљувањем државне секретарке МУП-а по најчувенијем српском генетичару. Нове цене путарине омогућавају да се за просечну плату осам пута месечно провозаш од Београда до Ниша уз плаћен бензин. Кошаркашице и Звезда нису баш до краја осветили нејач. Новак је потврдио своју величину, али то није наишло на одушевљење код дежурних патриота, јер је у свој бокс убацио једног, замислите, Хрвата. Сувишно је помињати ко му је први честитао. Исти онај који је први назвао Синишу Михајловића. Лакнуло нам кад је објаснио да плате не расту превише брзо да нас се не би плашили?
Шеф посланичке групе владајуће странке је све новинаре који се усуђују да сазнају праву истину назвао издајницима који раде против своје државе?
Нисмо веровали ни да ће иједна власт икада захтевати истрагу против истраживачке агенције чији јој се резултати не допадају. Према спорном истраживању, испаде да за ову власт гласају сиромашни и матори, који се не скидају са Пинка и Хепија. Наравно да то није прихватљиво, јер у балканском тигрићу сиромашних нема, а и председник не признаје академике и професоре који помену тако нешто. Смеје им се у лице, јер не говоре његову истину.
Ви спавате. Капци су вам тешки, ви сте богати и срећни. И имате власт која воли вас и Србију. Која говори истину и само истину, тако јој Бог помогао.
Док су они ту, живећете у благостању. Само не питајте ништа.
Милан Тодоровић Чарли (Ужичка недеља 1016)
