Пише проф. Биља Грујичић (Ужичка недеља 957.)
Да ли их ви фарбате у луковини, драге моје? У мојој породичној традицији, увек се помињала та луковина, тражиле су се травке, убацивала се у чарапе, мада су мени највише допадају она јаја шарана воском, чипкаста, делују ми софистицирано. Ако мало пребирам по сећањима, ту су и пуслице, китникес, ишлери, принцес-крофне и ђевреци. Додајете ли кашику сирћета када кувате јаја да не испуцају? Кажу, Биљана, не одаји кулинарске тајне! Али ја нисам увек послушна и хоћу то да поделим са вама. Ко ће коме, ако неће свој своме.
Надам се да сте пробали и шарање ових нових, модерних од стиропора; можете их офарбати како желите, мермерном, или неком другом техником. Можете их обући у филц, омотати концем, или саргијом, можете им налепити и очи, могу имати бркове, могу вам и намигнути, све по вашој жељи, ако волите да се играте и имате са ким. Могу бити и чоколадна, па можете жудети да их размотате,скинете сјајни папир, пробате, видите шта је унутра, кад тамо једно велико “НИШТА“. Очекивања су мајка свих разочарења, тако кажу. Ко вам је крив што сте се надали? А чему смо се ми то надали?
Шта кажу истраживачи јавног мњења, а шта друштвене мреже, шта кажу резултати, шта кажу ваши пријатељи? Да ли је то неко поново покушао да нас подели на сендвичаре, ботове, крезубе и оне друге пристојне, фине, како рече један од кандидата? На аналогни и дигитални свет, онај који живи на друштвеним мрежама и онај који живи у кафани? Да ли му је успело? Колико вреди чији глас? Да ли је твој вреднији од мог? Зашто, због чега? Пристајеш ли на то да имам другачије политичке ставове од тебе? Пристајеш ли на то да немам обавезу да ти их кажем, а још мање набијем на нос као једине важне и значајне? Јесам ли због тога мање политички освешћена од тебе? Вараш се. Постоји људи који седе, читају, прате, не коментаришу, не вређају и на изборима гласају. Резултате тих људи смо видели.
Остаје још доста тога. Кад ће бити следећи парламентарни избори, ко ће оформити нову политичку партију и са ким остаје да видимо. Кажу да је то политика, један од најстаријих заната на свету. Желети да онај други мисли оно што и ти мислиш. Да ли ко има шта да тражи у политици, ко ће завршити на политичком гробљу, да ли је амерички тип кампање, са задовољном супругом и држањем за руке примерен очекивању просечног српског бирача; да ли су људи који су учествовали у председничким кампањама само фасада и добар декор за сликање, или ће учествовати у политичком животу на организован начин? Ко је зрео за политичку арену? Да ли они који падају често повуку и оне који желе да им помогну? Зашто није било ниједног левог кандидата? Како је то Чајетина победила? Мноштво питања и мноштво одговора, различитих, али то је плурализам и то је демократија.
Ја сам се определила да за почетак скувам ова моја јаја, а да пустим вас да размишљате, драги моји. Дозволићу и украшавање како ко жели. Чувајте само“чуваркућу“ и Срећан вам Ускрс!
Воли вас ВАША БИЉАНА!
