НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ БИЛО ЈЕ ВИШЕ КИНЕЗА, НЕГО УЖИЧКЕ СИРОТИЊЕ РАЈЕ
Министар правде Никола Селаковић отворио је изложбу у Историјском архиву “Ужичани у врху власти Србије и Југославије 1815– 2015.”, аутора др Александра Савића.
Пре отварања изложбе Жељко Марковић, в.д. директор ужичког Историјског архива, подсетио је на папир у коме се Ужице по први пут спомиње у Дубравачкој републици, због чега је својевремено и одлучено да се, после комунистичког 24. септембра, 9. октобар обележава као Дан града Ужица. Након тога је Фране Чизмић, директор Историјског архива из Дубровника, открио таблу са поменутим написом.
– Ми у Дубровнику имамо веома богату архиву с обзиром на трговачке и друге везе за време Дубровачке републике. Има списа који су чувају 12 векова. Захваљујем нашем домаћину што су нас позвала и ми смо се радо одазвали. Ово је прва посета неког хрватског архива Србији. Надам се да ћемо и ми имати прилику да будемо овако добри домаћини – казао је Чизмић и додао да су разговарали о проширењу сарадње на ово неко ново раздобље.
Он није крио одушевљење зградом ужичког архива.
– Обишли смо ову зграду ужичког Историјског архива и одушевљен сам како она изгледа. Ваша локална заједница и држава могу бити поносни када сте успели овакав објекат изградити. Ми смо сада у Дубровнику у процесу адаптације једног великог објекта архива. Када се то пројектовало, ми смо ишли чак и у Аустрију да видимо тамношњи архив и покупимо некаква искуства. Ја мислим да ће неко убудуће, када буде градио архив, доћи и овде, у Ужице – рекао је Чизмић.
Министар правде Никола Селаковић је потом отворио најављену изложбу.
– Познати или мање познати, успешни или мање успешни сликари, писци, спортисти, музичари, боеми, учитељи, путници, научници или радници, Ужичани су увек били или биће познати као занимљиви, поносни и честити људи, обдарени духом. Осећајан и полетног духа, виспрен и логичан, Ера воли шалу често и на свој и на туђ рачун, али са великом дозом мере и одговорности. Често двосмислен, али увек духовит, често оштрих запажања и још чешће бритке речи. Ера није злобан и завидљив, често упоран, али он није тврдоглав. Није брз у одлуци, али је одлучан да у својој замисли, у свом послу и у својој акцији истраје и успе. Спретан је, довољно брз и хитар да не закасни у животном току својих мисли и осећаја – рекао је Селаковић.
У свом обраћању присутнима министар правде је изразио задовољство и част што ће отворити изложбу.
– Велико ми је задовољство и част што данас отварам изложбу, која је посвећена Ужичанима који су у протеклих 200 година дали допринос у изградњи модерне српске државе, политичком животу и демократизацији нашег друштва. Изложба у врху власти Србије и Југославије од 1815. до 2015. године, чији је аутор доктор Александар Савић, обухвата хронолошки преглед учешћа 60 личности из Ужица и некадашњег Ужичког, данас Златиборског округа, који су били на најодговорнијим дужностима у државним институцијама. Међу Ужичанима је било председника влада у више мандата, министара – полиције, просвете, индустрије и др. Један број министара остварио је сјајну каријеру, неки од њих су били покретачи и издавачи листова, оснивачи политичких странака, истакнуте дипломате, учесници значајних међународних конференција, истакнути задужбинари. Седам личности из данашњег Златиборског округа били су на најодговорнијим дужностима – председници влада Краљевине Србије, Каљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Југославије. На челу влада биле су четири личности, четири потпредседника и шест председника Народне скупштине Србије. Поред Књаза Милоша, 74 личности из ужичког краја, били су у највишим органима власти. Поред извршне власти, Ужичани су били на најдоговорнијим функцијама и у судској власти: председници Врховног суда Србије: Светолик Лазаревић, Миодраг Ковачевић и Балша Говедарица, и савезни јавни тужилац Бране Јевремовић – рекао је министар правде.
Поред тога, Селаковић је подсетио и на друге значајне личности које нису биле политичари.
– Користим ову прилику да поред великих имена, чије су биографије изложене, да поменем и друге Ужичане који су оставили дубок траг у историји Србије, српства и нашега града, људи чије биографије не можете вечерас да видите, али који су оставили заиста нешто значајно. Малиша Атанацковић, трговац и индустријалац из Ужица – резултат његове сјајне предузетничке каријере и способности јесу три објекта у Ужицу које је створио и чији је био власник: парни млин из 1910. године, хидроцентрала на Ђетињи 1911. и електрични млин на Ракијској пијаци 1912. године (који су комунисти одузели, па је срушен, да би био саграђен управо овај Историјски архив, прим.ур.). Ристо Тешић, часовничар – његовом заслугом не само да је обновљена црквена зграда православног храма Светог Марка, већ је доградио и дрвену звонару са два звона, уредио црквену порту и цео простор око храма оградио. Први је из Немачке у Србију донео кожно седло, које је изложио на првој пољопривредној изложби у Београду 1882. године. Прота Гаврило Поповић године 1860. постављен је указом за судију великог духовног суда, док је од државе, поред великог Светоандрејског златног крста, одликован Златним крстом, Орденом за храброст и Орденом заслуге за народ. Марија Мага Магазиновић, прва жена са дипломом Филозофског факултета у Срба и прва библиотекарка у Србији. И још многи други Ужичани, на пример, Димитрије Туцовић, Милутин Ускоковић, академик Љубомир Симовић, Љубовије Ршумовић, Милован Витезовић, Оливера Јевтић, Немања Видић и још многи, многи други, неки данас и овде међу нама. Захваљујући њима и још многим другим Ужичанима кроз њихов рад и дело глас о Ужицу, о ерској престоници, пронет је не само Србијом, већ целим светом. Надам се и верујем да ће наши потомци отворити много богатију и много садржајнију изложбу неке 2115. године, а да ће овај објекат бити мали за све оне Ужичане који су допринели да се и слава и снага Ужица и Србије пронесе не само Балканом, не само Европом, већ и целим светом – рекао је министар, а потом отворио изложбу.
В.д. директор Историјског архива Жељко Марковић уручио је министру литар медоваче ракије (традиционално ужичко пиће, прим.ур) упаковане у дрвену кутију, на којој се налази препис са папира када се Ужице први пут појавило као име места. И Фране Чизмић је Селаковићу дао пригодан поклон.
Аутор изложбе, доктор историјских наука Александар Савић, рекао је да је материјал за изложбу прикупљао две године.
– Материјал сам прикупљао у нашем архиву, у Архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Музеју у Пријепољу, Народном музеју у Ужицу, Народној библиотеци у Ужицу, приватним збиркама, као и личним доприносом појединих министара и политичких функционера – рекао је др Савић и захвалио се сарадницима који су му помогли око изложбе.
На изложби се могу видети фотографије и биографије председника влада Србије и Југославије – 7, потпредседника владе Србије и Југославије – 5, председника Председништва СР Србије – 3, председника Народне скупштине Србије – 6, министара иностраних дела – 1, унутрашњих дела – 6, привреде – 1, индустрије – 2, финансија – 3, просвете и црквених дела – 4, просвете – 3, вера – 3, саобраћаја – 4, рада – 2, пошта и телеграфа – 1, народног здравља – 1, здравља и социјалне политике – 2, саобраћаја – 5, грађевине – 4, пољопривреде – 3, снабдевања и исхране – 1, за прерађивачку индустрију – 2, за увоз и извоз – 1, трговину и туризам – 1, саобраћаја и везе – 1, правосуђа и општу управу – 2 и министра без портфеља – 1.
Приказане су личности од Милоша Обреновића, преко Петра и Ивана Стамболића, Слободана Пенезића Крцуна, Драже Михајловића, генерала Драгољуба Ојданића до Наташе Мићић и садашњих министара правде и министарке пољопривреде.
З. Глигоријевић
