Piše: prof Bilja Grujičić
Pada kiša, septembar, a kao da nije. Ko god je mešao, pogrešno mu je dodelio karte. Moram taksijem. Tamo gde idem, pokisnuće mi i osmeh. Sedam pozadi, spremna da se prevezem i platim. Često mislim da je u životu samo to dvoje potrebno. Volim čiste račune. Međutim…
• I šta kažete, profesorka, verujete li u ljubav?-obraća mi se taksista. Shvatam da moje „dobar dan“ sa početka priče neće biti dovoljno, ali se pravim da nisam čula pitanje.
• Vi često pišete o tome!- nastavlja on. Čudim se sama sebi, setih se „Nedeljice“, meni nije tako izgledalo, ali svak čita onako kako ume i hoće. Naprotiv, mislim da je sve pametno o ljubavi već rečeno, a i o tome nema šta da se priča. Ili je ima, ili ne. Nema filozofiranja. Međutim, nema ni mesta mom objašnjenju.
• Znate li da je klinka koja ima godina kao moja ćerka, ušla preksinoć u taksi i rekla da je vozim, a nema pare da plati. Pita može li ona to da odradi? Ničem to ne vodi, draga moja profesorka! Lude su ove današnje! Kažu svi imaju rezervu? Imate li je i vi, profesorka?
Ćutala sam sve vreme, instinktivno, povlačila suknju preko kolena i čekala semafor da izađem.
– Pričljiviji ste u novinama?- ponovo mi se obratio.
Čekala sam odredište. Nije bio neprijatan, čak mi se činilo da se trudio upravo suprotno.
– Svi se mi samo pravimo da je sve u redu, draga moja, a nije tako…, dobacio mi je moj taksista.
Izašla sam, pomislila sam da li je moguće da neko od onih koje meni odgovaraju metafore, Branka Miljkovića i ostalo, uveče se preobražava u nekoga ko bi naplatio taksi vožnju. Muljalo mi se u stomaku.
Ja nisam htela da pišem o tome, to mi se nametnulo kao tema. Htela sam 51. Bitefu, o belgijskoj predstavi „Olimp“ koja traje 24 sata, o tome da je čitav Sava centar rentiran za potrebe velikog glumačkog ansambla, o sendvičima za 24-satne gledaoce, o tome da je to, svakako pomeranje granica i o tome da nam je to potrebno kao i dobra deonica puta. Predstavu ste mogli direktno pratiti na rts-3, uz komentare stručne javnosti, što mi se izuzetno dopalo. Nisam mislila da je golotinja na sceni provokativna. Pa šta je to naspram onoga od maločas, pa pobogu ovo je 2017. godina?! Svi smo sve već videli. Jedino je još inteligencija seksi. Ostalo je bagatelisano.
Dopada mi se i što je Rajlf Fajns postao Srbin, a videćemo hoće li gospođa Merkel dobiti mandat po četvrti put. Mi smo dobili novog Šešelja u Skupštini, prvi, drugi, mlađi, kakogod, kažu da Šešelj ima četiri sina i da svi završavaju prava. Nastavak sledi. U Somboru postoji „ neshvatljiva netolerantnost“ prema izbeglicama i migrantima u školskim klupama. I tako…
Toliko od mene ovoga puta, kažu da postoji način za biti srećan: „Imati savest, ili je uopšte nemati!“ Voli vas VAŠA BILJANA!
(Užička nedelja 969)
