ISTINITE LAŽI
Kao i svakog Jula posle dana kad je udario Srbin na Srbina, dolaze dani kad je bio zločin, a ne genocid. Tada se ovdašnja većina posebno uzjoguni, udari crvenilo na lice, kletve na usne i nekako na videlo izbiju jača osećanja nego kod Vidovdana. Ono znaš da si kriv, da si nešto debelo zgrešio, da si izazvao najveći „nesporazum“ u Evropi posle WWII, ali ne bi da priznaš, pa da ti je sir ko’ kajmak. Tada je u svakom razgovoru ili obraćanju ili pisaniju primetno naglo povećanje korišćenja veznika „ali“. Ali šta su oni nama radili, ali mi smo se samo branili, ali, ali…Nije lako priznati da je bilo koja vojska streljala vezane zarobljenike i civile, posebno ako je tvoja. Zabrinjavajuće je da je ovde ponovo stvorena neumerena i neprijatna klima da bi veliki deo naroda ponovo uradio isto, nadajući se identičnom opravdanju koje i dalje postoji za izvršioce svih nedela. Znaju da ako neko dođe i pita ih „Ko vam je ovo radio, ništa ne valja?“, mogu lagano da nemaju pojma.
Pre izvesnog vremena jedan čovek se pobrinuo da obeležavanje tog datuma padne u drugi plan, a da zvezda dana ponovo bude on. U nedostatku dovoljno velikog „ali“, srpska vlast i javnost rade na izjednačavanju napada kamenicama sa streljanjem više hiljada vezanih zarobljenika. Teško je poverovati da je ista osoba ove godine slučajno izabrala tajming za otvoreno pismo svojim sledbenicima.
Iz njega smo jedino saznali da nikakvog dijaloga nema, niti će ga biti. Može, ali u formi monologa ili monodrame. Po njegovim rečima taj tekst je već najčitaniji u istoriji, kako drugo? Kaže još da je jedini problem sa tim što je sve suva istina, pa se pomenuta „stoka“, kako naziva neistomišljenike, sa pravom ljuti, jer protiv njegove istine se u ovoj zemlji ne može, čak uz pomoć poligrafa. Previše povlačenje „istine“ za rukav od nekoga ko je zapamćen po nešto drugačijem nadimku.
Na takav gotovo očajnički korak naveli su ga mrzitelji koji su nekako otkrili da mu je nezvanični zamenik studirao u kongresnoj dvorani preko nepostojeće firme registrovane u Londonu, čiji je direktor manekenka, i da sada nije u pitanju samo njegov fake doktorat koji je na srpskom branio pred Koreancem, već i ceo faks? Previše. Nešto veoma opasno što bi moglo da pokoleba i zamisli sve koji studiraju, i što je mnogo važnije i njihove roditelje glasače. Vredno otvorenog pisma u najstarijem tabloidu na Balkanu. Da razbije sve nedoumice oko svog štićenika izjavio je da je Neša tri puta obrazovaniji od četvoricelidera opozicije zajedno, što mu valjda znači da je više od 12 puta pohađao nastavu u kongresnom centru? Saznasmo da postoji prava i lažna elita, gde je ona prva u pravu, jer ga voli i sluša. a ona druga ne zna ništa i odvratna je jer stalno nešto pita i glasno ga prezire do grohotnog smeha. Prava elita može i da krade i da vara i da radi šta hoće jer voli Srbiju, papiri i diplome ništa ne vrede, važno je znanje. Lažna ne može ništa, jer je on, eto, stalno hteo da im se uvuče pod kožu i sa Veberom i Pekićem, i nasilnim uterivanjem Danila Kiša u kalendar, i dugim šetnjama Njujorkom, ali oni ga jednostavno ne vare. Škodi im, pa ga izbegavaju zbog zdravlja, i da ih ne bi startovala Probiotik milicija. Čuveni Umberto Eko je jedan pokret nastao tridesetih godina prošlog veka opisao rečima :“Drugačije mišljenje nazivaju izdajom, intelektualce preziru, sledbenike ponižavaju, parlament obesmišljavaju“, ali to već nema nikakve sličnosti ni sa čim ovde. Sebe i svoje je stavio u grupu plebs, tačnije sirotinju, najviše, jer ta sirotinja kojoj se obraća ne može ni da zamisli da negde na svetu postoji sako koji košta 3000 eura i koji on fura, kao i zimske jakne i skupa vina, a još manje mogu da veruju da njemu i njegovim saradnicima deca pohađaju privatne škole sa školarinama od 30 hiljada eura pa naviše. I sve to od plate? On tada prestaje da bude samo vizionar, prelazi u mađioničare. Ili ima moćne ortake kao ministar privrede, koji je na pitanje o finansiranju školovanja svoje dece rekao da mu to plaćaju prijatelji iz inostranstva. Prošlo kao i teka iz Kanade, kao i sve. Napredna Srbija nastavlja da umesto formiranih štancuje firmirane ličnosti.
Pažljivo treba osluškivati njegova sledeća obraćanja čovečanstvu tražeći reč „jerbo“, za koju još nisam čuo da je koristi. Uz klasičan old school predsednički diplomatski rečnik obogaćen pojmovima: marišu, pišaju, muntaju, stoka, matori idiot, pljuvanje i povraćanje, ističe se i reč „jerbo“ po kojoj su prepoznatljivi pljuvački tekstovi izvesnog Ivana Radovanovića.
Možda mu izleti pred Makronom u najvećoj istorijskoj poseti novije istorije. Sa setom se prisećamo dana kada su desničarske falange zamotavale spomenik francusko-srpskog prijateljstva u foliju i kada su naslovnice tabloida o predsedniku Makronu pisali sve najgore i čašćavali ga njima svojstvenim uvredama. Sada će svi uredno stati u špalir i aplaudirati mu, iako je to onaj isti Makron sa istom baba-ženom, koji je njihovog idola smestio na neku tamo klupicu za rezervne igrače.
Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da Folksvagen ide u baš u Tursku, a ne npr. u Mađarsku koja prodaje 8 puta više novih automobila, nego mi u svom zlatnom dobu. I kamen bi zaplakao, a sa njim i oni koji su poverovali u još jednu neutemeljenu istinu najvećeg među svim vizionarima, rejting efendije koji je u čast ove najave svojevremeno nabavio i ručni sat marke VW. No, čini se da još sve nije izgubljeno, jer bi čuveni svetski proizvođač ovde mogao pokrenuti proizvodnju svojih letećih automobila, što je pomenuto prilikom jedne poste Kini. Na taj korak bi se odlučili, jer Srbija nema železnicu kojom bi moga da prevozi napravljene sirotinjske modele „folcike“, te bi ovako leteći lepotani pravo sa proizvodnih traka leteli do novih tržišta.
Za vreme ove vlasti, to je već opšte poznato, Srbija je imala niži rast od svih 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Ipak, to nas ni blizu ne sekira kao najava predvodnika plebsa da će dogodine dati ostavku na mesto šefa stranke. To je izazvalo tektonske poremećaje kod najbližih mu saradnika, koji se već sada utrkuju ko će ga predložiti za doživotnu funkciju, jer kakva je to četa čela namrštena, ako među njima najboljega nema? Preporuka je da mu se veruje isto onoliko kad je sav ozbiljan i marljiv najavio da se nikako i nikada neće kandidovati za predsedničku funkciju koju i sada obnaša. Za popis ostalih neispunjenih i prekršenih obećanja ove novine nemaju dovoljno papira uz ovu cenu, a s obzirom da opštinske vlasti bogato daruju beogradske državotvorne tabloide, neće uskoro ni imati. Njegov politički otac, a po isporuci iz Tribunala i ponovo najbliži saradnik, sa velikom zabrinutošću najavljuje da su strane službe uz pomoć domaćih izdajnika ubacile profil najboljeg među nama u kompjuter i na njemu sada rade naučnici s ciljem da mu pronađu najslabije tačke u karakteru, biografiji i mentalnom sklopu, pa da onda svom silom udare na to. Pomenuti je inače svom čedu svojevremeno posvetio tri kapitalna dela nazvana: „Sanaderova mačkica“, „Portparol lopovske stranke“ i „Srpski baron Minhauzen“. Kome verovati?
Šta nas je sve snašlo? Pogodila nas je vest da na trećem po važnosti srpskom aerodrumu 37 stranački zaposlenih aktivista rade samo sredom od 12-14 sati. Obradovali smo se ulasku Hasana Dudića u Srpsku desnicu. Pravili se da nismo dobro čuli kad premijerka pokolj u Srebrenici nazva nesporazumom. Potreseni bili saznanjem da je u grupi desničara koji su prekinuli predstavu o Srebrenici bila i najčuvenija antivakserka Dr Stojković. Razočarani pljuvanjem državne sekretarke MUP-a po najčuvenijem srpskom genetičaru. Nove cene putarine omogućavaju da se za prosečnu platu osam puta mesečno provozaš od Beograda do Niša uz plaćen benzin. Košarkašice i Zvezda nisu baš do kraja osvetili nejač. Novak je potvrdio svoju veličinu, ali to nije naišlo na oduševljenje kod dežurnih patriota, jer je u svoj boks ubacio jednog, zamislite, Hrvata. Suvišno je pominjati ko mu je prvi čestitao. Isti onaj koji je prvi nazvao Sinišu Mihajlovića. Laknulo nam kad je objasnio da plate ne rastu previše brzo da nas se ne bi plašili?
Šef poslaničke grupe vladajuće stranke je sve novinare koji se usuđuju da saznaju pravu istinu nazvao izdajnicima koji rade protiv svoje države?
Nismo verovali ni da će ijedna vlast ikada zahtevati istragu protiv istraživačke agencije čiji joj se rezultati ne dopadaju. Prema spornom istraživanju, ispade da za ovu vlast glasaju siromašni i matori, koji se ne skidaju sa Pinka i Hepija. Naravno da to nije prihvatljivo, jer u balkanskom tigriću siromašnih nema, a i predsednik ne priznaje akademike i profesore koji pomenu tako nešto. Smeje im se u lice, jer ne govore njegovu istinu.
Vi spavate. Kapci su vam teški, vi ste bogati i srećni. I imate vlast koja voli vas i Srbiju. Koja govori istinu i samo istinu, tako joj Bog pomogao.
Dok su oni tu, živećete u blagostanju. Samo ne pitajte ništa.
Milan Todorović Čarli (Užička nedelja 1016)
