Филм је велики изазов

- Овај филм дефинитивно је најзахтевнији пројекат на ком сам икада била ангажована, али у исто време вероватно и највредније искуство које ћу икада стећи у животу -

НАЂА ЛАПЧЕВИЋ – ДИРЕКТОР ФИЛМА „НЕБЕСКА ТЕМА“
На дан рођендана Влада Дивљана, 10. маја, филм „Небеска тема“, који је посвећен њему, приказан је у Сава центру, а недавно је био и у ужичком биоскопу. Директор тог филма је Ужичанка Нађа Лапчевић.
– Младен Матичевић је идејни творац овог филма, а ја сам на њему ангажована од самог почетка у сектору продукције, па немам много везе са иницијалном идејом и мотивацијом, али сам била јако захвална што сам имала прилику да радим са музичарима уз чије сам песме одрастала и које су обележиле моје детињство. Овај филм дефинитивно је најзахтевнији пројекат на ком сам икада била ангажована, али у исто време вероватно и највредније искуство које ћу икада стећи у животу. Екипа са којом сам радила има невероватну енергију, и то је било кључно у процесу рада. Сви су осећали исто узбуђење и жељу да се овај филм реализује, тако да је било веома пријатно радити са њима. Што се тиче учесника у филму, сви они гаје велику љубав према Влади, и били су максимално приступачни и спремни на сарадњу, тако да су нам олакшали посао колико год су могли. Путовања, иако напорна, била су ми омиљени део процеса, јер је то јединствена прилика да упознаш колеге, а и неки други начин рада. Филм је укупно рађен 3 године – каже Нађа о ангaжoвању на филму.
Нађа Лапчевић детињство је провела у Ужицу. Похађала је ОШ „Душан Јерковић“, а затим и Ужичку гимназију. Каже да се од малена код ње јавило интересовање за учење енглеског језика, што јој је пуно помогло, како у професионалној каријери, тако и у приватном животу. Њена дугогодишња професорка енглеског језика Светлана Гавриловић у великој мери заслужна је за њен успех на овом пољу.

УН: Ако се не варам, Ви сте били учесник и у организацији фестивала „На пола пута“. Ако јесте, какви су Ваши утисци из тог периода?
– Тако је, неколико година била сам волонтер фестивала „На пола пута“. Сматрам да је овај период био кључан за мој развој, јер смо на фестивалу имали прилике да се упознамо са великанима регионалне књижевности, али пре свега да, као млади људи, развијемо критичко мишљење, што сматрам непроцењивим. И даље верујем да не бих била овде где јесам тренутно да се нисам активно укључила у организацију овог фестивала.

УН: Када је почело интересовање за филм?
– Интересовање за филм стекла сам јако рано, а родитељи воле да се нашале и кажу да сам од прве године живота била „маскота видео клуба“. Мада сам као дете увек имала жељу да се бавим глумом, али како је учење енглеског и бављење спортом увек било примарно, на часове глуме кренула сам тек у првој години средње школе. Већ тад ми је било јасно да то није моја будућа професија, али су ми часови Тање Јовановић доста помогли да се ослободим страха од јавног наступа, а и да мало боље упознам Југословенски позоришни фестивал у Ужицу. Чињеница да сам сваке године имала прилику да гледам неке од најбољих представа у региону свакако је помогла у даљем одабиру школовања.

УН: Шта Вас је определило да се бавите овом врстом уметности?
– Увек ме јако привлачила чињеница да је филмска уметност заправо нека врста илузије. Јако ме занимао цео процес настанка једног филма. У другој години средње школе уписала сам се на ФЕЦИ школу филма у Пожеги, и тада ми постаје сасвим јасно да желим да се бавим филмском продукцијом. Факултет драмских уметности покушала сам да упишем већ после треће године, и мада сам прошла све кругове елиминације, професори су ме саветовали да регуларно завршим средњу школу па се онда вратим и пробам поново. Након завршене средње уписујем се на катедру филмске и ТВ продукције.

УН: Сарадња са Дејаном Петровићем?
– Са Дејаном Петровићем сарађујем од своје 17 године, када постајем волонтер на филмском кампу „Интеракција“ у Пожеги. Већ након годину дана ангажована сам на кампу као координатор документарног мастер класа. Касније сам ангажована и на позицији координатора продаје, промоције и дистрибуције за Дејанов филм „Исти“, који је 2017. године био увршћен у такмичарски програм „ИДФА“, највећег фестивала документарног филма у Европи.

УН: Хајде још мало да причамо о филму „Небеска тема“. Да ли је било проблема око финансирања тог филма и шта је то што је специфично за овај филм?
– Финансирање филма било је доста компликовано, јер смо средства прикупљали из различитих извора. Оно што је специфично за овај филм свакако је чињеница да смо један део средстава прикупили и уз помоћ Indiegogo платформе. На нашу велику радост, ова кампања била је изузетно успешна, и као таква је јединствена на нашим просторима.

УН: Да ли сте задовољни премијером „Небеска тема“?
– Јако сам задовољна премијером и пре свега реакцијом публике на филм. Надам се да ће и премијере у осталим градовима Србије бити успешне као и премијера у Сава Центру.

УН: Да ли су документарни филмови оно што највише волите да радите и да ли ћете се на томе задржати?
– Од почетка своје каријере бавим се претежно документарним филмом, али се не ограничавам само на ову форму. Оно што највише волим у документаристици је искреност и чињеница да кроз документарне филмове заправо хватамо и обликујемо реалност. И поред тога, не планирам да се задржим само на документарцима, делом и зато што сам уписала мастер студије које се фокусирају на продукцију играног филма, што видим као изазов и прилику да се усавршим и на овом пољу.

УН: Млади сте, али из Вашег угла како коментаришете ситуација у филмској индустрији? Колико држава помаже, а колико сте ослоњени на спонзорства и слично?
– Ситуација у филмској индустрији код нас је доста неповољна. Средства која држава одваја за филм прилично су мала, тако да је неопходно прибављати спонзорства и прибегавати алтернативним начинима финансирања. Један од тих начина свакако су и онлајн платформе попут Indiegogo, и мислим да ће се у будућности све више филмских пројеката финансирати овим путем.

УН: Колико често долазите у ваш родни град?
– Долазим у Ужице када год ми прилике то дозволе. Генерално волим да се вратим у Ужице, јер ми прија промена ритма у односу на Београд. У Ужицу шетам много више него у Београду, на пример, тако да највише времена проводим напољу када сам ту.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1013)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.