NA OTVARANJU IZLOŽBE BILO JE VIŠE KINEZA, NEGO UŽIČKE SIROTINJE RAJE
Ministar pravde Nikola Selaković otvorio je izložbu u Istorijskom arhivu “Užičani u vrhu vlasti Srbije i Jugoslavije 1815– 2015.”, autora dr Aleksandra Savića.
Pre otvaranja izložbe Željko Marković, v.d. direktor užičkog Istorijskog arhiva, podsetio je na papir u kome se Užice po prvi put spominje u Dubravačkoj republici, zbog čega je svojevremeno i odlučeno da se, posle komunističkog 24. septembra, 9. oktobar obeležava kao Dan grada Užica. Nakon toga je Frane Čizmić, direktor Istorijskog arhiva iz Dubrovnika, otkrio tablu sa pomenutim napisom.
– Mi u Dubrovniku imamo veoma bogatu arhivu s obzirom na trgovačke i druge veze za vreme Dubrovačke republike. Ima spisa koji su čuvaju 12 vekova. Zahvaljujem našem domaćinu što su nas pozvala i mi smo se rado odazvali. Ovo je prva poseta nekog hrvatskog arhiva Srbiji. Nadam se da ćemo i mi imati priliku da budemo ovako dobri domaćini – kazao je Čizmić i dodao da su razgovarali o proširenju saradnje na ovo neko novo razdoblje.
On nije krio oduševljenje zgradom užičkog arhiva.
– Obišli smo ovu zgradu užičkog Istorijskog arhiva i oduševljen sam kako ona izgleda. Vaša lokalna zajednica i država mogu biti ponosni kada ste uspeli ovakav objekat izgraditi. Mi smo sada u Dubrovniku u procesu adaptacije jednog velikog objekta arhiva. Kada se to projektovalo, mi smo išli čak i u Austriju da vidimo tamnošnji arhiv i pokupimo nekakva iskustva. Ja mislim da će neko ubuduće, kada bude gradio arhiv, doći i ovde, u Užice – rekao je Čizmić.
Ministar pravde Nikola Selaković je potom otvorio najavljenu izložbu.
– Poznati ili manje poznati, uspešni ili manje uspešni slikari, pisci, sportisti, muzičari, boemi, učitelji, putnici, naučnici ili radnici, Užičani su uvek bili ili biće poznati kao zanimljivi, ponosni i čestiti ljudi, obdareni duhom. Osećajan i poletnog duha, vispren i logičan, Era voli šalu često i na svoj i na tuđ račun, ali sa velikom dozom mere i odgovornosti. Često dvosmislen, ali uvek duhovit, često oštrih zapažanja i još češće britke reči. Era nije zloban i zavidljiv, često uporan, ali on nije tvrdoglav. Nije brz u odluci, ali je odlučan da u svojoj zamisli, u svom poslu i u svojoj akciji istraje i uspe. Spretan je, dovoljno brz i hitar da ne zakasni u životnom toku svojih misli i osećaja – rekao je Selaković.
U svom obraćanju prisutnima ministar pravde je izrazio zadovoljstvo i čast što će otvoriti izložbu.
– Veliko mi je zadovoljstvo i čast što danas otvaram izložbu, koja je posvećena Užičanima koji su u proteklih 200 godina dali doprinos u izgradnji moderne srpske države, političkom životu i demokratizaciji našeg društva. Izložba u vrhu vlasti Srbije i Jugoslavije od 1815. do 2015. godine, čiji je autor doktor Aleksandar Savić, obuhvata hronološki pregled učešća 60 ličnosti iz Užica i nekadašnjeg Užičkog, danas Zlatiborskog okruga, koji su bili na najodgovornijim dužnostima u državnim institucijama. Među Užičanima je bilo predsednika vlada u više mandata, ministara – policije, prosvete, industrije i dr. Jedan broj ministara ostvario je sjajnu karijeru, neki od njih su bili pokretači i izdavači listova, osnivači političkih stranaka, istaknute diplomate, učesnici značajnih međunarodnih konferencija, istaknuti zadužbinari. Sedam ličnosti iz današnjeg Zlatiborskog okruga bili su na najodgovornijim dužnostima – predsednici vlada Kraljevine Srbije, Kaljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Jugoslavije. Na čelu vlada bile su četiri ličnosti, četiri potpredsednika i šest predsednika Narodne skupštine Srbije. Pored Knjaza Miloša, 74 ličnosti iz užičkog kraja, bili su u najvišim organima vlasti. Pored izvršne vlasti, Užičani su bili na najdogovornijim funkcijama i u sudskoj vlasti: predsednici Vrhovnog suda Srbije: Svetolik Lazarević, Miodrag Kovačević i Balša Govedarica, i savezni javni tužilac Brane Jevremović – rekao je ministar pravde.
Pored toga, Selaković je podsetio i na druge značajne ličnosti koje nisu bile političari.
– Koristim ovu priliku da pored velikih imena, čije su biografije izložene, da pomenem i druge Užičane koji su ostavili dubok trag u istoriji Srbije, srpstva i našega grada, ljudi čije biografije ne možete večeras da vidite, ali koji su ostavili zaista nešto značajno. Mališa Atanacković, trgovac i industrijalac iz Užica – rezultat njegove sjajne preduzetničke karijere i sposobnosti jesu tri objekta u Užicu koje je stvorio i čiji je bio vlasnik: parni mlin iz 1910. godine, hidrocentrala na Đetinji 1911. i električni mlin na Rakijskoj pijaci 1912. godine (koji su komunisti oduzeli, pa je srušen, da bi bio sagrađen upravo ovaj Istorijski arhiv, prim.ur.). Risto Tešić, časovničar – njegovom zaslugom ne samo da je obnovljena crkvena zgrada pravoslavnog hrama Svetog Marka, već je dogradio i drvenu zvonaru sa dva zvona, uredio crkvenu portu i ceo prostor oko hrama ogradio. Prvi je iz Nemačke u Srbiju doneo kožno sedlo, koje je izložio na prvoj poljoprivrednoj izložbi u Beogradu 1882. godine. Prota Gavrilo Popović godine 1860. postavljen je ukazom za sudiju velikog duhovnog suda, dok je od države, pored velikog Svetoandrejskog zlatnog krsta, odlikovan Zlatnim krstom, Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluge za narod. Marija Maga Magazinović, prva žena sa diplomom Filozofskog fakulteta u Srba i prva bibliotekarka u Srbiji. I još mnogi drugi Užičani, na primer, Dimitrije Tucović, Milutin Uskoković, akademik Ljubomir Simović, Ljubovije Ršumović, Milovan Vitezović, Olivera Jevtić, Nemanja Vidić i još mnogi, mnogi drugi, neki danas i ovde među nama. Zahvaljujući njima i još mnogim drugim Užičanima kroz njihov rad i delo glas o Užicu, o erskoj prestonici, pronet je ne samo Srbijom, već celim svetom. Nadam se i verujem da će naši potomci otvoriti mnogo bogatiju i mnogo sadržajniju izložbu neke 2115. godine, a da će ovaj objekat biti mali za sve one Užičane koji su doprineli da se i slava i snaga Užica i Srbije pronese ne samo Balkanom, ne samo Evropom, već i celim svetom – rekao je ministar, a potom otvorio izložbu.
V.d. direktor Istorijskog arhiva Željko Marković uručio je ministru litar medovače rakije (tradicionalno užičko piće, prim.ur) upakovane u drvenu kutiju, na kojoj se nalazi prepis sa papira kada se Užice prvi put pojavilo kao ime mesta. I Frane Čizmić je Selakoviću dao prigodan poklon.
Autor izložbe, doktor istorijskih nauka Aleksandar Savić, rekao je da je materijal za izložbu prikupljao dve godine.
– Materijal sam prikupljao u našem arhivu, u Arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Vojnom arhivu, Muzeju u Prijepolju, Narodnom muzeju u Užicu, Narodnoj biblioteci u Užicu, privatnim zbirkama, kao i ličnim doprinosom pojedinih ministara i političkih funkcionera – rekao je dr Savić i zahvalio se saradnicima koji su mu pomogli oko izložbe.
Na izložbi se mogu videti fotografije i biografije predsednika vlada Srbije i Jugoslavije – 7, potpredsednika vlade Srbije i Jugoslavije – 5, predsednika Predsedništva SR Srbije – 3, predsednika Narodne skupštine Srbije – 6, ministara inostranih dela – 1, unutrašnjih dela – 6, privrede – 1, industrije – 2, finansija – 3, prosvete i crkvenih dela – 4, prosvete – 3, vera – 3, saobraćaja – 4, rada – 2, pošta i telegrafa – 1, narodnog zdravlja – 1, zdravlja i socijalne politike – 2, saobraćaja – 5, građevine – 4, poljoprivrede – 3, snabdevanja i ishrane – 1, za prerađivačku industriju – 2, za uvoz i izvoz – 1, trgovinu i turizam – 1, saobraćaja i veze – 1, pravosuđa i opštu upravu – 2 i ministra bez portfelja – 1.
Prikazane su ličnosti od Miloša Obrenovića, preko Petra i Ivana Stambolića, Slobodana Penezića Krcuna, Draže Mihajlovića, generala Dragoljuba Ojdanića do Nataše Mićić i sadašnjih ministara pravde i ministarke poljoprivrede.
Z. Gligorijević
