ИЗЛОЖБА СТЕФАНА ЛУКИЋА
У малој сцени Народног позоришта у Ужицу, у четвртак, 5. јануара, отворена је продајна изложба младог ужичког сликара Стефана Лукића. Изложба названа „Југо-носталгија“ представља колекцију тридесетак слика и цртежа аутомобила. Иако је изложба тек отворена, испод већине слика је писало – продато. Сав приход од продаје радова биће искоришћен за наставак школовања младог Лукића у Паризу.
Стефан Лукић је трећа година на Факултету примењене уметности и први човек уопште на факултету који иде на размену студената у Француску, на њихову националну академију.
– Мој асистент ми је рекао да нема успеха без много рада, али то што пуно радите не значи да ћете успети. И мени је то увек негде у глави. Решио сам за почетак да се прихватим рада, а успех ако дође, дође – рекао је Стефан, који је ову своју изложбу најављивао у Београду.
– Генерално нама у Ужицу најављују неке ствари у Београду, па сам направио инверзију – тамо сам лепио плакате и направио путујући билборд. На плакатама је писало идем да се вратим – објаснио је Лукић.
Аутомобили су за њега заправо људи, јер, како је објаснио, када гледамо аутомобил можемо да препознамо власника, аутомобили су метафора града, али и човека и његовог начина живота.
У Паризу предавања почињу 31. јануара.
– Сада настављам трећу годину и биће призната на факултету. Идем на шест месеци, а после ћемо видети. Имам стипендију само за школовање, а за боравак и живот у Паризу морао сам да се снађем овом продајом слика – додао је млади Лукић.
Подршку Стефану Лукићу дао је ужички сликар Обрад Јовановић.
– Сви помишљају да остану у Паризу, а један се одважио да каже: идем да га видим и да се вратим. Ваше присуство му потпомаже ту наду. Имао сам велики страх, мало публике, доста слика, да се ништа не прода, али када сам дошао и видео да је доста слика продатo, питао сам се зар је могуће да се то нама деси? Да ми је то неко причао да се то дешава у неком другом граду, рекао бих, па да, имају људи маште. Међутим, овако је сачувана част једног града. Друга величина која ми даје наду јесте веза генерације. Сигурно имаш наде и храбрости, а ово вече и људи ће бити твоја нада – рекао је Обрад Јовановић младом сликару.
Наташа Жилић, уметница и једна од власника aтељеа „Арс“, о Стефану има само речи хвале.
– Стефан Лукић се дружи са нама од средње школе и има много више дара него што се претпоставља. Уписао је примењену уметност, а да би је уписао, за ту прву годину, морао да је да продаје своје слике. Исто се сада дешава за Париз. Иначе, он је ученик који је надмашио свог професора. Од Стефија сам научила да будем и учитељ и ђак. Посматрајући га како црта, затечена сам са колико љубави црта. Моја љубав је била надмашена. Научио ме је да уметност не живи у галеријама и музејима, она је ту са нама, не дели људе на уметнике и гледаоце, познаваоце и неупућене, сви су јој једнако важни – рекла је Наташа Жилић.
Стефанов досадашњи просек оцена на факултету је 9,31. До сада је имао осам групних и две самосталне изложбе. У 2016. години је од факултета добио награду за сликарству.
З. Г.
