RAS foto Oliver Bunic
INTERVJU: DARAGAN ŠUTANOVAC, ČLAN GO DS
Dragan Šutanovac, član Glavnog odbora Demokratske stranke, bivši predsednik te partije i bivši ministar odbrane, za Užičku nedelju govori o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji i samoj stranci kojoj pripada.
– Promene u Srbiji su se dešavale samo kad ih je izvodila DS, tako je uvek bilo i očigledno je da je neophodno da DS ojača, kako bi to opet bilo – Ne znam da li je Obradović nakon jednog sastanka sa američkim diplomatom promenio svoju politiku, ali poruke koje šalje očigledno su konfuzne i zbunjuju birače – Zaista je teško dati procenu da li će Vučić nastaviti da podilazi svom biračkom telu, koje je anti EU i koje bi Srbiju najradije videlo u nekakvom savezu sa Rusijom, ili će konačno i sprovoditi politiku za koju se deklarativno zalaže – Nikada u 21. veku Srbija nije bila toliko samoizolovana, a to nikako nije dobro pre svega iz bezbednosnih razloga, jer svedoci smo da se u Srbiji vodi mafijaški rat koji je regionalnog karaktera, a ne oseća se regionalna saradnja nadležnih službi kako bi se taj “rat” okončao – Ukoliko se vlast odluči da vrati služenje vojnog roka, to će biti konačni dokaz da su sistem potpuno urušili, da nemaju dovoljno vojnika da popune jedinice, da postoji problem i sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka –
UN: Protesti „1 od 5 miliona“ u Srbiji jenjavaju. Da li se to i moglo i očekivati? Da li je u pitanju nezainteresovanost i nepoverenje građana ili nešto drugo?
– Građani su pokazali da imaju energiju neophodnu za promene i da su oslobođeni straha, koji je realno vladao Srbijom. Međutim, sad je više nego očigledno da ta energija koja se nakupila nije adekvatno tretirana i da nije dovoljno samo biti protiv ove loše vlasti, već je neophodno ponuditi jasnu političku alternativu i plan. Plan mora biti sveobuhvatan, dakle mora da ponudi odgovor na pitanje kako smeniti Vučića, ali i šta će se dešavati nakon smene. Stiče se utisak da je taj plan izostao, a onda se i energija polako smanjivala.
UN: Vi ste bili protiv Saveza za Srbiju. Šta je to što je Vama u tom Savezu najviše smetalo?
– Često slušam da se SZS poredi sa DOS-om koji je smenio Miloševića i izvode se analogije bez ozbiljne analize. Da podsetim, DOS je nastao kada se procenilo da Savez za promene može da sa tadašnjom umerenom desnicom pobedi Miloševića. Dakle, prvo je nastao Savez za promene, koji je imao ideološku, odnosno vrednosnu potku, a onda su se svi udružili sa istim ciljem, a to je bila smena Miloševića i otvaranje puta za EU integracije. Dakle, tad se znalo gde će se Srbija kretati nakon promene. Danas je slučaj obrnut, SZS čine i stranke koje su rusofilske i protiv EU integracija, što u dobroj meri narušava neophodnu sinergiju, pa zato SZS danas ima manju podršku, nego kad je nastao.
UN: Kako komentarišete naglu promenu stavova Boška Obradovića, kada je u pitanju politika prema vlasti?
– Boško Obradović je predsednik Dveri i kad kritikuje Vučića i kad se nudi za razgovor-dogovor. Dveri su ideološki najbliži biračkom telu SNS, ali očigledno je da to biračko telo njemu ne veruje, što se najbolje videlo na lokalnim izborima u Lučanima. Ne znam da li je Obradović nakon jednog sastanka sa američkim diplomatom promenio svoju politiku, ali poruke koje šalje očigledno su konfuzne i zbunjuju birače.
UN: Iz Demokratske stranke proizašle su mnoge stranke. Kako ste gledali na to cepanje stranke, odnosno izlaženje pojedinih funkcionera i osnivanja sopstvenih stranaka? Da li Vas je neko posebno razočarao?
– Kao predsednik DS-a trudio sam se da te probleme prevaziđemo i da se svi, koji iskreno verujemo u vrednosti koje decenijama zastupa DS, ponovo okupimo u DS-u. Odluka o ujedinjenju je doneta i očekujem da se s jeseni održi i zajednička skupština.
UN: Da li ste dobijali pozive da pređete u te novonastale stranke?
– Ja sam član DS-a od 16. januara 1997. godine. Mislim da je to sasvim dovoljan razlog da me ne pozivaju na taj način.
UN: A evo, danas se neke od tih stranaka ponovo ujedinjuju sa DS. Šta to može doneti Demokratskoj stranci?
– Svako ujedinjenje stranaka koje imaju sličnu politiku, ali istovetno strateško opredeljenje je dobro, kako za građane, tako i za političke tokove u Srbiji. Očekujem da to ujedinjenje donese novu dinamiku na političkoj sceni i da DS postane kičma opozicije. Podsećam, promene u Srbiji su se dešavale samo kad ih je izvodila DS, tako je uvek bilo i očigledno je da je neophodno da DS ojača kako bi to opet bilo.
UN: Da li DS i ostala opozicija u trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji može napraviti neki značajniji pomak u promeni vlasti ili da se bar izbori za zahteve Saveza za Srbiju, a to su fer i demokratski izbori, kao i slobodni mediji? Na koji način?
– Građani su pokazali da su spremni za promene, veliki deo onih koji predstavljaju društvenu elitu takođe čeka političku ponudu koju bi podržao, ali tu dolazimo da glavnog problema – politička ponuda je u entropiji i ljudi osećaju da tu nešto nije u redu. Verujem da rukovodstvo DS-a ima plan kako da se dođe do cilja, prvo do demokratskih izbora, a onda i da pobedi SNS.
UN: Da li Vi imate problema sa medijima, mislim na ove sa nacionalnom frekvencijom i dnevnom štampom?
– Svako ko malo prati medije vidi da se Srbija nalazi u problemu. Pored činjenice da nam je društvo izuzetno podeljeno, čak do mržnje, naša medijska slika nije ništa bolja, s tim što vlast brutalno zloupotrebljava sve poluge moći, kako bi uticala na medije. Međutim, postavlja se pitanje da li je samo vlast odgovorna za medijsku sliku ili ima odgovornosti i novinara, koji aktivno učestvuju u ponižavanju svoje struke.
UN: Vi ste bili protiv toga da opozicija napušta parlament? Kako sada vidite taj potez opozicije?
– Stvar je vrlo jednostavna, pogledajte efekat napuštanja parlamenta i sami ćete doći do istog zaključka. Ako je ideja bila da se aktivnosti presele na ulicu u tome se očigledno nije uspelo, ukoliko je ideja bila da parlamentarne stranke postanu nevidljive, a poslanici da se marginalizuju, u tome se uspelo, ali to nije donelo nikakav rezultat. Građani više i ne znaju za šta se opozicija zalaže, osim da je protiv Vučića, a to očigledno nije dovoljno za promene.
UN: Posmatrajući danas političku situaciju, moglo bi da se kaže da je Vučićeva politika potpuno neodređena. Čini ustupke Zapadu, ali bi se opet reklo da više naginje ka Rusima i Kinezima. Gde nas to vodi i ako možete da nam kažete Vaše viđenje situacije Srbije u odnosu na Ameriku, Evropu ili istočne zemlje?
– Mislim da se Srbija nalazi pred problemima, čija će rešenja opredeliti i strateški put. Vučić već sedam godina vlada Srbijom, a da nikome nije jasno koji je zapravo cilj i u kom pravcu se Srbija kreće. Sa govornice nas ubeđuje da su EU integracije naše opredeljenje, a onda sve što radi ide u suprotnom pravcu. Zaista je teško dati procenu da li će Vučić nastaviti da podilazi svom biračkom telu, koje je anti EU i koje bi Srbiju najradije videlo u nekakvom savezu sa Rusijom, ili će konačno i sprovoditi politiku za koju se deklarativno zalaže. Mislim da će rešenje odnosa Beograda i Prištine biti ključan momenat kada će se prelomiti da li Srbija ide evropskim ili azijskim putem.
UN: Koliko bi za Srbiju značilo članstvo u NATO?
– Možda ću vam najbolji odgovor dati kroz pitanje, da li bi Srbija imala sve ove probleme da je pre 20-ak god ušla u NATO!?
UN: Gde je Srbija danas na Balkanu, kada je u pitanju bezbednost?
– Geostrateški položaj Srbije je takav da ne utiče samo na bezbednosna pitanja Balkana, već i velikog dela zapadne Evrope. Umesto da zauzmemo poziciju koja nam prirodno pripada, da budemo vezivni faktor celog Balkana, Srbija je postala zemlja koja nema saveznika na svojoj granici. Nikada u 21. veku Srbija nije bila toliko samoizolovana, a to nikako nije dobro, pre svega iz bezbednosnih razloga, jer svedoci smo da se u Srbiji vodi mafijaški rat koji je regionalnog karaktera, a ne oseća se regionalna saradnja nadležnih službi kako bi se taj “rat” okončao.
UN: Da li biste mogli da napravite neko poređenje za Vojsku Srbije iz perioda dok ste Vi bili ministar odbrane i danas? U čemu je suštinska razlika?
– Upravo ovih dana se najbolje vidi razlika, dok je prilikom upisa na Vojnu akademiju do 2012. godine bilo i po deset kandidata na jedno upražnjeno mesto, danas se konkurs produžava, jer nema dovoljno prijavljenih kandidata. Ta činjenica sve govori. Ova vlast se u svakom segmentu ponaša populistički i dok laži prolaze kod građana, koji zbog raznih problema ne stižu da se udube i razotkriju manipulaciju, pripadnici vojske očigledno vide da su stavljeni na marginu, da je ministrovo slikanje važnije od standarda vojnika i to sve dovodi do urušavanja celog sistema.
UN: Govori se o vraćanju vojnog roka. Da li je to potrebno uopšte Srbiji?
– O vraćanju vojnog roka najglasnije govore oni koji su izbegavali da služe vojni rok u vremenu dok je on bio obaveza. Ukoliko se vlast odluči na taj korak, to će biti konačni dokaz da su sistem potpuno urušili, da nemaju dovoljno vojnika da popune jedinice, da postoji problem i sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka… Ono što je otežavajuća okolnost za vraćanje vojnog roka je očigledna nesposobnost vojnog vrha da sprovodi reforme, pa verujem da se neće usuditi na takav korak, mada, koliko čujem, uveliko pokušavaju da se organizuju. Da budem precizan, profesionalna vojska je budućnost, a sve drugo je povratak na nešto što nije funkcionisalo ni u vremenu dok je postojalo.
UN: Moram da vas pitam i za Kosovo. Utisak je da vlast nema rešenje ili da ovoj vlasti odgovara ovakva situacija sa Kosovom. Kakvo je Vaše mišljenje?
– Kosovo je postalo najveći problem, ne samo Srbije, već i regiona. Nakon rešenja odnosa Skoplja i Atine, svi očekuju pomake u rešavanju odnosa Beograda i Prištine. Mislim da greše oni koji očekuju da bilo koja strana ima rešenje, jer, jednostavno, problem toliko dugo postoji, da je nemoguće i zamisliti da neko ima rešenje koje će biti prihvaćeno sa svih strana. Zato je važan dijalog, zato su neophodni sastanci, razmena mišljenja… a toga sada nema. Ovoj vlasti odgovara da se rešenje prolongira, jer oni upravljaju sistemom sve vreme, a oči nisu okrenute ka problemima običnih građana, što će se rešenjem za Kosovo promeniti.
UN: Kakve su šanse da Srbija uđe u Evropsku uniju do 2023. godine i šta je to što najviše koči ulazak naše zemlje u EU?
– Ukoliko ne dođe do ozbiljnih promena na političkoj sceni Srbije, šanse da uđemo u EU opadaju iz dana u dan. Upravo zato je neophodna snažna DS.
UN: Šta očekujete da se događati u narednom periodu (godinu ili dve) na unutrašnjoj i spoljašnjoj sceni Srbije?
– Želja mi je da vidim ukrupnjenu i oporavljenu DS, koja će jasnom politikom i osveženim kadrovima da ponudi rešenja i povrati poverenje građana. Ukoliko do toga ne dođe, ne vidim ništa dobro što će se dešavati.
UN: Osnovali ste nevladinu organizaciju Savet za strateške politike. Koji su ciljevi te organizacije i ko je sa Vama u toj organizaciji?
– Nevladina organizacija kojom predsedavam okuplja ljude koji se bave bezbednošću, odbranom i regionalnom politikom na strateškim, a ne dnevnopolitičkim osnovama. Članovi Saveta za strateške politike su iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, i želja nam je da radimo na podizanju svesti o važnosti regionalne saradnje i daljeg priključenja EU celog regiona. Većina članova Saveta je bila na nekim visokim dužnostima u državama iz koje dolaze i imaju iskustvo u rukovođenju sistemima, što je prednost u odnosu na druge NVO.
UN: Koliko ste upućeni u rad Gradskog odbora DS Užice i možete li da date neku ocenu tog rada?
– Gradski odbor DS Užice je uvek bio jedan od najboljih odbora u celoj Srbiji i kad su demokrate u Užicu jake, to je garant snage i u Srbiji.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1015)
