U NOVOM BROJU UŽIČKE NEDELJE MOŽETE PROČITATI FENOMENALNI TEKST MILE FILIPOVIĆ IZ ZALEĐENOG ČIKAGA
A MISLILI STE DA JE NAMA NAJGORE
Boga mi i sve do Njujorka se ovih dana ledi. Arktički talas napada dobar deo Amerike, donoseći najhladnije temperature ovako rano u zimskoj sezoni u poslednjoj deceniji. U Čikagu će jednocifrene temperature u Farenhajtima biti najniže od 1995. u ovom periodu godine. Doduše, ova gorka hladnoća je došla sa najavom, pa se polako navikavamo na stvarni ledeni osećaj, skoro neobjašnjiv u Celzijusima.
KRŠ (moj izraz za punu opremu – kapa, rukavice, šal) je obavezan! Tako dobro opremljena i ja se u ranim jutrima skočanjujem u hladnim kolima (srećom, Honda se brzo i dobro zagreje), pa krenem u okršaj sa polarnim vrtlogom. A on će, kažu, da se raširi od arktičkih predela, preko 48 američkih država.
Sa vetrom i pravim osećajem hladnoće u četvrtak je u Čikagu bilo -35 Farenhajta – računica kaže da je to -37.222222 C. Iskreno, ja nikada nisam naučila to pretvaranje u minusu, ali znam, brate, da je bilo mnogo, mnogo hladno.
Navikli smo mi na ledenu hladnoću u ovoj ravnici, mada se ja lično svake zime pitam zašto ovde živim! Nauzela sam se zime za ovih 20 godina! Neću zaboraviti januar 1997, kada sam skoro čitav dan otkopavala svoj auto, preko noći zavejan u snežnoj oluji. Ili 2011, kada smo krčili ulicu skoro pola dana, a onda čuvali parking mesta stolicama, komodama, metlama i lopatama. Bilo je još brutalnih zima, ali iskustvo kaže – čim naučiš da dišeš taj hladni, suvi vazduh, izvežbaš da se pridržiš za sebe dok oluja nosi, i nađeš najbolju tehniku da opustiš grč iz zaleđenih mišića, sve postane normalno, na sve se navikneš, sa time živiš i funkcionišeš, skoro bez problema.
Ne bih sada pominjala globalno zagrevanje (iskreno, nikada nisam verovala da ga izaziva čovek, jer smo pred majkom prirodom tako malecki i nemoćni, ali to je tema neke druge priče); ovih dana smo svedoci lokalnog smrzavanja. Aerodromi O‘Hare i Midway će osetiti najveće posledice, sa gomilom otkazanih letova (prednost za sletanje i poletanje se uvek daje internacionalnim letovima, pa domaći aviosaobraćaj u ovakvim okolnostima uvek bude u kolapsu), ali, zbog zaleđenih šina kasnili su i vozovi, autobusi… Sreća da nije zavejano, putevi su čisti i skoro sasvim suvi. Idemo na posao, Božićne rasprodaje i dalje mame hrabre, zaleđene kupce, ponekad je i romantično, u noćima punog meseca.
Ledeno doba je vreme kada političari počinju da misle na beskućnike; Hladno je toliko da se plamen zapaljene sveće zaledi; zaledi ti se sopstvena senka na trotoaru; moraš da otvoriš frižider da bi zagrejao kuću; ledeno je toliko, da advokati drže ruke u sopstvenim džepovima; Sneško Belić nas moli da ga uveče unesemo u kuću; kaputu treba kaput! Hladno je toliko da u stvari ne možeš da misliš ni o čemu, osim o letu.
Viđaćemo u gradu i lisice i kojote, rakuni će nas posećivati i zabezeknuto gledati svojim izbezumljenim očima, veverice će se grejati pod haubama automobila i hraniti kablovima, mačke i miševi će spavati zajedno, a mi ćemo čekati da sve ovo prođe! I proći će.
