IZABRANI LEKAR – DR MARIJA STOJANOVIĆ
Na prvom spratu Doma zdravlja nema dana kada nije gužva. Lekari opšte prakse neprekidno rade, pa se i sami pitaju kako izdržavaju. Dr Marija Stojanović na opštoj medicini radi od 2005. godine. U međuvremenu je završila specijalizaciju za lekara opšte medicine. Kao i svi drugi lekari, bilo specijalisti opšte medicine ili doktori medicine, radi kao izabrani lekar.
– Izabrani lekar radi preventivne i kurativne preglede svojih pacijenata. Ima svoje pacijente i svoju kartoteku. Nakon pregleda šalje ih na dijagnostikovanje, a potom, ako je potrebno, na drugi nivo zaštite. Primarna zdravstvena zaštita bi trebalo da bude prvi kontakt pacijenta sa zdravstvenim sistemom i svaki osiguranik bi trebalo da svoje lečenje i dijagnostiku započne kod svog izabranog lekara. Ne postoji zvanični normativ koliko je minimalan ili maksimalan broj pacijenata. Postoji pravilnik u kome stoji da se određuje broj lekara prema broju stanovnika, pa tako Užice u Užicu na 1.600 osiguranika dolazi jedan lekar. Ovde kod nas lekari imaju od od 1.300 do preko 2.500 pacijenata – rekla je dr Stojanović.
Za gužve kod lekara, naša sagovornica kaže:
– Kroz ordinaciju po lekaru u toku jednu smene prođe po 50 pacijenata, bilo da su posete radi pregleda, upućivanja ili dodele terapije. Normativ za izabranog lekara je 35 pacijenata. Mi pokrivamo zdravstvenu stanicu Sevojno i devet sektorskih ambulanti. Ukupno sa kolegama na terenu i nas izabranih lekara ima 31, dok je normativ, koji postoji već godinama, 40 lekara u službi opšte medicine. Na ovaj način nemamo dovoljno vremena da se kvalitetno posvetimo pacijentu, već sa njim provedemo svega nekoliko minuta. Sa tih predviđenih 35 pacijenata u toku smene, naš rad bi bio zaista kvalitetan, zadovoljio bi sve one kriterijume koji podrazumeva rad Opšte medicine. Inače, prvi pregledi kod izabranog lekara zakazuju se preko Kol centra, a kontrolne preglede lekar može sam da zakaže. Takođe, taj broj od 50 pacijenata može da bude i veći, ukoliko je kolega je odsutan, pa preuzimamo njegove pacijente. Uglavnom su to stariji pacijenti, dok ovi mlađi, zbog svakodnevnih obaveza, tempa života, odlažu preglede – kazala je naša dr Stojanović.
Pacijenti često nervozno reaguju na gužve.
– Moramo da ih razumemo, jer dolaze zbog nekog problema. I sama ta činjenica da dodatno moraju da čekaju, a opterećeni i nekim drugim problemima, pravi nervozu, ali dogovor tima, medicinske sestre i lekara, može da se svede na najmanju meru. Pristup sa razumevanjem od medicinskog osoblja, ali i od strane pacijenata, smanjiće tu nervozu. Nije lako i sestrama, koje se u prve u kontaktu sa pacijentima. Ona primi 50 pacijenata, ali sigurno je još toliko njih pitalo i tražilo neku informaciju. Postoje neke greške, ali to može lako da se prevaziđe.
Prema rečima doktorke Stojanović najveći broj pacijenata dolazi zbog hroničnih oboljenja, a to su: povišeni pritisak, šećerna bolest, problemi sa plućima (astma ili hronične bolesti pluća), najčešće dolaze radi kontrole i podizanja redovne terapije, upućivanje u laboratorije i neke druge dopunske dijagnostičke procedure. Što se tiče nekih akutnih stanja, pojedina su vezana za sezonu. Kada je proleće, uglavnom preovlađuju povrede, jer ljudi tada izlaze u bašte, tu su ubodi krpelja i drugih insekata. Kada dođe leto, tu su sunčanice, opekotine, često gastrointestinalni problemi zbog trovanja hranom, virusno-crevne infekcije i slično. Uvek su u fokusu, nekad u većoj, a nekad u manjoj meri, akutne infekcije respiratornih puteva. Zima je možda period kada su one brojnije, a sporadično se pojavljuju i leti – rekla je dr Stojanović.
Zbog velikog broja pacijenata često dolazi do kvara opreme i kako kaže doktorka sve se to u radu prevazilazi.
– Mi radimo u integrisanom informacionom sistemu „Izis“, pomoću koga smo povezani sa sekundarnim nivoima, zbog zakazivanja i izdavanja uputa i slično. Recepte i upute štampamo. Oprema teško da može da izdrži ovaj tempo rada. Pojedini štampači se često kvare, ali borimo se. Aparati za pritisak se često popravljaju, ali to u hodu rešavamo. Od decembra prošle godine uveden je elektronski recept i to je dovelo do smanjenja broja pacijenata, koji dolaze samo zbog recepata kod izabranog lekara. Lekar sada može da prepiše i na šest meseci recepte, ukoliko je to neka hronična bolest ili dugogodišnja terapija. Čini mi se da je to uticalo da se smanji broj poseta. Inače, još uvek vodimo dvojnu dokumentaciju, preko kartona i ova elektronska dokumentacija. Papirni karton je i sudsko-medicinski dokument i još uvek je važeća medicinska dokumentacija. Mi smo, u slučaju da padne sistem ili nestane struje, u obavezi da radimo i vodimo evidenciju rukom, pišemo recepte, upute itd. S jedne strane, ova elektronska oprema je olakšala rad, jer je preglednije, put pacijenta od izabranog lekara do konsultanata je skraćen, a u smislu terapije ne moramo da tumačimo rukopise. Ali, s druge strane, oduzima vreme izabranom lekaru – rekla je dr Stojanović.
Zbog manjka lekara određeni broj pacijenata upućuje se u Medicinu rada.
Zvezdana Gligorijević
