Đaci Umetničke škole za primer

15 GODINA UMETNIČKE ŠKOLE
Umetnička škola u Užicu, 26. aprila, proslavila je 15 godina od osnivanja, otvaranjem izložbe učeničkih radova u Jokanovića kući. Na izložbi su prikazani radovi koje su učenici škole pravili u proteklih 15 godina.
Otvaranju su prisustvovali svi bivši direktori škole, prvi je Obrad Jovanović, zatim Budimir Radojičić, Mladen Jevđović, Obradin Ješić i novopostavljena direktorka Sofija Bunardžić, zamenik predsednika opštine Nemanja Nešić i član Gradskog veća Petar Blagojević, kao i brojni posetioci.
Izložbu je otvorio Obrad Jovanović, jedan od osnivača i prvi direktor Umetničke škole.
– Kada sam prvi put imao intervju za užičke medije uopšte o toj samoj ideji da se osnuje užička Umetnička škola, onda smo citirali Jovana Cvijića, koji je rekao: „Kod Srba je samo lak početak, sve ostalo je teško“. Onda se pokazalo nešto drugo, da postoje neki drugi Srbi, pogotovo u Užicu, koji su od jedne ideje uspeli nešto da naprave. Moja dužnost je da odam priznanje svim onim ljudima koji su bili u dubokoj pozadini u pravljenju Umetničke škole. Na prvom mestu kolega Budimir Radojičić. On je najviše radio sa administracijom i suočavao se sa svim problemima oko toga. Takođe, zahvalan sam i tadašnjem zameniku ministra kulture Jovanu Despotoviću, koji je bio krunski čovek za pravljenje Umetničke škole. Zatim, Zdravku Milinkoviću, republičkom savetniku, mom kumu Velimiru Karaveliću i celoj toj ekipi ljudi koji su zagovarali i podržavali tu ideju oko škole, počevši od Sirogojna, naše tadašnje lokalne vlasti i naših republičkih poslanika – rekao je Jovanović.

Prvi direktor se vrlo kritički obratio sagledavši situaciju u kojoj su tada bili i današnje stanje.
– Kao da ništa nismo počinjali. Umesto da večeras budemo u integrisanom univerzitetu, gde Umetnička škola treba da bude treći stub tog univerziteta, mi se ipak nalazimo, da nikoga ne vređam, u jednoj polupećini. Kada kažemo slikarstvo, umetnost, mi u stvari nastavljamo jednu tradiciju koja traje više od 40.000 godina, a kada kažemo da smo Hrišćani, mi smo u procesu koji je ušao tek u treću hiljadu godina. Kada se kaže umetnost, to je jedan sasvim drugi kosmički proces u odnosu na sve ovo što danas živimo. No, kada pogledamo učenike i njihove radove, mi u stvari vidimo da su na njihovoj strani tri stvari: život, ljubav i pravda, a sa ove naše strane, staračke, stoji samo potpora. Mi se danas na neki način razdužujemo i zadužujemo. Razdužujemo se sa prošlim vremenom, sa našim nadama i uspomenama iz prošlog vremena, a u stvari zadužujemo se sa njihovim potrebama, njihovim željama i njihovim budućem svetu.
Kada se leti nađemo na slikarskim kolonijama, na koje dolaze dekani i profesori sa raznih akademija, kažu mi: „Obrade, ovi tvoji iz Užica su najbolji, njima ne trebaju pripreme za prijemni ispit.“ To su u stvari najbolji profesori užičke Umetničke škole. Danas, kada govorimo o Umetničkoj školi ne treba mnogo da mislimo na učenike, treba da mislimo na profesore, jer kada bi ovce znale koja je čija livada, zašto bi im trebao čovek. Oni su sada čobani na tim finim stadom, koji je izašlo da pase kosmičke livade. Te kosmičke livade se nalaze po celom svetu. Kada sam se sreo sa nekim ljudima iz Venecije, kažu mi da imaju naše đake iz Užica. Naših đaka ima u Londonu u Kini, po celom svetu. Mi sada, o ovima sadašnjim đacima treba da mislimo kako ćemo da obezbedimo te kosmičke uslove, da oni budu građani sveta, da imaju atelje. Na žalost, Umetnička škola u Užicu nema svoj prostor – kazao je poznati umetnik.

On je podsetio da je za osnivanje Umetničke škole u Užicu najzaslužniji Zoran Đinđić.
– Da nije bilo njegovog stava i ličnog poznanstva sa mnom, umetničku školu bi dobio Kragujevac, Pirot, Novi Sad ili Bor.
Obrad Jovanović je rekao se sadašnjim učenicima treba omogućiti da imaju sve uslove, najbolji pribor, najbolje profesore i najbolje mogućnosti, tako da i oni postanu građani sveta, kako bi grad Užice bio dostojanstven na toj umetničkoj mapi sveta.
– Kada pričamo o Umetničkoj školi, mi pričamo da smo mi građani sveta. Elita. Kod nas se pod pojmom elite podrazumevaju maline, krompiri, neke vrste goveda i pasa. A elita je kada se nađete u tom svetu, gde znate da takvi ljudi postoje u Tokiju, Berlinu i da svaki ovaj učenik može da ide tamo u školu i da nastupa ravnopravno sa svim ostalim učenicima. Zato mislite na Umetničku školu i borite se – poručio je osnivač i prvi direktor ove škole.
Njegovo viđenje sadašnje situaciji u gradu nije uopšte dobro, pa zato kaže:
– Kada danas pogledata stanje u kome se nalazite, onda bi najnormalnije bilo da se formira jedan tim za spas Užica. Treba pozvati sve najtrezvenije i najškolovanije ljude iz Užice koji su u Beogradu i po svetu, da se od njih formira tim za spas Užica. Inače, ovo stanje ne vodi spasu Užica – rekao je na kraju Obrad Jovanović.
Iako je bilo predviđeno da se prisutnima obrati neko od predstavnika grada, to se nije dogodilo, jer su odustali.
Direktorka škole Sofija Bunardžić se zahvalila Gradu Užicu i Ministarstvu prosvete, koji su pomagali da se osnuje škola, ali i da opstane.
– Radila sam u osnivanju ove škole, 15 godina u njoj radim kao profesor i sada sam nepuna tri meseca direktor. Pratim godinama rad ove škole i pomažem na sve načine. Postoje neki pregovori o zgradi gde bi se izmestila – rekla je Sofija.

Z. G.

Comments

comments