UŽIČANIN GODINE 2018, sreda 17. april 2019.
Prema izboru žirija „Užička nedelja“ za Užičanina godine 2018. godine izabran je Mića Mićić, direktor oreduzeća MP „Jedinstvo“. Svečana dodela nagrada bila je u sredu, 17. aprila 2019. godine u svečanoj sali Skupštine grada.
U punoj svečanoj sali Skupštine grada 17. aprila 2019. godine uručena su priznanja za Užičanina godine u više kategorija. Verica Tucović vodila je program i zajedno sa svim prisutnim pozdravila Užičanke i Užičane, koji su se u prethodnoj godini, ili dužem nizu godina, istakli u različitim oblastima društvenog života i tako doprineli promociji pravih vrednosti i grada Užica.
– Priznanje za posebnost, kvalitet, umetnički, naučni ili sportski domet je nešto što treba negovati zbog mladih naraštaja koji svesno ili nesvesno, uvek traže i pronalaze uzore u svom neposrednom okruženju. Sa druge strane, lepo je kada prepoznajemo među nama ljude koji svojim delima zaslužuju da budu oni na koje treba da se ugledamo. Za njihov uspeh često malo ko zna, neuspehe uglavnom objavljujemo na velika zvona – rekla je Verica, a zatim dodala:
– Užička nedelja, list koji već četvrt veka godina beleži dešavanja u našem gradu, pre 13 godina, pokrenuo je priču o izboru najuspešnijih među Užičanima sa ciljem da nam ljudi sa profesionalnim i ljudskim integritetom budu inspiracija da menjamo sebe i na taj način naše okruženje činimo boljim. Nosioci titule Užičanin godine do sada su bili Vasilije Mićić, Dragan Subotić, Radomir Antić, Ninko Tešić, Dragoslav Nikolić, Andrija Zlatić, Dobrosav Andrić, Obrad Jovanović, Rade Jovanović, Tijana Malešević i Ljubomir Simović. Proteklih godina mnogobrojni pojedinci i institucije iz Užica su dobitnici priznanja Užičke nedelje za rad u oblasti sporta, kulture, privrede, za javni angažman, preduzetništvo, očuvanje tradicije, najbolji radnici kao i oni koji su proglašeni ambasadorima Užica. To su Ljubomir Simović, Žarko Petrović, Ivan Bosiljčić, docent dr Miodrag Perić, profesor doktor Danica Grujičić, dr Vladimir Reković, Predrag Gaga Antonijević – saopštila je Verica Tucović.
Užičane godine 2018. birao je žiri u sastavu: Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća „Blu Mun“, predsednica žirija; Goran Lapčević – regionalni direktor „Sosiet Ženeral“ banke; Radivoje Smiljanić – MPP „Jedinstvo“, Zoran Stamatović– direktor Narodnog pozorišta Užice; Stanimir Drobnjaković – vlasnik i direktor agencije „Pulsar“, Vladimir Stojić – vlasnik i direktor preduzeća „Baterflaj“; Oliver Marić – Sportski savez Užice; Nebojša Đuričić – direktor Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“; Petrašin Drulović – dugogodišnji sindikalni aktivista; Slavica Jovanović, novinar dopisništva RTS-a; Novka Ilić, novinar, dopisnik Slobodne Evrope; Mladen Jevđović – slikar, grafičar i inicijator otvaranja Umetničke škole u Užicu, koje je bio i direktor; Zoran Popović, dugogodišnji sportski radnik i Verica Tucović.
Za sportistu u 2018. godine žiri Užičke nedelje je izabrao košarkaša Nikolu Otaševića. Sa deset godina počeo je da trenira u KK „Play off“. Seniorsku košarkašku karijeru započinje 2000. godine u ekipi „Beopetrola“, za koju je igrao dve sezone. Usledile su i dve sezone u niškom „Ergonomu“, zatim po jedna u „Zdravlju“ iz Leskovca i OKK „Beogradu“. Prvi Nikolin inostrani angažman je u „Anvilu“ iz Vloclaveka sa kojim je osvojio Kup Poljske. Najduže je branio boje podgoričke „Budućnosti“, čak četiri sezone, kada je ovaj tim pokupio sve domaće trofeje. Nikola je dva puta proglašavan za najboljeg igrača crnogorskog prvenstva. Sezonu 2011/12. je proveo u vršačkom „Hemofarmu“, a narednu je započeo u redovima „Slobode“ Užica, da bi već u novembru 2012. prešao u MZT iz Skoplja. Sa makedonskim klubom osvojio je dve prvenstvene titule i dva puta trijumfovao u nacionalnom kupu. Jednu sezonu proveo je u valjevskom „Metalcu“, da bi tokom sezone 2015/16. igrao za užičku „Slobodu“ u Drugoj ligi Srbije. U sezoni 2016/17. bio je igrač „Temišvara“, a od sezone 2017/18. ponovo je igrač „Slobode“. Nastupao je za juniorsku reprezentaciju, koja je osvojila peto mesto na Evropskom prvenstvu u Zadru. Priznanje Nikoli Otaševiću uručio je Oliver Marić.
Priznanje za doprinos razvoju užičkog sporta dodeljeno je Blagoju Gukiću – Glanču. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Užicu, a Visoku školu za fizičko vaspitanje u Beogradu. Bio je profesor fizičkog vaspitanja u Tehničkoj školi i Učiteljskoj školi u našem gradu. Od 1966 – 1990. godine radio je u Valjaonici bakra i aluminijuma u Sevojnu kao organizator rekreacije. Od 1990 -2004. godine bio je angažovan u Ustanovi za održavanje i korišćenje sportskih objekata „Veliki park“, u kojoj je do 1997. godine bio na funkciji direktora. Igrao je košarku u KK „Sloboda“, a bavio se plivanjem i vaterpolom u Plivačkom klubu „Sloboda“. Trenirao je košarkaše KK „Sevojno“ 3 godine, a 5 godina i košarkašice ovog kluba. Jedan je od inicijatora i organizatora skokova sa starog železničkog mosta na Gradskoj plaži, sada već tradicionalne manifestacije koja se održava već 26 godina. Priznanje Gukiću dodelio je Zoran Popović.
Slikar Aleksandar Dimitrijević je dobitnik nagrade za kulturni doprinos. Aleksandar je predavač na Visokoj školi strukovnih studija Užice na smeru Unutrašnja arhitektura. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Užice, Beograd, Beč, Minhen, Amsterdam, Rim, Hanover, Pariz, Los Anđeles…). Za svoj rad je nagrađivan više puta. Njegovi radovi se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama (Srbija, Austrija, Italija, Nemačka, Danska, Švedska, Holandija, Norveška, Češka Republika, Amerika, Engleska, Francuska, Hrvatska…). Sarađivao je i vodio mnoge projekte iz oblasti kulture i umetnosti od kojih je najznačajniji osnivanje Udruženja vizuelnih umetnika Užice 2016. godine i formiranje Galerije Reflektor, prve vaninstitucionalne kustoško-umetničke inicijative u Užicu, u okviru udruženja, sa ciljem da integriše mlade umetnike u lokalnu zajednicu i zajednici pruži mogućnost da se upozna sa savremenim umetničkim praksama kroz predavanja, radionice za najmlađe i izložbe. Prethodne dve godine u galeriji su realizovane 22 samostalne izložbe i nekoliko grupnih umetničkih projekata u okviru kojih je učestvovao veliki broj umetnika iz Užica, ali i čitave Srbije. Ostvarena je saradnja i sa umetnicima iz Švajcarske, Nemačke, Holandije, Austrije. Pored izložbi održan je Festival savremene umetnosti „Videopark“ u saradnji sa „Erste bankom“ u okviru programa Super ste. Priznanje Aleksandru Dimitrijeviću će uručiti gospodin Mladen Jevđović.
Priznanje za doprinos razvoju kulture pripalo je Muzičkoj školi „Vojislav Lale Stefanović“, koja u našem gradu postoji već 43 godine. Dugogodišnjim radom i angažovanjem u kulturnom i javnom životu, ova škola se potvrdila kao adekvatan nosilac muzičkog obrazovanja i vaspitanja u Užicu, kao i na nivou Zlatiborskog okruga. Rezultat kvalitetnog i ubrzanog razvoja je odluka o otvaranju Srednje muzičke škole 2007. godine. U 2015. godini otvoreno je izdvojeno odeljenje Muzičke škole u Požegi. U prošloj školskoj (2017/18.) godini učenici osnovne škole mogli su da pohađaju nastavu na violini, violi, violončelu, kontrabasu, klaviru, flauti, klarinetu, saksofonu, trubi, harmonici, gitari i solo pevanju. U srednjoj muzičkoj školi izvođena je nastava za dva obrazovna profila: muzički saradnik i muzički izvođač, a takođe je verifikovana za obrazovni profil, dizajner zvuka. O višegodišnjem kvalitetu rada svedoče uspesi učenika, koji nastavljaju svoje školovanje na muzičkim akademijama u zemlji i inostranstvu, kao i mnogobrojne nagrade. Samo u prethodnoj školskoj godini učenici ove škole su na takmičenjima osvojili ukupno 180 nagrada, od čega 97 nagrada na takmičenjima najvišeg ranga, republičkog i međunarodnog karaktera. Takmičili su se u kategorijama: solfeđo, teorija muzike, harmonija, klavir, flauta, klarinet, violina, harmonika, kamerna muzika i gitara. Ove školske godine na nedavno održanom Međunarodnom takmičenju iz solfeđa i teorije muzike u Beogradu učenici osnovne i srednje muzičke škole ukupno su osvojili 17 prvih i jednu drugu nagradu, kao i pohvalu za učešće. Na Republičkom takmičenju iz solfeđa i teorije muzike učenici osnovne i srednje škole ukupno su osvojili 21 prvu nagradu i diplomu za učešće. Na 17. takmičenju mladih solfeđista u Požarevcu učenici su se takmičili u kategorijama solfeđo, teorija muzike i harmonija i osvojili ukupno 19 prvih, 2 druge i 4 treće nagrade. Na internacionalnom festivalu muzike FEMUS u Subotici učenici saksofona i klarineta osvojili su 2 prve, 3 druge i jednu treću nagradu. Osvojene su i dve prve nagrade iz gitare na takmičenju „ClassicArt” u Šapcu i iz flaute na 16. Međunarodnom takmičenju „Davorin Jenko“ u Beogradu. Priznanje Muzičkoj školi „Vojislav Lale Stefanović“ uručio je direktor Narodnog pozorišta Užice Zoran Stamatović.
Gordani i Goranu Paunoviću dodeljeno je priznanje za promociju folklornog nasleđa i organizaciju festivala „Licidersko srce“. Zahvaljujući Udruženju građana „Era“ i Međunarodnom dečijem festivalu folklora, Užice postaje važno mesto na folklornoj mapi sveta. Festival „Licidersko srce“ je na listi CIOFF-a, svetske organizacije festivala i organizuje se prema njihovim standardima. Od prvog festivala održanog 2009. godine do sada je užičkim ulicama prodefilovalo oko 8 i po hiljada dece iz 38 država sa 5 kontinenata, Evrope, Afrike, Azije, Severne i Južne Amerike. Pored upoznavanja mladih sa folklornim nasleđem različitih zemalja i kultura, u okviru festivala organizuju se izložbe nošnji, igraonice, seminari, a gosti imaju priliku da se upoznaju sa kulturno istorijskim nasleđem i turističkim potencijalima užičkog kraja, kao i Višegrada i Zlatibora. Svake godine se organizuje i humanitarna akcija „Licidersko srce – deci“ u okviru koje se prikupljaju sredstva koja su do sada bila upućena deci Japana posle katastrofalnog zemljotresa, dečijem odeljenju užičke bolnice, Centru za majku i dete, Regionalnom centru za vantelesnu oplodnju i sl. „Licidersko srce“ doprinosi širenju prijateljstva među decom kroz igru i muziku. Nagradu je uručila Danijela Marković iz Užičke nedelje.
Dr Radmila Smiljanić, lekar specijalista u Službi za transfuziju Opšte bolnice Užice, dobila je priznanje za javni angažman. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizaciju iz oblasti transfuziologije, kao i subspecijalizaciju iz imunologije i alergologije. Od 1980. godine zaposlena je u Službi za transfuziju Opšte Bolnice Užice, a ceo svoj radni vek posvetila je jednom cilju – formiranju samostalne Službe za transfuziju, koja će pružiti stanovništvu pravovremenu, kvalitetnu i bezbednu transfuzionu terapiju. Kao načelnik Službe za transfuziju OB Užice od 2001-2005. godine uspostavila je novi koncept rada i preko niza projekata doprinela da se osavremeni oprema i uvode informacioni sistem uz permanentnu edukaciju zaposlenih. Realizacijom niza projekata omogućen je razvoj dobrovoljnog davalaštva i podizanje nivoa transfuziološke usluge, kao i nabavka opreme za pripremu i čuvanje krvnih komponenti u skladu sa svetskim standardima i aparata za intraoperativno spasavanje krvi. Služba za transfuziju 2003. godine uz podršku Ministarstva zdravlja, dobrovoljnih davalaca krvi, Crvenog krsta i društvene zajednice Zlatiborskog okruga počela je samostalno prikupljanje krvi na teritoriji okruga. Dr Smiljanić je izradila uputstva i implementirala projekat afereznih procedura, kao i program proizvodnje ABO seruma u uslovima sankcija i nestašice seruma za određivanje krvnih grupa. Zajedno sa inženjerima Valjaonice bakra organizovala je pravljenje mešalice za trombocite čime je produžen vek trombocita sa 5 časova na 6 dana i omogućeno bezbedno snabdevanje trombocitnom transfuzijom obolelih i spasavanje života, posebno pacijenata na hemioterapiji. Treba pomenuti i nabavku Rotem aparata kojim se mogu preduprediti krvarenja blagovremenom primenom odgovarajuće transfuzione terapije kod kardiohirurških pacijenata i Laminarne komore za Onkološku službu, kojom je mogla da se priprema citostatska terapija za obolele od malignih bolesti. Autor je „Priručnika“ kojim je olakšano uvođenje Programa autologne transfuzije u Opštu bolnicu Užice. Bila je član mnogih profesionalnih udruženja, komisija i mentor za edukaciju lekara na specijalizaciji. Dobitnica je brojnih priznanja i nagrada, između ostalog nagrade grada Užica, Srpskog lekarskog društva, a u istraživanju lista „Blic“ 2006. godine izabrana je među „100 najboljih lekara u Srbiji“. Dr Smiljanić i u periodu od 2016-2018. godine kao načelnik Službe za transfuziju branila je interese stanovnika Zlatiborskog okruga, insistirajući da Služba postane Ovlašćena transfuziološka ustanova, ali je novom zakonskom regulativom to rešeno na drugi način. Priznanje dr Radmili Smiljanić, majci tri sina, uručila je Novka Ilić.
Verica Tucović je sledećeg dobitnika najavila stihovima:
„Čitam neke vesti, sve pisano jasno,
sve je tol’ko dobro da boljega nije,
pa se pitam ako je sve tako krasno,
zašto mi drug piše iz Australije?
Čitam neke vesti, sve je tako fino,
kako sunce sija, kako cveće cveta,
pa se pitam što mi brat ode sa sinom
čak na Novi Zeland, s one strane sveta?
Čitam neke vesti, sve pisano lepo,
kako neki ljudi bolji život grade,
pa se pitam kom sam verovala slepo
i što ja sad pišem pesme iz Kanade?“
Za posvećenost nauci priznanje žirija Užičke nedelje je dobio dr Vladimir Paunović. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu Užicu, kao nosilac Vukove diplome i đak generacije. Osvajao je prve nagrade na republičkim takmičenjima iz hemije i matematike. Tehnološko metalurški fakultet završio u Beogradu kao student generacije i student Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10. Dobitnik je nagrade Kruna uspeha. Master rad je radio na Univerzitetu u Magdeburgu u Nemačkoj. Doktorirao je na prestižnom univerzitetu ETH u Cirihu, jednom od najbolje rangiranih univerziteta u svetu, odbranivši tezu „Katalitički procesi za valorizaciju prirodnog gasa putem hemije broma“. Trenutno je i dalje na univerzitetu u Cirihu na post doktorskim studijama. Vladimir koji, na žalost, nije u mogućnosti da bude u Užicu, poslao je poruku iz Ciriha svom gradu i Užičanima. On je zahvalan na priznanju koje mu je ukazano i dodao da mu je Užice uvek u srcu. Rekao je da je zahvalan svojim nastavnicima koji su u njemu prepoznali sklonost ka hemiji i to uporno forsirali. Umesto njega priznanje je sa suzama u očima primila njegova majka Krstina Paunović, a uručio je Stanimir Drobnjaković.
Radnik godine 2018. je Milun Ćitić, vozač „Bečej prevoz“. U Užicu je završio osnovnu, a srednju saobraćajnu školu za KV vozača u Pančevu. Radio je najpre u građevinskoj firmi “Partizanski put“ kao vozač teških teretnih vozila, a zatim u „Proleterskom putu“, takođe kao vozač teških teretnih vozila i autobusa. Nakon toga bio je zaposlen u saobraćajnom preduzeću „Raketa“, u sektoru putničkog saobraćaja kao vozač solo autobusa na gradskim i prigradskim linijama sve do gašenja ovog preduzeća. Radio je u prevozničkim firmama „AS Trans“, „Angel star“, a zatim „Zlatan prevoz“, a od 2015. godine zaposlen je u firmi „Bečej prevoz“, kao vozač solo autobusa na gradskim i prigradskim linijama u sistemu javnog prevoza na teritoriji grada Užica. Oženjen je, otac ćerke Ivane, studentkinje Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uvek se isticao kao pažljiv i odgovoran radnik, svima izlazio u susret i stekao prefiks „omiljenog“ među putnicima i kolegama. Korisnicima javnog prevoza na teritoriji grada Užica, dovoljno je reći na liniji je „Ćita vozač“. Priznanje radniku godine uručio je Petrašin Drulović.
Priznanje Preduzetnik 2018. godine uručeno je Mirku Filipoviću, vlasniku preduzeća „Ribosport MM“. Sa iskustvom utemeljenim u jednoj od prvih privatnih prodavnica ribolovačkog pribora na našem regionu, otvorenoj 1994. godine, tri godine kasnije osnovana je firma „Ribosport MM“ o.d. sa osnovnom delatnošću veleprodaja ribolovačkog pribora i opreme za sportski ribolov. U proteklih 22 godine, pored trgovine razvijana je i proizvodnja. Prateći trendove u ribolovačkoj industriji stvorena su dva sopstvena brenda „Extra carp“ i „Fil fishing“. Ovi proizvodi se uspešno se plasiraju u Srbiji i okruženju, kao i u skoro svim zemljama Evropske unije i dorpinose da se preduzeće visoko pozicionira na Evropskom tržištu ribolovačkog pribora. Kroz saradnju sa mnogim velikim Evropskim firmama iz ove oblasti „Ribosport“ plasira svoje proizvode pod njihovim brendovima, što je veliki uspeh izbora s obzirom na konkurenciju. Zahvaljujući svemu tome većinski deo poslovanja je izvozno orijentisan. „Ribosport MM“ je član Evropske asocijacije trgovaca ribolovačkog pribora EFTTA (Europen Fishing Tackle Trade Association) i dugi niz godina svoje proizvode predstavlja na vodećim evropskim sajmovima EFTEX. U sistemu preduzeća su i dva maloprodajna objekata „Free Time“, jedan u Beogradu, drugi u Užicu. Priznanje Mirku Filipoviću uručio je Radivoje Smiljanić.
Aco Stojanović, vlasnik „Zlatiborca“ dobitnik je priznanja Privrednik godine. Kompanija „Zlatiborac“ je osnovana 1992. godine sa idejom da se kroz modernizaciju i primenu savremenih tehnologija zadrži tradicionalan koncept proizvodnje zlatiborskih suvomesnatih proizvoda. Specifičnost regije i klimatskih uslova sela Mačkat, prirodan proces sušenja mesa na bukovom drvetu, uz primenu jedinstvene recepture, doprineli su da se „Zlatiborac“ izdvoji na tržištu, ne samo Srbije i zemalja u okruženju, već i na inostranim tržištima. „Zlatiborac“ je 2010. godine otpočeo izvoz na tržište Ruske Federacije. Šest godina nakon toga osnovana je kompanija „Zlatiborac trejd Moskva“, koja je danas zvanični uvoznik i distributer „Zlatiborac“ proizvoda na tržištu Ruske Federacije. Za nepune tri godine, rukovodstvo „Zlatiborac trejda“, doprinelo je podizanju prepoznatljivosti i rastu brenda na tržištu mesnih prerađevina. Kvalitet proizvoda nisu prepoznali samo potrošači, već i međunarodne referentne naučne institucije, koje se bave ocenom kvaliteta, bezbednosti i ukusa prehrambenih proizvoda. „Zlatiborac“ je jedna od retkih kompanija sa ovih prostora koju je Nemačko poljoprivredno društvo, DLG, nagradilo sa 88 medalja za kvalitet proizvoda na godišnjim takmičenjima „Ham and Sausage Quality Competition“, na kojima se svake godine takmiči više od 30.000 prehrambenih proizvoda iz celog sveta. Kvalitet garantuje ispunjavanje najvažnijih standarda i sertifikata za kvalitet i bezbednost hrane: HACCP, IFS, EAC, HALAL, koji su implementirani u proizvodnim kapacitetima koji se prostiru na preko 40.000 m2. Proizvodni portfolio se neprekidno unapređuje, a sadržan je u dve kategorije, trajnih i polutrajnih suvomesnatih proizvoda. Ove godine navršava se tri godine od lansiranja polutrajne kategorije „Zlatiborac“ proizvoda na tržište Srbije, jedne od najvećih investicija u prehrambenoj industriji u Republici Srbiji. Šest generacija Stojanovića, na svom porodičnom ognjištu, više od jednog veka neguje tradiciju, koja je, pored zlakuške grnčarije, najstariji očuvan zanat na prostoru Zapadne Srbije. Danas, više od četvrt veka nakon osnivanja, kompaniju „Zlatiborac“ čini preko 800 zaposlenih, koji predano rade na ostvarenju kompanijske vizije, poštujući vrednosti integriteta, doslednosti, kreativnosti i bliskosti s prirodom, jednom od osnovnih odrednica korporativne kulture ovog brenda, koji danas širom sveta, na čak 11 izvoznih tržišta, predstavlja oličenje kulturnog identiteta i tradicije naše zemlje. „Zlatiborac“ čuva svoje selo, svoju prirodu, svoju decu. Kompanija je uložila preko 1,5 miliona evra u izgradnju savremenog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pa tako danas „Zlatiborac“ reci Krivaji, svom prirodnom recipijentu, vraća čistiju vodu, nego što je voda u rečnom koritu, čuvajući svoju budućnost i one kojima budućnost pripada. Svake godine, kompanija realizuje više od stotinu donacija i sponzorstava pružajući podršku onima kojima je to najpotrebnije. Čast da dodeli priznanje privredniku godine Aleksandru Stojanoviću, vlasniku kompanije Zlatiborac, pripala je Goranu Lapčeviću.
Ambasador Užica je Mila Filipović. Nekada naša sugrađanka, novinarka i urednica „Vesti“, danas stanovnica Čikaga, koja i dalje koristi reči kao osnovno sredstvo komunikacije sa širom javnošću, kao novinarka i književnica. Njene tekstove koji su uvek opservacija aktuelnih tema i dešavanja, možete povremeno pročitati u Užičkoj nedelji. Mila nije bila prisutna na dodeli priznanja, ali je uputila poruku preko videa pravo iz Čikaga.
– Dobro veče dragi moji Užičani, članovi žirija, dobitnici prestižnih priznanja, organizatori i naročito dobro veče mojoj mami i Vesni, ako su, a nadam se da jesu prisutne. Kada mi je Toni javio da sam dobila nagradu Počasni ambasador Užica bila sam iznenađena i prilično zatečena. Moram priznati, prva asocijacija mi je bio Nušić i njegov Počasni konzul Nikaragve, jer ja nisam uradila ništa ili nisam uradila mnogo za Užice, a nisam ni od onih koji se bezrazložno busaju u lokal-patriotska prsa. Ipak priznajem, još sam, dok sam živela u Užicu. na svako pitanje jesam li baš iz Užica, uvek odgovarala sa:“Naravno, ja sam stara Užičanka“. A eto, tada nisam bila stara, ali sam i do danas ostala stara Užičanka, kao što su i moji preci bili. Iz Užica sam otišla mračne 1996. godine, ali verujem da ni pre odlaska, a ni do danas, ničim nisam povredila moje Užice, nisam mu ničim naudila, nisam ga osramotila. Pomagala sam humanitarno koliko su mi to mogućnosti dozvoljavale, održavala kontakte sa prijateljima, sećala se dragih, divnih ljudi koji su mi bili učitelji, nastavnici, profesori, mentori, i sa posebnom pažnjom gajila naš čudesni, čuveni užički humor. Zato mi i Ameri često kažu da sam oštra i sa zanimljivim smislom za humor. A ja i dalje govorim čistim užičkim jezikom – idem U grad (sa akcentom na U), palim Svetlo (sa akcentom na E), za sve što bi trebalo reći u superlativu koristim samo jednu reč – Mutno i često govorim šatrovački, u sećanje na mog oca i mnoge užičke šmekere. Gostima često napravim lepinju sa sve, u kojoj je uvek užički kajmak, koji moja majka brižljivo pakuje posle svake moje posete rodnom gradu, a sudbina je htela da i moj pokojni suprug bude praunuka čuvenog pekara Šuljagića. U Čikagu, za koji volim da kažem da je najveće srpsko selo izvan Srbije, nema mnogo Užičana, ali koliko nas god ima – dobro se i zajedno držimo. Zato želim da ovo priznanje podelim sa svima njima, kao i sa svim našim Užičanima rasutim po belom svetu, od Amerike do Novog Zelanda, jer znam da i oni sa sobom svuda nose Užice. Jer, iako mi jesmo otišli iz Užica i na neki ga način napustili, ono nikada nije napustilo nas. Još jednom čestitam dobitnicima nagrada. Vidimo se u septembru na promociji mog novog romana, ili pre toga, na stranicama Užičke nedelje – obratila se Mila video putem.
Priznanje umesto nje primila je njena sestra Vesna Filipović.
Milutin Jovičić Lujo je dobitnik Specijalne nagrade Užičke nedelje za životno delo u novinarstvu. Osnovnu školu i tri razreda gimnazije završio je u Užicu, a nakon toga upisao je Učiteljsku školu. Radio je u Pribojskom srezu, u osnovnoj školi u Mažićima, u nižoj gimnaziji u Priboju, kao predavač srpskog i ruskog jezika. Od 1957. godine bio je zaposlen u Valjaonici bakra na mestu prevodioca za nemački i ruski jezik, i istovremeno studirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od diplomiranja do penzije bio je novinar u užičkim „Vestima“ i „Glasu valjaonice“, čiji je urednik bio dugi niz godina. U Užičkoj nedelji je od njenog osnivanja, kao urednik redakcije, u kojoj vodi rubriku „Varoš, ljudi, događaji“, u kojoj na poetski način predstavlja sećanja starih Užičana na kasabu od 6 hiljada stanovnika. Lujo, na žalost, iz zdravstvenih razloga, nije bio na dodeli priznanja, ali je poslao sledeću poruku.
– Koristeći se privilegijom dobitnika priznanja za životno delo, dozvolite da u ovom svečanom času kažem nekoliko prigodnih rečenica. Ponosim se time što sam bio član redakcije Užičke nedelje od njenog osnivanja, koja je bila perjanica slobodnog i nezavisnog novinarstva u ovom delu Srbije. Zato je za mene ovo priznanje kao vid užičke Pulicerove nagrade. Bog dragi mi je podario dug život da ovo priznanje dočekam i da se njime do kraja ponosim. Želim Nedelji da i dalje dodeljuje ovo priznanje što će biti dokaz dugovečnosti i u eri vladavine elektronskih medija. Baveći se ovom profesijom nastojao sam da se držim misli nobelovca Hesea, da „svaka istina ima istinu koja joj je suprotna“. To je i moj savet i preporuka mladim kolegama, što će reći da je budućnost ove profesije u istraživačkom novinarstvu. Zahvaljujem se žiriju, a dobitnicima priznanja „Najužičanin“ želim još bolje rezultate u narednim godinama. Hvala! – naveo je Lujo u pismu.
Priznanje umesto Milutina Jovičića primio je Blažo Čubrilo, a uručio je Nebojša Đuričić.
Užičanin 2018. godine je Mića Mićić, predsednik Nadzornog odbora „MPP Jedinstvo“ a.d. Sevojno i predsednik grupacije „Jedinstvo“. Kao diplomirani ekonomista deset godina je radio u Privrednoj komori Užica, a nakon toga dve godine u Iraku kao finansijski rukovodilac preduzeća „Putevi“ iz Užica. Na čelu „MPP Jedinstvo“ a.d. Sevojno nalazi se od 1984. godine. Dobitnik je najvećih priznanja i povelja Regionalne, Republičke i Savezne Privredne komore. Od samog osnivanja član je Udruženja najuspešnijih privrednika Srbije i Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“. Kao dugogodišnji direktor i najznačajniji akcionar „MPP Jedinstvo“ A.D. Sevojno, Mićić ima najveće zasluge za izvanredne rezultate preduzeća koje se svrstava među vodeće kompanije u oblasti vodosnabdevanja, toplifikacije, gasifikacije kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. „Grupacija Jedinstvo“ ostvaruje godišnju realizaciju preko 50 miliona evra, od čega u inostranstvu oko 20 miliona, sa godišnjim profitom od preko 3 miliona evra. Pored velikih ulaganja u razvoj preduzeća, „Jedinstvo“ je i društveno odgovorna kompanija, koja izdvaja značajna sredstava za obrazovanje mladih kadrova, razvoj kulture, sporta i društvenih aktivnosti u našoj zemlji. Ulaganje u kadrove i investiranje u najsavremeniju opremu i mehanizaciju od preko 2 miliona evra godišnje obezbeđuje zavidnu poziciju na tržištu i omogućava da se ugovoreni poslovi izvrše kvalitetno i u ugovorenim rokovima. „Jedinstvo“ aktivno učestvuje u realizaciji velikog broja objekata u Srbiji: postrojenje za prečišćavanje vode u Užicu, Zlatiboru, Pirotu i Seljašnici; izgradnja kolektora u Vranju; stanice za snabdevanje gorivom u Beogradu, Nišu, Smederevskoj Palanci, Kovinu; izgradnja sistema za rekuperaciju pare na instalacijama u Požegi; izgradnja rezervoara R-6 u Požegi, integralna tehnička zaštita u Rafineriji nafte Pančevo, regionalni sistem vodosnabdevanje opština Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i Zvečan; izgradnja fabričkog kompleksa za pakovanje municije za investitora Prvi partizan; izgradnja distributivne gasovodne mreže u Užicu i Zlatiboru; izgradnja graničnog prelaza u Gostunu i Kotromanu; izgradnja Gondole na Zlatiboru, izgradnja tržnog centra Zvezdara, Beograd; objekat RTV Novi Sad i niz drugih objekata. Trenutno najznačajni projekat na kome „Jedinstvo“ zajedno sa konzorcionim partnerom MHPS iz Japana izvodi radove je postrojenje za desumporizaciju dimnih gasova u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, čija ugovorena vrednost prelazi iznos od 90 miliona eura. Ugovoreni su i veliki projekti i u Crnoj Gori – vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda na Jadranskoj obali – Bar, Kotor i Tivat. Takođe, u BiH su završeni radovi na vodosnabdevanju opštine Foča, izgradnji sistema za navodnjavanje opštine Bratunac i izgradnja rezervoara u Trebinju. U sastavu kompanije posluje više zavisnih preduzeća sa preko 1.150 zaposlenih, koji doprinose da ova kompanija može izvesti najkompleksnije poslovne poduhvate korišćenjem internih resursa. Takođe, „Užice-gas“ AD Užice je osnovano zajedno sa Opštinom Užice u kome „Jedinstvo“ učestvuje sa 70 post kapitala i sopstvenim sredstvima vrši kompletnu gasifikaciju grada Užica i Sevojna, gde je do sada uloženo preko 6 miliona evra. Sopstvenim sredstvima od preko 2 miliona evra izvršena je izgradnja i gasovoda do Zlatibora. Mića Mićić nije bio prisutan na dodelu priznanja, pa je umesto njega priznanje primio Smiljanić, a uručula ga predsednica žirija Slađana Šumanac.
Na kraju Slađana Šumanac kao predsednica žirija kaže da su imali težak zadatak da izaberu najbolje, jer je konkurencija bila velika. To joj je posebno drago, jer, kako je rekla, to je znak da u Užicu ima dosta vrednih, radnih i talentovanih ljudi, žena i mladih.
Ceremoniju dodelu priznanja pratila su dva nastupa mlade balerine Tijane Drndarević koja je izvela dve varijacije baleta „Bajadera“ i „Plava ptica“ iz baleta „Uspavana lepotica“. Tijana Drndarević je od pre nekoliko dana prva balerina u Užica, koja nakon Marije Mage Magazinović, ima diplomu završene osnovne baletske škole. Mlada balerina iz baletskog studija „Marija Maga Magazinović“, uz pomoć svoje učiteljice baleta Dunje Mahorčić, do sada je ostvarila niz zapaženih rezultata. Osvajala je prva mesta na takmičenja u Beču i Amsterdamu prošle godine, a u Srbiji joj nema ravne. Tijana će od juna pohađati srednju baletsku školu.
Pored Tijane, program su ulepšali učenici Muzičke škole. Prvo je Nadežda Pavlović, u klasi profesora Dušana Arsenijevića, na klaviru izvela koncertnu etidu Lista i Paganinija „Lov“. Svečanost je završena muzičkom numerom Fernanda Obradorsa „El Vito“, koju su izveli Katarina Tasić – sopran, Milan Mladenović – kontrabas i Nadežda Pavlović – klavir, učenici Muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“ u klasi profesorke Nede Arsenijević.
– Želja Tonija Stankovića, idejnog tvorca manifestacije „Užičanin godine“, bila je afirmacija rada i stvaralaštva Užičana čiji rezultati možda nisu primećeni onoliko koliko to zaista zaslužuju. Užička nedelja se zahvaljuje svim članovima žirija do sada, nagrađenima i svima koji godinama podržavaju ovu manifestaciju i Užičku nedelju. Čestitamo Užičkoj nedelji četvrt veka postojanja sa željom da nastave da Užičane informišu o najvažnijim dešavanjima temeljeći svoje izveštavanje na verodostojnim informacijama. Samo što dalje od konstatacije Oskara Vajlda da su ljudi nekada davno imali mučilišta, a sada imaju novinarstvo, i opažanja Stanislava Leca, da se prozor u svet može zatvoriti novinama – rekla je Verica Tucović i dodala da je u gradu ima dosta ljudi na koje naš grad s pravom može i treba da bude ponosan i da su to ljudi koji naš život čine drugačijim.
– Ne moraju to biti oni sa najviše diploma, najviše novca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo. Verujemo da su priznanja i ove godine otišla u ruke onih kojima je istinski stalo do prosperiteta, napretka, afirmacije pravih vrednosti i do čoveka – zaključila je Verica.
Uz prigodan koktel i fotografisanje privela se ovogodišnja manifestacija „Užičanin godine“.
V. T. i Z. G.
