Covid-19 u SAD – Dan dvadeset šesti
U Americi je u četvrtak coronavirusom bilo zaraženo 462,135 ljudi, umrlo je 16.513, oporavilo se 25.410. Bio je to dan sa rekordnim brojem mrtvih u Njujork Sitiju – u četvrtak je virus odneo 799 života.
Ipak, zvaničnici i medicinski stručnjaci nas uveravaju da se nazire svetlo na kraju tunela, jer već treći dan za redom opada broj novozaraženih i broj onih koji su na intenzivnoj nezi, a broj otpuštenih iz bolnica se značajno smanjuje. A brojkama moramo verovati.
Još jedna brojka zapretila je rekordom – u ovoj nedelji bez posla je ostalo 6,6 miliona Amerikanaca, što znači da je posao u poslednje 3 nedelje izgubilo 17 miliona ljudi, i stopu nezaposlenosti rekordno popelo na 10 procenata. Rejting američkog predsednika pao je na 45%, 90 posto ispitanih Amerikanaca strahuje od recesije, a od 90.000 volontera, zdravstvenih radnika, koji su se prijavili da pomognu Njujork Sitiju samo 7.000 je dobilo posao, a ostali čekaju skrštenih ruku, bez nade da će ih uskoro obradovati email o postavljenju u neku bolnicu, hitnu pomoć, starački dom ili drugu zdravstvenu ustanovu. “Rekli su nam da smo u ratu, pozvali nas da pomognemo, došli smo, i sada ništa” – govori jedan anesteziolog, iznenađen razvojem situacije na terenu.
Uprkos svim ovim brojkama, sigurni smo da cemo prave posledice pandemije saznati tek u dalekoj budućnosti, ali ono što je sada potpuno izvesno je da su ekonomske posledice katastrofalne – na postojeće dugove dodali smo novu zaduženost, i naciji i svakom pojedincu.
I dalje postoje ozbiljni problemi sa procesovanjem zahteva i odobravanjem sredstava za mala i velika preduzeća, čekovi savezne vlade još uvek nisu stigli na adrese ili bankovne račune, dok se ljudi bore sa nagomilanim računima i troškovima, mnogi još uvek iščekuju nadoknade za nezaposlene. Svesni da odobrena sredstva nisu ni približno dovoljna, Republikanci u Senatu su predložili da se u već usvojeni zakon ispravi u delu za pomoć malim kompanijama, i umesto 350, nameni 600 milijardi dolara, ali su, naravno, Demokrate predlog po hitnom postupku opstruirale, insistirajući da u isto vreme u zakon unesu i finansijsku pomoć za zdravstvene ustanove, državnu i lokalnu upravu. U međuvremenu, građani stradaju, izmedju čekića i nakovnja, u procepu između dvopartijskih prepucavanja, u strahu od zaraze i još više, paaralisani u panici od njenih posledica. Agonija se nastavlja.
Predsednik Tramp je juče razgovarao sa predsednikom Rusije Putinom i kraljem Saudijske Arabije, Salmanom, o energetskom ratu i izgledu da se naftna kriza razreši nekim dogovorom o smanjenju produkcije, u vreme kada je cena goriva isuviše niska, potražnje gotovo da i nema, a stovarišta su pretrpana. Rekao je da je razgovor bio konstruktivan, i da izražava nadu da ce dil biti postignut najkasnije u petak. Prosečna cena benzina u Americi je $1.89 za galon.
s
Krizni štab Bele Kuće danas je imao i sastanak sa predstavnicima institucija za lečenje mentalnih bolesti, poznatim lekarima i terapeutima, u nastojanju da našu najbolju opciju za pomoć građanima u vreme pandemije i spreče razvoj depresija, psihoza i drugih bolesti, koje mogu biti teška posledica pandemije i zivota u izolaciji. Važno je pomenuti i razgovor sa predstavnicima najvećih avio kompanija, u kome su razmatrane opcije za izlazak iz krize i oporavak u postpandemijskom okruženju.
Predsednik je doneo odluku i o formiranju drugog, Ekonomskog kriznog štaba, čiji će se članovi baviti ekonomskim aspektom pandemije i njenih posledica i posebno ekonomskog oporavka, ali će odluku o tome kada će se zemlja vratiti u normalu doneti tek nakon preporuke postojećeg Kriznog štaba i lekara u njemu.
“Ne postoji prekidač, niti jedan pritisak na dugme, kojim bismo zemlju mogli vratiti u pređašnje stanje. Moraćemo da se vraćamo postepeno, planirano, po regijama, i uz velike mere predostrožnosti – testiranja, merenje temperature, testiranja na antitela, nošenje maski i rukavica, držeći se propisa o fizičkoj udaljenosti. Recimo, Njujork Siti ne smemo otvoriti pre nego što krivulja bude vidljivo i sigurno išla na dole.” – rekao je novinarima doktor Toni Fauči.
Nebrojeni su primeri humanosti, solidarnosti i požrtvovanja među Amerikancima, vlasnicima radnji, kafea, restorana. Organizovani su na različite načine u akcijama pomoći bolnicama, hitnim sluzbama, zdravstvenim ustanovama. Tako je bilo u restoranu “Pinched on the River”, čiji je vlasnik Ranka Njegovan – 75 upakovanih ručkova odneli su u bolnicu “Northwestern” i dobili veliku i iskrenu zahvalnost zaposlenih.
“Uz sve ove promene u poslu želela sam da pronađem način da svojim doprinosom na neki način pomognem osobama koje se nalaze u najtežim uslovima i koje se, svesno svoj život izlažući opasnosti, svakodnevno bore sa Covid-19 pacijentima i daju sve od sebe da spasu živote drugih.
Zato sam odlučila da uključim svoje svakodnevne goste, prijatelje, i korporacije da uz njihovu dobru volju i želju doniraju na pinchedmedgrill.com/covid19 i nama pomognu da dostavimo sveže pakovane Lunch Boxes, doktorima, sestrama i ostalom osoblju u različite bolnice i da im se na taj način zahvalimo za sve ono što rade u ovim teškim i neizvesnim vremenima.
U utorak smo zajedno sa našim prijateljima iz Chicago Cruise Line, odneli 75 Lunch Boxes u Northwestern Memorial Hospital Emergency Department.
Volela bih da ove akcije nastavimo i ručkom obradujemo i osoblje u drugim bolnicama, ali nam je za to potrebna pomoć od svih onih koji mogu da doniraju bilo koju sumu novca na GoFundme stranici, a na gore navedenom linku.“ – kaže Ranka Njegovan.
Ni ovaj dan nije prošao bez konspirativnih teorija o poreklu virusa i proricanjima kako će se i kada pandemija završiti, nastavljene su i optužbe među političarima, a omiljena disciplina političara novinara i dalje je bacanje prašine u oči, uglavnom sa leve na desnu stranu.
I mnogi se pitaju kako to da su baš najrazvijenije zemlje Zapada, Amerika, Italija, Francuska, Španija i druge pandemiju docekale potpuno nespremne i u njoj se zaglibile do kolena. Pandemija jeste kao šumska vatra, koja, ako se ugasi na vreme, ne mora naneti veliku štetu, ali ako se otrgne kontroli može biti ravna infernu. Nije bilo zaliha opreme (doduše, i da je bilo, pitanje je da li bi radila i bila efikasna), zaštitnog materijala. Nije moglo biti lekova, jer je virus nepoznat i nov. Nema vakcine. Pandemija je izazvala paniku, konfuziju, improvizaciju na mnogo nivoa, mnogo smrti i mnogo materijalne štete. Bili smo nespremni, zatečeni na spavanju.
Za veliki broj Hrišćana i Jevreje, ovo je jedna od najsvetijih nedelja u celoj godini, pa da li je onda baš samo igrom slučaja najviše žrtava u Americi bilo baš u ovoj nedelji? Da li nas od straha od smrti još više blokira strah od nedostatka informacija? Intuitivno skoro da nismo u stanju da se suočimo sa pandemijskim procesima, mislimo linearno u realnosti koja to nije, odbijajući da verujemo da nevidljivi neprijatelj postoji, a onda, posle brzopotezne šetnje na praznoj stazi u domove ulazimo kao da smo kužni. I danas je bilo tako, a sutra će nam biti kako nam bude.
Iz Čikaga za Užičku nedelju piše Mila Filipović
