Оптерећени радом

- Кроз ординацију по лекару у току једну смене прође по 50 пацијената, а норматив за изабраног лекара је 35 -

ИЗАБРАНИ ЛЕКАР – ДР МАРИЈА СТОЈАНОВИЋ
На првом спрату Дома здравља нема дана када није гужва. Лекари опште праксе непрекидно раде, па се и сами питају како издржавају. Др Марија Стојановић на општој медицини ради од 2005. године. У међувремену је завршила специјализацију за лекара опште медицине. Као и сви други лекари, било спeцијалисти опште медицине или доктори медицине, ради као изабрани лекар.
– Изабрани лекар ради превентивне и куративне прегледе својих пацијената. Има своје пацијенте и своју картотеку. Након прегледа шаље их на дијагностиковање, а потом, ако је потребно, на други ниво заштите. Примарна здравствена заштита би требало да буде први контакт пацијента са здрaвственим системом и сваки осигураник би требало да своје лечење и дијагностику започне код свог изабраног лекара. Не постоји званични норматив колико је минималан или максималан број пацијената. Постоји правилник у коме стоји да се одређује број лекара према броју становника, па тако Ужице у Ужицу на 1.600 осигураника долази један лекар. Овде код нас лекари имају од од 1.300 до преко 2.500 пацијената – рекла је др Стојановић.
За гужве код лекара, наша саговорница каже:
– Кроз ординацију по лекару у току једну смене прође по 50 пацијената, било да су посете ради прегледа, упућивања или доделе терапије. Норматив за изабраног лекара је 35 пацијената. Ми покривамо здравствену станицу Севојно и девет секторских амбуланти. Укупно са колегама на терену и нас изабраних лекара има 31, док је норматив, који постоји већ годинама, 40 лекара у служби опште медицине. На овај начин немамо довољно времена да се квалитетно посветимо пацијенту, већ са њим проведемо свега неколико минута. Са тих предвиђених 35 пацијената у току смене, наш рад би био заиста квалитетан, задовољио би све оне критеријуме који подразумева рад Опште медицине. Иначе, први прегледи код изабраног лекара заказују сe преко Кол центра, а контролне прегледе лекар може сам да закаже. Такође, тај број од 50 пацијената може да буде и већи, уколико je колега је одсутан, па преузимамо његове пацијенте. Углавном су то старији пацијенти, док ови млађи, због свакодневних обавеза, темпа живота, одлажу прегледе – казала је наша др Стојановић.
Пацијенти често нервозно реагују на гужве.
– Морамо да их разумемо, јер долазе због неког проблема. И сама та чињеница да додатно морају да чекају, а оптерећени и неким другим проблемима, прави нервозу, али договор тима, медицинске сестре и лекара, може да се сведе на најмању меру. Приступ са разумевањем од медицинског особља, али и од стране пацијената, смањиће ту нервозу. Није лако и сестрама, које се у прве у контакту са пацијентима. Она прими 50 пацијената, али сигурно је још толико њих питало и тражило неку информацију. Постоје неке грешке, али то може лако да се превазиђе.
Према речима докторке Стојановић највећи број пацијената долази због хроничних обољења, а то су: повишени притисак, шећерна болест, проблеми са плућима (астма или хроничне болести плућа), најчешће долазе ради контроле и подизања редовне терапије, упућивање у лабораторије и неке друге допунске дијагностичке процедуре. Што се тиче неких акутних стања, поједина су везана за сезону. Када је пролеће, углавном преовлађују повреде, јер људи тада излазе у баште, ту су убоди крпеља и других инсеката. Када дође лето, ту су сунчанице, опекотине, често гастроинтестинални проблеми због тровања храном, вирусно-цревне инфекције и слично. Увек су у фокусу, некад у већој, а некад у мањој мери, акутне инфекције респираторних путева. Зима је можда период када су оне бројније, а спорадично се појављују и лети – рекла је др Стојановић.
Због великог броја пацијената често долази до квара опреме и како каже докторка све се то у раду превазилази.
– Ми радимо у интегрисаном информационом систему „Изис“, помоћу кога смо повезани са секундарним нивоима, због заказивања и издавања упута и слично. Рецепте и упуте штампамо. Опрема тешко да може да издржи овај темпо рада. Поједини штампачи се често кваре, али боримо се. Апарати за притисак се често поправљају, али то у ходу решавамо. Од децембра прошле године уведен је електронски рецепт и то је довело до смањења броја пацијената, који долазе само због рецепата код изабраног лекара. Лекар сада може да препише и на шест месеци рецепте, уколико је то нека хронична болест или дугогодишња терапија. Чини ми се да је то утицало да се смањи број посета. Иначе, још увек водимо двојну документацију, преко картона и ова електронска документација. Папирни картон је и судско-медицински документ и још увек је важећа медицинска документација. Ми смо, у случају да падне систем или нестане струје, у обавези да радимо и водимо евиденцију руком, пишемо рецепте, упуте итд. С једне стране, ова електронска опрема је олакшала рад, јер је прегледније, пут пацијента од изабраног лекара до консултаната је скраћен, а у смислу терапије не морамо да тумачимо рукописе. Али, с друге стране, одузима време изабраном лекару – рекла је др Стојановић.
Због мањка лекара одређени број пацијената упућује се у Медицину рада.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.