Dečji vrtić poziva roditelje da ih ne tuže
Podsećamo, Užice nije jedino, s obzirom da u ovoj ujdurmi sa budžetom, učestvuje veliki broj gradova i opština u Srbiji.
– Pozivam ih da se narednih dana jave u predškolsku ustanovu, radi potpisivanja sporazuma o vansudskom poravnanju. Ovim sporazumom se predškolska ustanova i grad Užice obavezuju da će veći iznos koji su roditelji platili u navedenom periodu, biti nadoknađen u dve rate. Prva rata će im biti isplaćena najkasnije do 20. oktobra, a druga do 20. marta iduće godine. Molim roditelje za razumevanje ove odluke, jer grad Užice nema novca da odmah isplati ceo iznos. Procena je da je taj iznos oko 65 miliona dinara. Nismo ranije reagovali, jer smo čekali naknadno tumačenje suda, u kom roku novac treba da se vrati. To mišljenje još uvek nije stiglo, tražio ga je i grad Beograd, ali mi smo odlučili da ranije reagujemo i garantujemo roditeljima povraćaj njihovog novca – rekao je gradonačenik.
– Zahvaljujem se svim roditeljima koji nisu pokrenuli sudski postupak i tužbu protiv predškolske ustanove, čime su doprineli zdravlju gradskih finansija i omogućili gradu Užicu da za onaj deo, a ne radi se o malom delu novca koji bi se odnosio na sudske troškove, usmerimo novac u nešto što je korisnije za sve nas Užičane, pa i za roditelje. Pre svega za razvoj dece predškolskog uzrasta. Apelujem, kao čelni čovek grada, na roditelje, naše sugrađane, da ne idu u tužbe i sudske sporove, jer time ništa neće dobiti. Uveren sam da će roditelji koji potpišu vansudsko poravnanje, pre doći do svog novca, jer je poznato da sudski sporovi traju dugo, pa i nekoliko godina.
Gradonačelnik, što je veoma čudno u pravnoj državi, nikako nije želeo da se ova stvar reši na sudu, već je rekao sledeće
– Raspitali smo se i kakva je praksa u drugim gradovima, i osim Kragujevca, koji je odmah reagovao i isplatio novac, drugi gradovi rade isto kao i mi. Takođe, grad Užice će platiti dosadašnje sudske troškove roditeljima koji su već pokrenuli tužbu, a na koje apelujemo da ih povuku. I ti roditelji će imati priliku da najkasnije do 20. marta iduće godine dobiju svoj novac.
Projekcija grada je da ima od 1.700 do 2.000 oštećenih, od čega je oko 370 roditelja do sada pokrenulo tužbu. Svega nekoliko od ovog broja, saznajemo, stiglo je u Javno pravobranilaštvo. Po jednom detetu, nadoknada za roditelje bi trebalo da iznosi oko 30.000 dinara.
– U roku od tri godine, ističe važnost potraživanja, tako da onima koji nisu tužili, trebalo bi vratiti novac od kraja avgusta 2013. godine do 1. juna 2015. godine. Da ne bismo dodatno iritirali ljude, odlučili smo da to bude od 1. jula 2015. godine- galantno je dodao Petković, valjda da svi vuci budu siti i ovce na broju, što ne biva, osim u slučaju kada su građani koze.
– Većina dečjih vrtića, pa i mi u Užicu, su smatrali da je iznos od 5.000 dinara korektna cifra za boravak dece u vrtićima. Naravno, grad kroz budžet izdvaja mnogo veću sumu novca. Vrtić je imao velike investicije, ima ih još uvek, i smatrali smo, jer niko nije pokretao tu temu, ili bar mi nismo znali da time treba da se bavimo, da sa ovom cenom ni jedna strana nije na gubitku. Kada je pokrenuta priča iz Beograda, i kada su došli advokati iz Čačka da razgovaraju sa roditeljima, ova tema se pokrenula u celoj Srbiji, i tada smo i mi mogli da reagujemo. Do tada nismo mogli (!?).
– Ono što smo mogli ranije da uradimo, to je ta odluka iz 2013. godine. Da je usklađen odnos između ekonomske cene i cene koju plaćaju roditelji od 20%, roditeljima se ne bi vraćalo ništa. To je moglo formalno da se uradi, ali nije. Kada sam saznao o čemu se radi, reagovao sam odmah. I nije ovo prva stvar koju sam zatekao, za koju plaćam cenu, a da u tome nisam učestvovao (!).
Gradonačelnik je poentirao političkom izjavom da je „teško ulaziti u nečiju odgovornost“, zadovoljan što predsednik njegove stranke ne prati lokalne medije.
– Činjenica je da je tako rađeno u celoj Srbiji, pa niko ne pokreće odgovornost u ovom momentu, upravo zbog složenosti cele priče.
Mi smo u predškolskoj ustanovi godinama unazad išli na varijantu da se grupe uvećavaju, a cena se negde morala platiti. Razmišljalo se da kroz tu, nešto veću cenu, uvećamo broj dece u vrtićima. Da smo se strogo pridržavali ograničenja, mi nikada ne bi mogli da primimo ovoliki broj dece u vrtićima. Ja nemam razlog da bilo koga štitim, ali nije jednostavno utvrditi odgovornost. Svi znaju da je u Beogradu jedno vreme naplaćivana i mnogo veća cena od 5.000 dinara. Bilo je svuda lutanja i još uvek nemamo jasan stav suda za koji period novac treba vratiti, ali, zbog opravdanog nezadovaoljstva roditelja, mi smo reagovali dok još nema tog mišljenja – zaključio je gradonačelnik.
Direktorka Dečjeg vrtića Užice, Lela Kovačević je, osim što je ponovila da je zakonom tačno regulisan odnos plaćanja boravka u vrtiću roditelj – država 20 prema 80%, bezmalo optužila grad Užice za, ne samo nepoštovanje ovog zakona, već i pravilnika od pre dve godine.
– Pravilnik o utvrđivanju ekonomske cene je donet 1. septembra 2014. godine. Na to se Beograd i vadi, jer nisu mogli da odrede koliko jedno dete košta. Mi smo došli do cifre od 25.000 dinara 2013. godine, ali s obzirom da grad nije imao novca da plati 80% ove cene, mi smo morali da obezbedimo deci, i dobru hranu, i čistu posteljinu, i da platimo vaspitače, grejanje, i niz drugih stvari. Mi smo odlukom morali da obezbedimo taj novac. Opština je mogla u toj svojoj odluci da kaže, mi ćemo prebacivati novac dva puta, ali oni su prikazivali novac sa kojim oni mogu da prate cenu koja nije stvarna ekonomska cena.
– Mi imamo dece u vrtićima preko normativa, i sve je to neko morao da plati. Iz želje da deca u Užicu ne budu neravnopravna u odnosu
na decu iz drugih gradova, mi smo u periodu do 2013. godine, želeli da deci obezbedimo kvalitetan boravak, ali sve je to koštalo- pravdala se direktorka.
Ona je rekla da je naplata njihovih usluga trenutno dobra, a da su ranijih godina otpisivali i po tri miliona dinara, što je gotovo polovina mesečnog priliva sredstava od roditeljskih uplata.
– Ni jedan od roditelja koji se žalio, nije rekao da mu je visoka cena od 5.000 dinara. Nama je ova suma novca potrebna da bi funkcionisali, da bi deca imala pristojan život u vrtiću. Odgovornost je države, zato što nije imala novca da proprati dečije potrebe, i, naravno da bi svi roditelji, koji bi tužili predškolske ustanove, dobili na sudu – rekla je Kovačević, a potpisnik ovih redova bi dodao da je ovo direktno upozorenje državi da što hitnije privatizuje vrtiće u Srbiji. Jer, šta će državi ustanove koje nije u stanju da plaća?
Konačno, predlog cene boravka dece u vrtićima ide prvo na savet roditelja, koji daje ili ne daje saglasnost, dok za socijalno ugrožene kategorije Dečiji vrtić ima umanjenu cenu boravka. Savet roditelja, povodom cene od 5.000 dinara nikada nije reagovao.
Budući da grad Užice nije imao sluha (čitaj para), da na vreme isprati potrebe dece u vrtićima, sada će to pod pretnjom tužbi da plate svi građani, cirka 65 miliona budžetskih dinara. Da li je u ovaj iznos obračunata i kamata, niko ne reče, a nije ni važno, sve dok plaćamo iz državnih jasli. Nemoj samo da je neko ove godine tražio asfalt, javnu rasvetu ili, ne daj bože, gradsku vodu.
LJ.K.
