ГРАДСКА ГАЛЕРИЈА
У Градској галерији од 10. до краја октобра отворена је изложба Милене Павловић Барили, једне од најуспешнијих и најпознатијих представница европске уметничке авангарде четврте деценије 20. века. На изложби „Милена од Пожаревца до Њујорка“ могу се видети око 50 експоната – костими, уља на платну, модне скице, радови у темпери и цртежи.
Историчар уметности Виолета Томић и кустос пожаревачке галерије, назвала је Милену „Грацијом“ и описала је као лепу, нежну и дирљиву особу, која је прошла много градова и са собом носила неспокој и тугу. Томићка је подсетила ко је била Милена Павловић Барили и говорила о њеном животу и радовима.
Милена је рођена у Пожаревцу 5. новембра 1909. године, као једино дете Данице Павловић и Бруна Барилија, Српкиње и Италијана, који су се упознали у Минхену. Сликарско образовање, као изразито даровита, стицала је најпре у Уметничкој школи у Београду, а потом је отишла у Минхен на Уметничку академију. Прву изложбу је имала 1928. године у Новинарском дому, стецишту интелектуалне елите у Београду, а наредне године излагала је у свом родном Пожаревцу. Преокупација су јој портрети блиских особа, мајке Данице, ујка Боже, нане Босе и филмских звезда попут Рудолфа Валентина и Конрада Фајта. Сликала је и аутопортрете.
У Лондону је самостално излагала 1931. године у „Блумсбери галерији“, а од исте године борави у Паризу. У једној од најчувенијих париских галерија излагала је самостално и колективно. То су слике: Жена са пробушеним листом, Торзо са крилима, Девојка са гитаром… До 1936. године излагала је у Риму, Фиренци и Венецији. Тада настаје преокрет у њеном сликартсву. Цртеж постаје неуочљив, боја преузима његову дотадашњу улогу, као и увођење ренесансне линеарне перспективе, тако да њено сликарство добија обележје магичног и надреалистичног. Тада настају Миленине слике: Фантастична композиција са женским актом и змајем, Крилата антропоморфна ваза са цвећем, Аутопортрет са стрелцем, Венера са лампом… У лето је посетила Пожаревац и то је њен последњи боравак у родном крају. Током 1937. и 1938. године самостално је излагала у најпознатијим римским и париским галеријама. Пред сам почетак Другог светског рата отупутовала је у Америку да би присуствовала Великој изложби надреалиста у Њујорку. Ту је радила илустрације за модне часописе „Вог“, „Харперс базар“, „Шарм“, „Гламур“ и друге. Радила и дизајн за „Ревлон“ козметику и за парфем „Ескејп Мери Данхил“, а на позив композитора Ђан Карла Ментонија правила је скице костима за балет „Себастијан“. Током 1940. године излгала је у „Џилијен Леви галерији“. Свој круг сликарства завршила је портретима шведског принца Карла, принца Фердинанда, аустријског надвојводе Франца Јозефа, краља Петра другог Карађорђевића …
У Вашингтону је упознала Роберта Томаса Астора Гослина и удала се за њега. Миленино последње дело је „Монахиња“ представљена са срцем у пламену између подигнутих дланова. Инспирисан том сликом Ђан Карло Меноти је компоновао оперу „Светица Бликер улице“. Милена је преминула у Њујорку 6. марта 1945. године.
Изложбу у ужичкој Градској галерији отворио је градоначелник Тихомир Петковић, а поред многборјних Ужичана, присуствовали су представници Града Пожаревца и пожаревачке Галерије.
Историчар уметности Виолета Томић рекла је да Милена није могла да се запосли у Србији као наставник цртања, јер у школама није било места, па је зато отишла у иностранство, исто као и што данас одлазе многи млади, а потом у свету постану светски признати.
З. Г.
