Jaje je simbol života

ARANĐEL PETROVIĆ, ĐAKON

– Da bi smo mogli na pravi način razumeti običaje vezane za poslednje dane posta i sam Vaskrs, moramo se pre svega podsetiti Hristovog stradanja – Takođe, trebali bi istaći značaj i smisao Hristove žrtve i videti kako se Crkva kroz bogosluženja ”seća” svih ovih događaja, pa će nam onda i običaji koji su sastavni deo proslave praznika biti mnogo razumljiviji i bliži. Sledujući Hristovim rečima da se rod ljudski spasava postom i molitvom, Crkva je ustanovila vaskršnji post koji je zbog dužine trajanja nazvan sveta Četrdesetnica, a koja se završava proslavom praznika Lazareve subote i Cveti, dok se poslednja nedelja posta izdvaja kao najbitniji deo i nosi naziv Strasna nedelja. Slovenska reč ”strast” znači stradanje, i mi se u svim danima ove nedelje sećamo poslednjih događaja iz Hristovog života na zemlji i Njegovog spasonosnog stradanja, pa zato i svi dani ove nedelje imaju prefiks veliki. A na Veliki Četvrtak, Gospod Isus Hristos je pre nego što će biti uhvaćen od strane rimskih vlasti i jevrejskih prosveštenika, i jednim brzim i nepravednim suđenjem biti razapet na krst, ustanovio Svetu Liturgiju kao najvažniju službu Crkve. I upravo u Liturgiji, svi mi imamo priliku da se kroz pričešće pod vidom hleba i vina, koji se u toku službe pretvaraju u istinsko Telo i istinsku Krv Hristovu, pričestimo samim Gospodom. Moramo znati da je sve do Hristovog stradanja, čovek na različite načine pokušavao da umilostivi i dođe do Boga, a ti načini su podrazumevali pre svega prinošenje Bogu krvnih životinjskih žrtava. Ali, niti je prolivena krv tih žrtava čistila grehe narodne, niti su miris i dim od spaljivanja izlivali blagodat ljudima. I budući da čovek čoveka spasiti nije mogao, Bog je poslao Sina svog Jedinorodnog da dođe u svet, pokaže ljudima put kojim treba da hodimo i podari nam spasenje. Sve to je Hristos uradio ustanovivši Liturgiju i prinevši sebe na krst, kao poslednju krvnu žrtvu za spasenje celokupnog roda čovečanskog. Iz tog razloga, najbitnija služba Crkve jeste beskrvni prinos i služba blagodarenja Bogu, i zato se baš u danima strasne nedelje Liturgija služi svaki dan izuzev Velikog Petka – objasnio je đakon Petrović.
– Zato govoreći o običajima vezanim za Vaskrs, moramo naglasiti da bi najbitniji ”običaj” pre svega morao biti prisustvo na bogosluženjima, kao i aktivno učestvovanje u njima. Na Veliki Ponedeljak, Veliki Utorak i Veliku Sredu se služi liturgija Pređeosvećenih darova, dok se na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu služi liturgija svetog Vasilija Velikog. Takođe, na Veliki Četvrtak u večernjim časovima se služi služba koja u sebi sadrži i čitanje 12 odlomaka iz Jevanđelja, i ponegde možemo sresti običaj da se u toku čitanja ovih jevanđelja i kleči, iako to nije pravilo. To je proizašlo iz toga da narod nije dolazio na bogosluženja u toku svete četrdesetnice, čija bogosluženja sadrže poklone, klečanja i metanije, pa je iz tog razloga to uvršćeno u ovu službu, da bi bar na neki način iskusili pokajničke elemente bogatih i sadržajnih velikoposnih službi. Ipak, za današnje vreme kada se službe drže redovno i gde narod dolazi na iste, nema potrebe insistirati na tome.
Imajući razumevanja da ne može svako zbog zdravlja, obaveza, posla, škole ili porodice da posti ceo post i da prisustvuje na svim službama, Crkva nam ističe poslednju nedelju posta kao obaveznu za post svakom hrišćaninu, i već pomenuti Veliki Četvrtak, Veliki Petak i Vaskrs kao tri dana kada bi smo obavezno morali biti u hramu. Služba Velikog Petka je najspecifičnija od svih, kao što se i taj dan izdvaja mimo svih u toku godine. Tada se u toku večernje službe iznosi plaštanica, koja simbolizuje Hristov grob i upravo je Hristovo polaganje u grob i prikazano na njoj, a vernici je celivaju i provlače se ispod nje. Provlačenje simbolizuje Hristov silazak u Ad, i nemogućnost da ga smrt zadrži. Ono što je bitno naglasiti jeste i to da je Veliki Petak dan koji je u narod poznat i kao ”tužni” dan, i toga dana je najstrožiji post. Poznato je da tada strogo poste čak i oni vernici koji su u ovom trenutku daleko od vere i Crkve. A zašto je to tako, razumećemo tek kad razumemo šta se Spasitelju i Gospodu desilo na Veliki Petak. Na taj najsramotniji dan u istoriji čovečanstva, čovek se usudio podići ruku na Tvorca, i ne samo to već i ubiti Hrista koji je došao da nas spase. I baš kroz krst, Hristos i donosi spasenje nama, ali moramo biti svesni da je Njegovo stradanje bilo realno i veoma okrutno. Vrlo organizovano, Jevreji su Hrista uhvatili, vodili ga kod prvosveštenika i starešina na suđenje, koje je bilo prepuno laži i lažnih svedoka. A u procesu osuđivanja, Spasitelja su pljuvali, vređali, udarali, svlačili mu haljine, šamarali ga, stavili mu i trnov venac na glavu, i tako izubijanom i izmučenom dali krst da ga nosi uz brdo, gde će biti razapet. Da ga nosi kroz narod koji ga je neprestano vređao, gurao, ismevao, i od kojih se samo jedan čovek našao dovoljno hrabar da mu pomogne izneti krst na Golgotu. Zatim su ga prikovali na krst, kroz obe ruke i noge udarili mi klinove, pa mu čak i na krstu u poslednjim trenucima i mukama, umesto vode davali sirće. E sve te muke, strašne da gore biti ne mogu, Gospod je s ljubavlju prihvatio, i za sve nas položio život. Ako sve to znamo, i ako imamo trunke vere i ljubavi prema Bogu, na Veliki Petak kada je Bog, koga mi ljubimo i u koga verujemo postradao, naravno da nam nije ni do pesme, ni igre, već se tada imamo obavezu kajati za svoje grehove, biti u Crkvi na bogosluženjima, i kroz strogi post sastradavati sa Spasiteljem – rekao je naš sagovornik.
Na Veliki Četvrtak ili Veliki Petak najčešće se farbaju i vaskršnja jaja. Prema rečima đakona Petrovića to je „jedan od najupečatljivijih običaja vezanih za ovaj praznik“.
– Jaja se farbaju u crvenu boju koja simbolizuje Hristovu nevinu krv, a prvo obojeno jaje se smatra ”čuvarkućom” i ostavlja se da stoji do sledeće godine. Crkva je za obeležje vaskrsenja Hristovog uzela jaje, jer je ono simbol života, odnosno nosi u sebi simboliku novog života, koji nam je Hristos vaskrsenjem podario. I da ne zaboravimo, na sam praznik Vaskrsa, mesto svakoga od nas jeste Crkva i Sveta Liturgija. Gospod je kroz stradanje i vaskrsenje pobedio greh, smrt i đavola, te jedine i poslednje neprijatelje koje čovek sam pobediti nije mogao. Na jednoj od ikona Vaskrsenja možemo videti kako Hristos iz Ada izvodi sve starozavetne pravednike, od Adama i Eve pa do Njegovog vremena, jer niko od njih, iako su živeli svetim životom, nije mogao pobediti okove smrti. Ti okove i sveze smrti i đavola su se pred Hristom raspali, i Sin Božiji vaskrsenjem daruje čoveku smisao života. Daruje nam svima radost o tome da smrtni čas nije kraj, već samo usnuće. Daruje nam novi život. Toj istini se moramo svi radovati, i na Vaskrs kao najvažniji praznik, uskladiti svoje planove i obaveze da se nađemo u Crkvi i zajedno uskliknemo taj divan pozdrav Hristos vaskrse! Da se iskreno pomolimo, i da se pričešćem sjedinimo sa Bogom i potrudimo da kroz Vaskrs prepoznamo jedinu lađu spasenja, i pokušamo pronaći svoje mesto na njoj. Kartu smo svi stekli kroz krštenje, ali sama karta ne znači ništa, ukoliko nas nema na samom brodu. Neka bi nas sve vaskrsli Hristos ukrepio i darovao nam snage da kroz veru i podvig stignemo do Njega. Hristos vaskrse! – rekao je đakon Aranđel Petrović.
Z. Gligorijević

Comments

comments